Fotografije čitateljki, Biljana Marinković
Rezultati rada ove vlade su toliko mizerni da bi se teško čak i generički mogli ovako nazvati: pre bismo mogli da govorimo o posledicama štetnih odluka nego o rezultatima. One nas muče svakoga dana i kao da to nije dovoljno, na godišnjicu formiranja vlade premijer nam je stavio prst u oko podsećajući nas na sve vladine „uspehe“. Slavlje je priređeno pod vedrim nebom i to u kopu Tamnava, gde je težak rad rudara upoređen sa radom ministara u vladi. Odabrana scenografija je zapravo kop za koji je Balkanska istraživačka mreža (BIRN) pre samo nekoliko meseci utvrdila da nije na vreme osposobljen za rad, zbog čega Srbija i njeni građani trpe ogromnu ekonomsku štetu. Zbog ovakvih tvrdnji, premijer je okačio izdajničku etiketu BIRN-u, šefu delegacije Evropske unije u Srbiji i svakom drugom ko je doveo u pitanje poteze vlade na osposobljavanju kopa Tamnava.
Na prvu godišnjicu rada, Vučić i njegovi ministri pokušali su da nas ubede u to da vlada radi na opštem boljitku i da je osuđena da uspe; da je Ivica Dačić najbolji srpski diplomata u poslednjih 60 godina; da je budućnost srpske prosvete u dualnom obrazovanju; da se finansijski oporavljamo; da zemlja vrvi od investicija i infrastrukturnih radova; da su ključne reči za vladu rad i odgovornost. Svima onima koji žive u stvarnosti, jasno je koliko su ove tvrdnje neistinite i neumesne. To pogotovo važi za opasku o odgovornosti, jer znamo da ni premijer ni ministri nisu odgovarali ni za jedan propust u svom radu. Najozbiljniji u nizu su – neblagovremena reakcija sistema u poplavama koje su izazvale ljudske žrtve i ogromnu materijalnu štetu; nedostatak reakcije na neautentičnost doktorata osoba na ključnim funkcijama u zemlji; uvođenje prinudnog rada za korisnike socijalne pomoći; protivustavno smanjenje penzija; blokiranje pravosuđa zbog tri puta menjanog Zakona o javnom beležništvu; ponašanja ministra odbrane prilikom ocene zakonitosti rada delova ministarstva; pravno i urbanističko nasilje pri izgradnji Beograda na vodi; gubitak sedam života u helikopterskoj nesreći. Spisak za samo godinu dana Vučićeve vlade bi mogao da bude i mnogo duži, a dodatno bi se produžio kada bismo u njega uključili i period u kome je SNS de facto vodila vladu dok je premijer Dačić statirao. Godišnjica rada vlade ima za cilj i da se (selektivno) sećamo samo ovog poslednjeg perioda, odnosno da prihvatimo da kako vreme prolazi – SNS sve kraće biva na vlasti.
Ipak, u vladinoj predstavi na otvorenom pažnju medija najviše je privukla najava premijera da će doći do političkih reformi kojima će se, između ostalog, „smanjiti broj poslanika na 125 do 150“. Za političke reforme premijer kaže da će one „očuvati demokratski sistem“. Ostavimo na trenutak po strani posvećenost premijera demokratskim vrednostima, kao i činjenicu da se brojem poslanika trguje kao na pijaci (može i 125, može i 150). Ostavimo po strani i to da trenutno i nije važno koliko imamo poslanika, jer je Skupština Srbije samo protočni bojler za odluke vladajuće većine. Sada nas interesuje samo najava da će se „smanjiti broj poslanika“. Kako reč premijera još uvek nema snagu pravnog akta, postavlja se pitanje – kako bi ovo smanjenje bilo sprovedeno.
Prva opcija je da premijer ipak ima osnovna pravna znanja i da mu je poznato da je broj poslanika u Skupštini Srbije određen Ustavom. Druga mogućnost je da će ovo biti urađeno zakonom, kako su neki mediji preneli. Ovo bi potvrdilo tezu o diletantizmu premijera čak i u svojoj pravnoj profesiji. Kako je prva varijanta nešto realnija, možemo zaključiti da Srbiju čekaju ustavne promene koje su najavljene na najčudniji način na najčudnijem mestu. Kako je za neke promene potrebno i referendumsko izjašnjavanje, ovo bi dovelo do neke nove i višemesečne kampanje – što bi vladi kupilo vreme i (ponovo) stvorilo iluziju o nekom novom početku.
Ono što je najvažnije jeste da predmet ustavnih promena sigurno neće biti samo promena broja poslanika. Možemo naslutiti da ćemo se boriti protiv legitimizacije svih dosadašnjih neustavnih poteza vlade, a pogotovo protiv smanjenja garantovanog nivoa ljudskih i manjinskih prava. Ako je tako, onda je veoma važno pitanje da li van parlamenta postoje oni koji će se ovako nečemu suprotstaviti – pre svega građani na referendumu.
Peščanik.net, 28.04.2015.
Srodni link: Mijat Lakićević – Kolubarska patka
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Sofija Mandić (see all)
- Dogovor koga nema - 19/04/2024
- Dačić’s referendum - 18/04/2024
- Dačićev referendum - 09/04/2024
