Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Smena rukovodstva državne televizije se tražila još devetog marta, koji je u našem slučaju bio sedam meseci i devet godina pre šestog oktobra. Kada se smena stvarno i desila, potrajala je tek toliko dok Koštunica – koji je želeo da bude upamćen po tome da se držao zakona kao pijan plota iako je tvrdio da je izručenje Miloševića Hagu nezakonito, a da je pobuna Crvenih beretki zakoniti štrajk – nije promenio zakonsku odredbu po kojoj je direktor državne televizije morao da ima fakultetsku diplomu. Jer je hteo da na to mesto postavi Tijanića, svršenog gimnazijalca. Upamćenog po paroli: ako Đinđić preživi, Srbija neće.

Danas, kada ima više televizija sa nacionalnim prikrivanjem, RTS je prepoznatljiv samo po akcentovanju. Jeste pravilo da uzlazni akcenat ne može da bude na pretposlednjem slogu, ali ako akcentujete „arhitekta“ kao da kijate (apćih!tekta), onda se možda ne treba ni tog pravila držati kao pijan plota. Naročito ako se ne pridržavate ni onog o istinitom informisanju.

Ajde još i da razumemo zašto nisu prikazali kako je predsednik Srbije (opet!) ostao bez zvanične stolice na nekom međunarodnom skupu pa još i nespretno polomio onu plastičnu koju su mu na kraju prineli, ali je stvarno skandalozno da se platiocima javnog medijskog servisa ne obrazlože informacije o, na primer, masovnom hapšenju srpskih kamiondžija u Americi, istih onih preko čije organizacije je pomenuti predsednik Srbije probao da nezvan upadne na Trampov partijski skup. Ili o paravojnom kampu ruske proizvodnje koji je usred Srbije mesecima obučavao rušitelje izbora u Moldaviji, takoreći organizovao cvetnaju revoluciju ispred nosa našim službama koje se hvale da su u glavu prebrojale sto hiljada podržavalaca vlasti, a na prste dve ruke izbrojale protivnike. Ili o prevarantskom kol-centru koji su organizovali izraelski državljani sa domaćim izvođačima poslova čime je opljačkano barem sedamdeset hiljada ljudi širom sveta. Pa nisu to domaći, partijski kol-centri pa da o njima ne sme da se zucne. Niti su ti Izraelci zvanični predstavnici Izraela pa da nećemo da im se zameramo kao što smo im se zamerili onim jednim našim studentom u flotili koja je Palestini nosila hranu i lekove pa je predsednik Srbije morao da se javno odrekne tog svog državljanina.

Tamo gde su frizirane vesti sasvim prihvatljive, dok se autentična izjava dečaka u frizeraju smatra državnim skandalom, tamo je najpre neophodan jedan dobar šesti oktobar. Ako je prvih dvanaest šestih oktobara i bilo žal za neučinjenim, ovaj, dvadest šesti po redu, je već žudnja i neodložna potreba da se nešto učini – da se ova zemlja najzad pretvori u pravnu državu. Neki bi to nazvali revanšizmom ali šta je drugo pravosudni sistem nego državni revanšizam. Zgrešio si, bićeš kažnjen. U revanšizmu nema ničeg lošeg. Kad možemo da se revanširamo za uslugu, zašto ne možemo za zlodelo? Šta, sto grama kafe i bombonjera su poželjan odgovor službeniku koji je samo radio svoj posao ali otkaz nije?

Možda bi zato parlamentarna opozicija mogla da sroči i jedan novi zakon o lustraciji. Umesto što pripoveda kako njima pripadaju autorska prava za pobunu i za simbol krvave šake. Jer, kao i prethodnog puta, neće biti važno ko je počeo devetog marta nego ko je završio petog oktobra.

Peščanik.net, 06.10.2025.

SLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.