Čitalac se seća, nije to bilo baš tako davno, 24. decembra tajno su se sastali Vučić, predsednik vlade i ministarka prosvete, s jedne strane, i predstavnici sindikata nastavnika, s druge. Vajkao se Vučić posle tog sastanka da su se sve lepo dogovorili s čelnicima sindikata, a onda je dogovor propao. Još je i objasnio da je mislio da se sastaje s ljudima koji odlučuju, a ispalo je da se u sindikatima ipak odlučuje demokratski. Iznenadila ga demokratija, na to se žalio.
Čitalac se seća i da su na tom sastanku Vučić, predsednik vlade i ministarka prosvete sindikatima nastavnika ponudili sve isto što i ranije, ali su članovi sindikata, nastavnici dakle, redom to odbili, kao što su odbijali i ranije. Ne samo što su odbili, nego su članovi u pravedničkom gnevu tražili i da se smene sindikalisti koji su otišli na tajni sastanak, i podsetili da nema šta da se razgovara o zahtevima koji se jednom već prihvaćeni, te da razgovora nema ni sa ministarkom čija je smena takođe među zahtevima.
E pa, 9. januara dobićemo reprizu 24. decembra. Predsednik vlade ponovo je pozvao predstavnike sindikata nastavnika na razgovor. Istina, par dana ranije, istim tim predstavnicima i nastavnicima pretio je otkazima ako neće da rade, to jest ako uđu u potpunu obustavu rada… totalni štrajk, valjda bismo to mogli tako da nazovemo. Taj tupavi gest predsednika vlade trebalo bi da bude smernica za sindikaliste kada razmišljaju o tome šta da očekuju na sastanku od 9. januara, za koji su poziv, kako kažu vesti, već prihvatili.
A pošto su ga prihvatili, treba i to reći, nije tupav samo predsednik vlade nego i svi oni koji hrle na sastanak s njim. Hajde da kažemo zašto su tupavi i jedan i drugi. Kada preti otkazima nastavnicima, predsednik vlade bi morao znati da oterane nastavnike nema ko da zameni. Nema ko da ih zameni odmah, a nema ko da ih zameni ni u bliskoj budućnosti. U Srbiji nema ni blizu dovoljno nastavnika. To je rezultat tupavih prosvetnih politika sada već u decenijskom nizu. Dobro, ovo je bilo lako, pokazati tupavost predsednika vlade.
Sindikalisti koji se spremaju na sastanak ponavljaju grešku od 24. decembra. Ako je stav sindikata – prihvatili ste naše zahteve pre više od godinu dana, sve što tražimo od vas je da ispunite obaveze koje ste tada preuzeli, onda je svaki novi sastanak čisti višak. Treba predsedniku vlade, ministarki prosvete, a zapravo Vučiću reći – mi s vama više ne razgovaramo, čekamo da ispunite zahteve, a do tada – štrajk. To praktično znači štrajk sve dok na račune nastavnika ne stigne plata sa obećanim povećanjem, to jest plata ravna prosečnoj plati u Srbiji.
Tako je jednostavno. Ali sindikalisti ipak idu na sastanke, 24.12, 9.1… i tako sve do… zaista, dokle? Zanimljivo je da je predsednik vlade pozvao na sastanak baš 9. Zna se da su sindikati tražili od članova da do 8. januara kažu za koji su vid štrajka od 20. januara nadalje. Znamo, 20. januara bi trebalo da počne drugo polugodište. Neki nastavnici su već najavili da – neće početi. Verujem da predsednik vlade poziva na sastanak da bi osujetio taj scenario. Postoje dobri razlozi za strah režima od totalne obustave rada nastavnika. Bio bi to, ne treba sumnjati, uvod u generalni štrajk, a onda… pa onda sve postaje otvoreno, uključujući i režimu tako mrsku ideju prelazne vlade.
Sve to biće na stolu 9. januara, eksplicitno ili implicitno. Možemo samo spekulisati šta će biti ponuda režima. Da su pametni, odmah bi na račune nastavnika uplatili plate ravne republičkom proseku. To je malo verovatno, ali nije nemoguće. Samo, nema pameti u redovima režima. Da je ima, ne bi ni došli u ovu situaciju s nastavnicima. Ispunili bi odavno preuzete obaveze i rešili dugoročno stvar u prosveti. Dakle, nisu pametni. Ali su podli i prevarni.
Ako se uzdamo u njihovu „pamet“, oni će ovaj put prihvatiti, kao i pre godinu dana, sve zahteve nastavnika, možda čak i smenu ministarke i njenog tima, ali će ponovo odložiti ispunjenje zahteva za, recimo, par meseci. To su već radili, tako su gasili pobune seljaka ili proteste protiv kopanja litijuma. Kažu, evo prihvatamo, kažu, evo nećemo, ljudi se raziđu, a oni nastave po starom i ništa ne ispune. Treba se nadati da sve i ako njihovi predstavnici nemaju pameti, nastavnici znaju da je ovo vrlo verovatan scenario i da štrajk neće zaustaviti sve dok plate ravne proseku ne legnu na njihove račune.
S obzirom na bandoglavost režima, nije isključen ni treći scenarij – da se ponovi ponuda od 24. decembra, ovaj put uz jadikovke zbog navodnih sankcija NIS-u i novca potrebnog da se posledice tih tobožnjih sankcija ublaže. Treba se nadati da će članovi sindikata tada postupiti kao i 24. decembra, s tim da ovaj put zaista i smene svoje predstavnike koji tako rado sastanče s ljudima koji ne ispunjavaju svoje obaveze.
Scenariji 2 i 3 drže nastavnike i dalje u štrajku. Prvi scenario znači kraj štrajka. Bez nastavnika, front demokratski nastrojenih žitelja Srbije spram režima biće znatno oslabljen. Na prvoj liniji ostaće studenti, seljaci i možda maturanti. Što se maturanata tiče, izvesno je da će se škole prema njima ponašati kao što se univerziteti ponašaju prema studentima. Ne radimo, ali nismo u štrajku. To je vrlo slaba pozicija. Pored toga, tako se deca, maturanti dakle, isturaju u prvi plan a bez jake zaštite odraslih.
Kako sada stvari stoje, umesto da se uzdamo u sebe, mi se sklanjamo iza studenata (i maturanata) i nadamo se da će bandoglavi, tupavi i nasilju sklon režim odraditi naš posao i održati proteste. Tako otprilike izgleda početak srećne nove 2025.
Peščanik.net, 07.01.2025.
NADSTREŠNICARAZGOVOR O OBRAZOVANJU
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- The Breakthrough – obična priča o zlu - 14/01/2025
- Budale i kukavice - 10/01/2025
- 2012… 2023, 2024, 2025… - 07/01/2025
