U proteklih 20 godina, otkako sam dobila pravo glasa, ne pamtim nijedan trenutak posle izbora koji me je tako prijatno iznenadio i ispunio osećajem optimizma kao kad sam videla da su studenti besni. Slično je i u mom psihoterapijskom radu. Kada klijent koji je preživeo traumu počne da oseća dugo potiskivanu emociju besa, to predstavlja jasan znak da se kreće ka oporavku. U kontekstu visoko traumatizovanog društva o kojem sam pisala ranije, pojava besnih studenata (koja do sada nije bila uočljiva) pokazuje zdrav potencijal da se izborimo sa sopstvenim ranama i postignemo određen stepen mentalnog zdravlja koji je u velikoj meri do sada narušen.
„Nikada se ne razbesnim“, kaže Vudi Alen u jednom od svojih filmova. „Umesto toga, razvijem tumor.“1 Ova izjava ukazuje na posledice koje potisnuti bes može imati, a o tome mnogi stručnjaci za mentalno zdravlje govore. Često neizraženi bes dovodi do različitih neuroza ili ozbiljnih mentalnih i fizičkih oboljenja. Zbog toga se u psihoterapiji naglašava važnost izražavanja emocije besa, jer predstavlja vitalnu energiju koja nam pomaže da se zaštitimo, postavimo granice, zauzmemo svoj prostor i suprotstavimo nepravdi koja nam je naneta.
A šta je bilo sa besom u Srbiji do sada?
Nakon promena i pada Miloševićevog režima, u Srbiji se čini da je bes sistematski potiskivan. Na primer, u disfunkcionalnim porodicama često se prenosi poruka deci da ona nisu dovoljno dobra, što umanjuje odgovornost roditelja za zlostavljanje. Kao rezultat toga, dete potisne svoj bes i samo, verujući da je nedostojno i da je zaslužilo maltretiranje. Baš kao i traumatizovano dete, društvo u Srbiji je razvilo osećaj bespomoćnosti koji se ispoljava kroz verovanja poput: „Nismo ni vredni da nam bude bolje“, „Nikada nam neće biti dobro“, „Ovo smo i sami zaslužili“, „Sve ovo diktiraju strane sile, nemam ja tu nikakvu moć, niti se za bilo šta pitam“ i tako dalje. Takođe, bes u Srbiji je do sada mogao da se svrsta i u pasivno besno ponašanje poput gunđanja, zlovolje, jadikovanja, što takođe predstavlja izbegavanje besa i njegovog punog ispoljavanja. Pored svega ovog postoje duboko utemeljeni društveni mitovi o ovoj emociji kao što su da je ona loša, da se njome ništa ne postiže, da je štetna i destruktivna, a nekad i iracionalna. Klijenti koji potiskuju bes imaju često različite poteškoće u vidu depresije, sampovređivanja i nedostatka samopoštovanja. Na nivou društva, nedostatak ispoljavanja besa doprinosi održavanju nepravde, korupcije, pasivnog prihvatanja statusa quo, kao i nedostatka inicijative za društvene promene. Zato nije ni čudno kada vidimo samodestruktivne načine političke borbe kao na primer štrajk glađu, koji prestavljaju jedan od vidova blokiranja zdrave energije besa.
S druge strane, dugoročno potiskivanje i kontrolisanje emocije besa može dovesti do njenog naglog ispoljavanja u vidu maltretiranja, nasilja i različitih oblika agresije. Nažalost, osobe koje su same bile žrtve zlostavljanja u prošlosti ili su bile svedoci nasilja, često i same mogu postati zlostavljači. Ove osobe nemaju mogućnost da usmere svoj zdrav bes prema pravom izvoru zlostavljanja. To rezultira potiskivanjem besa i njegovom transformacijom u nezaustavljivu agresiju. Tragični događaji poput masakra u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i Mladenovcu, kontinuirano ubijanje žena i drugi oblici nasilja mogu biti jedna od posledica dugotrajnog, neprorađenog i potisnutog zdravog besa koji se prenosi iz generacije u generaciju.
Zdrav bes proističe iz dubokog prepoznavanja i prihvatanja da smo bili žrtve zlostavljanja, ali takođe iz snažne odluke da transformišemo svoj pogled na sebe u sadašnjosti. Kada klijent u psihoterapijskom radu osvesti svoju ljutnju, terapeut ga podržava da je se ne odriče i da je prihvati. Bes je ozdravljujuća sila koja nam pomaže da prigrlimo svoju životnu energiju i snagu i preuzmemo život u svoje ruke. Zato je važno da svi podržimo studente i probudimo svoj bes, jer on predstavlja mobilisanje energije za borbu protiv zlostavljanja i nepravde u Srbiji. Bes je način da se bude jak i neophodan je za sve nas kako bismo bili sigurni da smo zdravi.
Autorka je psihološkinja i psihoterapeutkinja iz Beograda.
Peščanik.net, 29.12.2023.
