Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

O njima se govorilo već tokom 2012. nakon što je SNS preuzela vlast a Aleksandar Vučić postao „najmoćniji čovek u Srbiji“. Od ove obavezne afilijacije uz svako pominjanje njegovog imena pa do brzog uspona na najvišu poziciju, koja zaista objedinjuje sve poluge moći, umnožila se i mreža onih nevidljivih pratilaca, zapravo aktivista na internetu, koji su označeni kao botovi ili radnici na digitalnoj propagandi stranke na vlasti. Oni su bili zaduženi da svaku vest u vezi sa Vučićevim delovanjem lajkuju, prenesu, retvituju, ali i da se ujedno obračunavaju sa neistomišljenicima, uz iznošenje najgnusnijih uvreda i podmetanja. Uglavnom se radilo o beskonačnom lancu koji je fraze oblikovane u centrali za Internet tim SNS-a repetitivno umnožavao, stvarajući iluziju enormne podrške vlasti. U početku je bilo čudno što je skoro svaka vest o učinku vlasti imala više hiljada lajkova za veoma kratko vreme ili isto toliko komentara, kao i što je svaki kritički komentar ispod takve vesti bio ispraćen hiljadama negativnih klikova. Činilo se da je neko nevidljivo oko neprestano budno i da skenira internet u potrazi za nepodobnim članovima zajednice. Takva digitalna aktivnost se tokom deset godina u Srbiji samo usavršavala. I kada je trebalo izraziti podršku Vučiću, ili pokazati da su građanski protesti opasni po bezbednost Srbije, ili kada je trebalo podržati SNS predizborne kampanje, ovakve združene akcije bile su od presudne važnosti. Nije prošla nijedna afera u javnosti bez učešća SNS botova, zaduženih za kreiranje javnog mnjenja. Oni su u stanju da od nečeg izrazito negativnog karaktera, kao što je to recimo afera Jovanjica, kreiraju utisak kao o projektu od ključne važnosti za budućnost države. Oni deluju uigrano i timski, objedinjeni su toplinom digitalnog čopora, niknejmovima, iza kojih nesmetano zavijaju i reže, kao što je to prošle godine bio slučaj sa objavljivanjem slika vukova na društvenim mrežama, čime se iskazivala podrška alfa mužijaku u borbi za Kosovo. Kada bi se alfa prezivao Magarašević, svi oni bi združeno njakali.

Ovih dana se na Tviteru pojavio spisak od 14.000 imena zajedno sa adresama naloga sa kojih su ti pojedinci delovali. Spisak je višestruko opremljen elementima za pretragu: tu je regionalna raspoređenost, opštinska lokacija, ali i kategorizacija botova prema ulozi koju imaju u delovanju na internetu. Tako se razlikuju: nalozi, super specijali, hejteri i fanovi. Glavni botovi označeni su imenom super specijala – njih ima najviše, rade u javnom sektoru, primaju redovne plate i svoje botovske poslove obavljaju u tokom radnog vremena. Oni su ljudi iz našeg komšiluka, susedne kancelarije, lica iz hodnika gradske uprave, šefovi i zamenici različitih agencija i tela za različite administrativne poslove vlasti. Neupadljivi su. Odlaze na posao na vreme, izlaze na pauzu za topli obrok ili kafu, puše ispred firme a kada se vrate u ofis, ulaze u aplikaciju Castle (ili neku sličnu)koja služi za koordinisano upravljanje botovima, i nastavljaju tamo gde su stali. A stali su na istom onom mestu koje se ne menja već jedanaest godina: hvale Vučića, ponižavaju građane i opoziciju. Njihov je mozak setovan binarno, dodeljuju ili jedinice ili nule. Ukoliko radite sa njima, nećete lako primetiti za koga su zapravo, jedino ih može izdati ono „ali“ što esenesovsku sreću kvari: „Nisam ja za Vučiča, ali…“

Srbija je već više puta dospevala u fokus istraživanja anomalija u ponašanju korisničkih naloga na društvenim mrežama. Ta anomalija ogleda se u neprirodnoj količini (digitalni čopor) lajkovanja, retvitovanja, prenošenja sadržaja koji se produkuju na jednom mestu, u ovom slučaju u centrali SNS-a. Tako je u aprilu 2020. objavljeno da je ukinuto 8.558 tviter naloga u Srbiji koji su radili na promociji Aleksandra Vučića i njegove stranke. Oni su proizveli preko 43 miliona objava koje po sadržini i frekvenciji podsećaju na govor Gorana Vesića u katatoničnoj repeticiji floskula o žutim tajkunima. Tom prilikom su suspendovani tviter nalozi trinaestoro poslanika SNS-a, dok je poslanik Vladimir Đukanović ostao bez 500 pratilaca. Desničar Arno Gujon, koga je Vlada Republike Srbije imenovala krajem 2020. za vršioca dužnosti direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, takođe se našao na spisku vladinih zvaničnika sa suspendovanim tviter nalogom. Vučić je tada izjavio da nije čuo da je iko ikada na Tviteru rekao nešto pozitivno o njemu, te da će on otvoriti nalog i konačno napisati nešto pozitivno o sebi. Nije bilo potrebe – desetine hiljada naloga nastavilo je da to radi u njegovo ime.

Da li će se nešto promeniti nakon objavljivanja spiska od 14.000 botovskih imena? Neki su nalozi već izbrisani za poslednjih nekoliko dana. Mnogi su nastavili da rade. Opozicija na lokalu je proverila imena ljudi sa spiska i među njima prepoznala masu onih koji rade u gradskim upravama. Oni kažu da je spisak izuzetno precizan, ali da još uvek nije konačan. U malim sredinama, kao što su Paraćin ili Zaječar, ovakva vrsta diverzije mogla bi izazvati promenu ponašanja prema imenovanim botovima iz susedstva. Ali pre svega bi mogla doprineti suzbijanju straha od SNS mašine koja detektuje, pronalazi i sveti se političkim protivnicima. Tome u prilog ide i otvoreno Pismo gospođi M. koje je jedna građanka Čačka uputila osobi čije je ime prepoznala na spisku, a sa kojom je zapravo sarađivala dok je radila u banci. Ovo pismo moglo bi predstavljati paradigmu oslobađanja od straha, jer kada se konačno imenuje neko s druge strane digitalnog zida, neko ko nas je ponižavao i vređao godinama, donekle postane lakše u naporu da se borba nastavi. Ovaj fenomen karakterističan je za diktature, odnosno za dane nakon njihovog pada, kada se otvaraju dosijei i građani mogu da potraže ono što je o njima režim prikupio tokom dugih godina, uz pomoć armije doušnika (danas botova). Režim Aleksandra Vučića još uvek nije pao, ali je objavljivanje jednog dela njegove botovske formacije jasan znak da se SNS Kula Beograd opasno ljulja.

Peščanik.net, 10.07.2023.

Srodni linkovi:

Ljubodrag Stojadinović – Nakovanj koji pliva

Dejan Ilić – Bot i idiot

Mario Reljanović – Srbija među botovima II


The following two tabs change content below.
Saša Ilić, rođen 1972. u Jagodini, diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio 3 knjige priča: Predosećanje građanskog rata (2000), Dušanovac. Pošta (2015), Lov na ježeve (2015) i 3 romana: Berlinsko okno (2005), Pad Kolumbije (2010) i Pas i kontrabas (2019) za koji je dobio NIN-ovu nagradu. Jedan je od pokretača i urednik književnog podlistka Beton u dnevnom listu Danas od osnivanja 2006. do oktobra 2013. U decembru iste godine osnovao je sa Alidom Bremer list Beton International, koji periodično izlazi na nemačkom jeziku kao podlistak Tageszeitunga i Frankfurtera Rundschaua. Jedan je od urednika Međunarodnog književnog festivala POLIP u Prištini. Njegova proza dostupna je u prevodu na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik.