Foto: Peščanik
Veći deo Srbije je, kako to obično biva, zapao u stanje blage egzaltacije zbog najnovijeg stava Španije o Strategiji za Zapadni Balkan. Problematizovanje, ne samo evropskog puta Kosova, već i učešća na samitu za Zapadni Balkan koji treba da se održi 17. i 18. maja ove godine u Atini, prokomentarisao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručivši da je ovaj non-paper dokument „odlična poruka španskog naroda“ i usput najavio posetu kralja Felipea Srbiji.
Španija se oglasila neposredno uoči obelodanjivanja nove Strategije za Zapadni Balkan, najavljene za 6. februar.
Prema agendi koju nudi Strategija, za 2019. je previđena potpuna normalizacija odnosa Kosova i Srbije, otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom i Makedonijom i status kandidata za BiH.
Do 2023. se predviđa završetak pristupnih pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom i otvaranje pristupnih pregovora sa BiH.
Strategijom se planira potpisivanje Pristupnog sporazuma sa Crnom Gorom 2024, da bi godinu dana kasnije Srbija i Crna Gora postale članice EU.
I usred rasprave da li je ovako ambiciozan plan realan, pa i dovođenja u pitanje generalnog pristupa procesu integracije – kontingent ili regata, odnosno svaka zemlja pojedinačno po zaslugama, ili paket aranžman za WB6 (Western Balkans 6) – Španija je objavila non-paper u kojem kaže da ona ne priznaje blok od 6 država za proširenje EU, jer „Kosovo ne može biti deo procesa proširenja“. Vlada Marijana Rahoja predlaže preimenovanje do sada uobičajene skraćenice WB6 u WB5 (jer Kosovo nije međunarodno priznata država).
Kako je saopšteno u Briselu, majski sastanak posvećen Zapadnom Balkanu, bez obzira na prigovore iz Madrida, ipak će biti održan u punom sastavu i uz učešće kosovske delegacije, bez obzira na protivljenje Španije.
Osnovno pitanje, ako se manemo nacionalne demagogije, glasi: koliko Srbija zaista ima koristi od ovakve pozicije Španije, pri čemu je očigledno da će vremenom stav čitave EU prema Kosovu biti pred sve složenijim iskušenjima, i to ne samo zbog Španije i njenih problema sa Katalonijom, već i zbog ostale 4 članice EU koje ne priznaju državnost Kosova (Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar).
Španija kao suverena država i članica EU ima pravo da štiti svoje vitalne nacionalne i državne interese. Nema sumnje da će ona to činiti i tokom procesa evropskih integracija WB6 ili WB5, kako god.
Srbija, sa druge strane, barem je takva zvanična politika, toplo pozdravlja sve države koje se protive priznanju Kosova, bili to Surinam ili kraljevina sa Iberijskog poluostrva.
Problem je u tome što se bratska španska ljubav može veoma nepovoljno odraziti na dužinu puta Srbije ka EU.
Taj put u najvećoj meri zavisi od rešavanja otvorenih pitanja sa Kosovom i to se gotovo sigurno neće promeniti, bez obzira na stav Španije i ostalih članica EU koje imaju probavne smetnje u vezi sa statusom Kosova.
Koncepcija regate zato u sebi krije ozbiljnu opasnost da se srpski brod na putu ka Briselu nasuče na neku od hridi, kao što je to aktuelni španski non-paper i rasprava o WB6 ili WB5.
Napredak Srbije, sviđalo se to nama ili ne, bar po ovoj Strategiji za Zapadni Balkan, umnogome zavisi od napretka Kosova na istom putu, tako da srpska brodica podseća na remorker vezan za kosovski teretnjak, prepun opasnih materija.
Upravo zbog toga, bojim se da neskriveno likovanje u medijima, uz tipične naslove kao što je „Španska rampa za Kosovo“, predstavlja još jednu „pobedu“ koja nam se već sutra može obiti o glavu.
Ali koga je briga za to. Zar mi ne vodimo sa 5:0, kao što nedavno reče Marko Đurić.
Peščanik.net, 03.02.2018.
KOSOVO