Kako srušiti protivnika? O tome je Vladimir Putin pisao još 2002. u svojoj knjizi Učiti džudo sa Vladimirom Putinom: „Čovek pada kada izgubi ravnotežu i ne uspe da je povrati.“
Tada sigurno nije imao na umu sadašnju ukrajinsku vladu. Međutim, sasvim je jasno da je ona izgubila ravnotežu. Čitavi regioni na istoku i jugu zemlje su otkazali poslušnost vladi u Kijevu, dok je veliki deo stanovništva na Krimu dočekao ruske vojnike kao zaštitnike.
Do ovoga je došlo zbog fatalnih grešaka nove kijevske vlade i ukrajinskog parlamenta. Pod pritiskom desničarskih uličnih boraca, zlokobnih „nadzirača“ ukrajinskog parlamenta, Vrhovna Rada je poništila zakon koji garantuje ruskom jeziku status drugog zvaničnog jezika na istoku i jugu zemlje.
Sporazum od 21. februara, zaključen u prisustvu spoljnih ministara Nemačke, Francuske i Poljske, predviđao je formiranje „vlade nacionalnog jedinstva“, koja bi uključila i predstavnike regiona u kojima se govori ruski jezik, a koji obuhvataju više od trećine zemlje.
Umesto toga, članovi ekstremnih desničara iz partije Svoboda postaju ministri u novoj vladi. Ova partija, koja je osnovana pod nazivom Socijal-nacionalna partija Ukrajine, održava bliske kontakte sa nemačkim NPD-om (Nemačka nacional-demokratska partija). Tročlana delegacija Svobode je maja 2013. posetila frakciju NPD-a u drezdenskom parlamentu.
Naklonost NDP-a prema Svobodi je lako objašnjiva. Svoboda naciju definiše kao „zajednicu povezanu duhom i krvlju“, i slavi borbu ukrajinskih kolaboracionista na strani Hitlerovih trupa. Partija Svoboda smatra da se SS divizija „Galicija“, sačinjena od zapadnoukrajinskih nacionalista, „borila samo protiv Boljševika“.
Ulazak ekstremnih desničara u vladu ne može doprineti nacionalnom pomirenju. Ovu činjenicu su pre prepoznali istočni regioni Ukrajine, nego zapadni ministri spoljnih poslova.
Nacistička partija Svoboda je novoj ukrajinskoj vladi dala nekoliko ministara, jednog vicepremijera i glavnog državnog tužioca Olega Mahnickija. On je pred sudom zastupao predsednika svoje partije Olega Tjagniboka, koji je 2007. bio optužen za govor mržnje zbog prozivanja „ruske jevrejske mafije“. Postupak je okončan oslobođajućom presudom. Tjagnibok je takođe potpisnik sporazuma od 21. februara.
Jedan od osnivača Socijal-nacionalne partije Ukrajine, danas Svoboda partije, bio je i novi sekretar ukrajinskog saveta za bezbednost i odbranu Andrij Parubi, sada član Otadžbinske partije Julije Timošenko. Ovaj radikalni desničar postao je koordinator službi bezbednosti jer je bio „komandant“ Majdana, gde je usko sarađivao sa vođom militantnih ekstremnih desničara iz Desnog sektora Dimitrijem Jarošem, koji je svojim pristalicama naredio da pucaju na policiju, čime je značajno doprineo krvavoj eskalaciji.
Jaroš je dve decenije obučavao naoružane nacionaliste. Njegov Desni sektor kontroliše nekoliko hiljada naoružanih boraca, koje Jaroš naziva „vojnicima nacionalne revolucije“ i poziva na „nacionalni oslobodilački rat za derusifikaciju Ukrajine“, što je u stvari poziv na građanski rat.
Za Desni sektor je, pored Rusije, jedan od glavnih neprijatelja i Evropska unija, koju smatraju „briselskim birokratskim čudovištem totalitarnog liberalizma i seksualne perverzije“. Kada je Jaroš 22. februara na Majdanu dobio veći aplauz od Julije Timošenko, svima je postalo jasno da on više nije marginalna figura. Ultradesničari su borbu sa starim režimom iskoristili da izađu iz izolacije. Desni sektor se profiliše zastupajući popularne zahteve za kažnjavanje doskorašnjih vlasti i „podelu“ opljačkane imovine.
Vladimir Lenjin je 1917. u vezi sa sličnom situacijom u Rusiji i Ukrajini rekao da postoji „dvostruka vlast“. Tada su mesni „sovjeti“ i naoružane trupe mesecima paralisale zemlju pre nego što su srušili umerenu vladu.
Tako nešto, barem prema odredbama potpisanog sporazuma sa predstavnicama EU, ne bi bilo moguće. Sporazum predviđa razoružavanje svih ilegalnih borbenih formacija u roku od 48 sati. Međutim, radiklani desničari na ključnim pozicijama u vladi su se postarali da se ni ovaj deo ugovora ne poštuje.
Posledica je bila to što se rusko stanovništvo na Krimu pobunilo protiv centralne vlade pre nego što je Putin poslao svoje trupe. Tri evropska potpisnika ugovora Stajnmajer, Fabius i Sikorski bi trebalo da ulože žalbe ukrajinskoj vladi zbog kršenja ugovora, jer je ugovor potpisao i sadašnji premijer Arsenij Jacenjuk.
Uwe Klußmann, Spiegel, 03.03.2014.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 04.03.2014.
UKRAJINA