Fotografije čitalaca, Rade Vilimonović
Povodom gotovo neverovatne vesti da je u pančevačkom ataru uzurpirano čak 2.100 hektara državnih oranica i da je, na zakonu zasnovana, namera gradonačelnika te opštine Saše Pavlova da ono što je rodilo na uzurpiranim njivama oberbi i proda u ime države i opštine (kojoj pripada 40 odsto tog prihoda) – naišla na snažan otpor i ozbiljne pretnje “n.n. lica”, oglasio se i novi ministar poljoprivrede Vlade Srbije Branislav Nedimović, koji je podržao borbu protiv uzurpacije.
Nedimović je, prema agencijskim izveštajima, najavio da će Vlada voditi oštru borbu protiv uzurpatora zemlje; da stručnjaci preporučuju da se u tom cilju ojača nadležna inspekcija; da kontrole treba da krenu od krupnijih uzurpatora ka sitnijim; te da se neizostavno sredi stanje u Katastru nepokretnosti. Ministar je spomenuo da je pravljenje reda već pokrenuto i da je 144, od ukupno 145 opština u Srbiji ove godine sačinilo planove uvođenja u legalne tokove državnog zemljišta, što će ponudu za zakup navodno povećati za 120.000 hektara. Kako je prosečna cena zakupa po hektaru oko 190 evra, to bi moglo dati dodatni finansijski efekat od oko 24,5 miliona evra.
Podršku borbi protiv uzurpacije zemlje dao je i savetnik premijera Vlade Srbije Dragan Glamočić, koji je pri tome izneo da su ove godine stvorene bolje pretpostavke za licitacije za izdavanje državne zemlje. To se vidi i po tome, kaže on, što je za izdavanje prošle godine bilo opredeljeno 330.000 hektara, a ove godine se to povećava na 460.000 hektara. Po njegovom mišljenju dosadašnji gubici države i lokalnih samouprava zbog uzurpacije njiva i izostanka naplate zakupa iznosili su oko 200 miliona evra.
I predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović istakao je da mora biti reda u izdavanju državnih oranica i da se moraju sprečiti sve zloupotrebe. On je dodao da su podelu državne zemlje u zakup zloupotrebljavale i lokalne samouprave i ovlašćene komisije, ciljajući verovatno na priče o korupciji prilikom licitacionih postupaka.
Sve ove ocene i najave, dakako, dobro su došle, ali je upadljivo da su svi citirani funkcioneri propustili da spomenu neke od osnovnih instrumenata za suzbijanje uzurpacije obradivog zemljišta u državnoj svojini. Zaboravili su, pre svega, da spomenu da se proces restitucije, to jest povratka nepravedno oduzete zemlje, u Srbiji rasteže u nedogled i da je restitucija njiva praktično zakočena “cirkularnim žalbama” javnih pravobranilaca na rešenja o vraćanju te zemlje, koje izdaje državna Agencija za restituciju.
Navodno, pravobranioci rutinski ulažu ove žalbe na zahtev Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije, pa se tako pokreće serija “upravnih sporova” za koje je nadležno Ministarstvo finansija, a koje izgleda ne žuri da presudi ovaj “sukob mišljenja” u tumačenju zakona između dve Vladine institucije, iako i za donošenje tih rešenja postoji zakonski rok. Da je to ministarstvo ažurnije u donošenju rešenja, fond državnog zemljišta bio bi smanjen za oko 100.000 hektara, pa bi i javna “briga” za izdavanje u zakup državnih njiva ili za “izdavanje za uzurpaciju” bila nešto manja.
Drugi instrument poljoprivredne politike koji bi smanjio navalu “n.n. lica” na državne oranice bila bi njihova privatizacija. Jer, zašto bi se država bavila prikupljanjem arende od državne zemlje, kad ima toliko drugih ozbiljnijih i neodložnijih poslova koji bi joj doneli daleko veći prihod od prihoda od oranica, a i poreski prihodi bi se znatno uvećali. No, tu se navodno isprečio problem što u zemlji postoji jak politički i poslovni lobi koji je, iz navodno patriotskih razloga, protiv otvaranja mogućnosti da se obradiva zemlja prodaje “budzašto” strancima (“pa će naša ishrana biti u tuđim rukama”). Taj lobi se poziva na iskustva Mađarske i Poljske, koje su strancima zabranile (Mađarska) ili veoma otežale (Poljska) kupovinu obradivog zemljišta na svojim teritorijama.
U stvari, lako je pretpostaviti da “lobi n.n. lica” stoji i iza sabotiranja procesa restitucije i iza kampanje da se “naša zemlja” ne sme otvoriti za strane investitore jer i restitucija i privatizacija se sukobljavaju sa osnovnim interesom tog lobija: da cena zemlje bude niska i da se uzurpacija državne zemlje može jeftino “kupiti” od lokalnih glavešina i pridruženih inspektora.
Novi magazin, 02.09.2016.
Peščanik.net, 02.09.2016.
