Šta je vest u vesti da je nova osoba na mestu direktora RTS-a? Šta smo to novo saznali kada smo čuli kako se ta osoba zove? Da li će se sad nešto promeniti u RTS-u? Ako se i bude promenilo, da li će to biti promena nabolje ili nagore? Ako je promena nagore, da li će nam to dodatno zagorčati život? Ovo poslednje je zapravo najvažnije pitanje. A odgovor je – neće. Možda će u samom RTS-u biti gore nego što je bilo do sad, ali će nama s RTS-om biti jednako loše kao što je bilo i do sad.
Dakle, ništa se ne menja, a ime samo po sebi nije dovoljno za vest. Pa ipak, vest o novoj direktorki se širi u medijima. Te nema školu (barem ne adekvatnu), te radila je ovo i ono, te uništila je već jednu medijsku kuću, te u sukobu je interesa… Šta tačno, po meri ove vlasti, nije u redu u njenoj biografiji? I zar ne bi bilo dobro da je ona još gora nego što jeste, pa da do kraja razvali ionako beskorisni RTS? I je l to neko hoće da kaže da je prethodni direktor bio bolji?
Neka bude da je prethodni direktor imao sve potrebne škole. Neka bude da mu je radna biografija bila besprekorna i uzorna za jednog novinara. Neka bude da je on najpametnija osoba na svetu. I, je l RTS pod njim bio dobar? Neka nova osoba na mestu direktora bude najgora na svetu, bez ijednog dana škole. Neka bude da je ogrezla u prevare, laži i korupciju. Da li će zbog toga RTS biti gori nego što je bio do sada? Neće, naravno.
Jer ne može biti gori. Već je nepodnošljivo loš. Pokušavam da zamislim vernog gledaoca RTS-a: gledalac pada u očaj, upropastiće mi omiljenu televiziju, ponavlja dok od muke udara glavom o zid. Ne vredi, ne mogu da zamislim. Nema ništa na RTS-u što se ne može naći na drugim režimskim televizijama. Zato je smešno što se novoj osobi na mestu direktora zamera povezanost sa još dve televizije. Pobogu, pa sve je to jedna televizija. I treba da imaju istog direktora, vlasnika… šta god.
Kao što, uostalom, i imaju. Jednog vlasnika, jednog urednika i jednog novinara. Svi ostali su višak i praktično su kao višak – nebitni.
I dok se zanimamo tom novom osobom, dok proveravamo njen moralni profil, dok se čudimo što javno priznaje da joj je zarada važnija od toga da li radi svoj posao – novinara, urednika, direktora… – kako treba, izgubićemo (možda, iako se nadam da nećemo) ono što bi jedino trebalo da nam je važno: N1 i Novu (i sve što ide uz te dve TV kuće). Beskrajno je lako napisati tekst o novoj osobi na mestu direktora RTS-a. Kao što je beskrajno teško zamisliti šta će se dogoditi ako više ne budu N1 i Nova.
Pri tom, ne mislim da je teško zaista zamisliti; teško je nositi se, suočiti se s tom inače lako zamislivom slikom.
Napisao sam to više puta, ali ću i ovde ponoviti – zašto nas je uopšte briga šta će biti s RTS-om. Ponajbolje bi bilo da se ta kuća odmah ugasi. Čitalac je sad već na ivici živaca – ali, to je naša kuća, mi je plaćamo da radi, imamo pravo i da nas zanima ko je vodi i šta će joj biti sadržaji. Pored vesti o smeni na mestu direktora, bila je još jedna vest, što se mene tiče, mnogo važnija: kako se finansira RTS. Trećina od pretplate, a nešto više od toga – od oglašavanja.
Dođe mu RTS isto što i svaka druga privatna medijska kuća u Srbiji. Samo što nije tako. Ne mislim na to da nisu slične državna i ostale režimske a privatne kuće. Naprotiv, nijedna od njih nije privatna. Zna se kako se ovde raspoređuju oglasi po režimskim kućama. Ali, neka bude da je čitalac u pravu, neka bude da mi plaćamo sve što treba da bi RTS imao program. Šta to menja na stvari, kakva nam to prava daje, nad RTS-om, a i inače?
Evo šta hoću da kažem – ovo je naša država, čak i više nego što je RTS naš. Ako RTS i ne izdržavamo sasvim, državu sasvim sigurno mi izdržavamo. I, je l to nekog sprečilo da nam otme državu? Nije.
Da se pitamo ko je na čelu RTS-a i da iz toga pokušavamo da nešto zaključimo isto je kao i kad bismo se pitali ko je na čelu vlade. Ili, još gore, kao kad se pitamo hoće li Vučić biti predsednik države ili predsednik vlade. Nebitno je. Kao što je nebitno i ko su ministri, kao što će uskoro postati nebitno i ko nas, na primer, leči – jer nas neće lečiti niko, ili barem niko s adekvatnim znanjem (jeste, kao nova osoba na mestu direktora RTS-a). I sve to za naše pare.
Na toj drugoj strani treba zamisliti jedan sivi blok ili (prikladnije) crnu kocku: sve što se unutar te kocke događa je nebitno dok god je kocka tu i dok god je crna. Moramo da sklonimo čitavu kocku, a ne da se bavimo njenim sadržajem, jer sadržaj nam je odavno dobro poznat. I ništa se tu s vremenom nije promenilo, osim što postaje sve gore i gore, to jest sve crnje i crnje. Ali, to je apsurd, nema crnjeg od crnog, buni se čitalac. Tako je, to hoću da kažem.
Peščanik.net, 13.02.2026.
SLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Od izvora uvek jedan, kosovski put - 18/05/2026
- Holizam (ili narativni hedonizam) V. Petrova - 15/05/2026
- Šta možemo da naučimo iz priča - 12/05/2026
