Naletela sam na pokušaj Pink TV da kao sumira stanje stvari, hronologiju i najvažnije pojave jednogodišnjeg pokreta protiv vrha vlasti u Srbiji. Vrlo brzo ispostavilo se da su tzv. džinglovi škoditeljice programa bolji materijal za opservaciju ove grupe trans/opscenih mesoždera, od ovog žalosnog pokušaja simulacije profesionalnosti. Sem što se imena poglavlja (više poguzja) pojavljuju kao kucana pisaćom mašinom, ovaj podmetak ima sa dokumentarcem, novinarstvom i razumom još manje veze nego lik Brnabić sa trećom deklinacijom. A onda me je slučajna eksplozija poezije izbacila iz šina: kontejnerska faza urbane pobune opisana je upravo ovim rečima – na krilima kontejnera! Posle dužeg pokušaja da se ponovo mentalno skockam, uspela sam da sklepam nekakvu tipologiju mogućnih naracija, imaginarija i spleta značenja koje ova neuporediva vizija omogućava…
– Krila kontejnera kao novo ime Gradske čistoće, kada se uvede krilatizacija gradskih, ruralnih i regionalnih službi, uključujući policiju. Primeri postoje, recimo leteći majmuni u Čarobnjaku iz Oza. Zamislimo prazničnu atmosferu, u kojoj takav kontejner aterira na vaš balkon, a njegovi upravljači vam se obrate sa čarobnom formulom: „Mi smo vaši đubretari!“ Ili, u snažno seksualno/kanalizacijskoj varijanti, Robert de Niro, spasonosni vodoinstalater, upada kroz plafon sa kontejnerom alata vama u pomoć. Ne sećam se, doduše, nekih krila u legendarnoj sceni filma Brazil, ali upad je sasvim leteći.
– Krila kontejnera kao eksperimentalna faza u predstojećem dvogodišnjem prelazu na leteće automobile. O, daj Bože da bivši predsednik u Briselu pomene leteće automobile!
– Krila kontejnera kao još jedino preostalo prevozno sredstvo, kada uzlete svi raspoloživi avioni u pravcu Kipra, Devičanskih ostrva i Tristan da Kunja, za onoga što iz groba pobeđuje, kad se seti da je krajnje vreme.
– Krilati kontejneri kojima se svi ikada učesnici rijaliti šoova prenesu i izruče u Obedsku baru u cilju povećanja biotske raznolikosti, posle donošenja Lex specialis spectaculorum veritatis.
– Krilati kontejneri na svakom uglu za iznajmljivanje pomoću žetona, za brzo i sigurno organizovanje protesta.
– Iz drugog kultnog filma, Zardoz (nezaboravni Šon Koneri u crvenom bikiniju), leteći kontejner u obliku kamenite glave Karla Marksa, koja umesto pušaka u filmu bljuje Komunistički manifest u još kraćem obliku, za brzo obrazovanje ćacija; usled dugog boravka u džungli Pionirskog parka izgubili su moć govora i pismo…i još treći povezani kultni film, odnosno serija Planeta majmuna I-V.
A onda me je nenadano uhvatilo osećanje kajanja: šta, ako se sa krila kontejnera u niskom preletu sa izbacivanjem đubreta uistinu najbolje vidi stanje parlamentarne demokratije odnosno vrha vlasti? Vide se dve istorijske zgrade, mesta odlučivanja, Skupština i Predsedništvo. One su pravi centar grada i okružuju najvažniju raskrsnicu u gradu sa najdužim semaforom za najvažnije skretanje prema izlazu iz grada. Tu je pošta, državna televizija, važan muzej, slavna sala, okret tramvaja, crkva, park, mesto parada, dočeka, skupova… I sve to više nema funkciju, jer je kamping dobio „dozvolu“ da bez vremenskog ograničenja, bez poznatog organizatora, bez programa zaustavi sve to. Nisu to pretorijanci, carevi čuvari, koji su tako dobro disciplinovani da mogu cara i da zamene: to je bilo ko i bilo kada, honorarci, tipovi bez identiteta, kafe-kuvarice, klošari, pijanci i omladinci partije na dnevnim zadacima, plus krimosi, po dužnosti. To nije odbrambeni tampon, to je kampus podrigivanja sa pucanjem. Kemp, jarane, kemp! Najgore su dve tačke: šator na samim stepenicama Skupštine, gde sa monoblok stolicama i bodigardima štrajkuje glađu neki – Prdić, valjda. Zahteva da se tužba za nesreću baci na službenike po izboru nevinog vrha vlasti. Iz Skupštine mu dolaze na poklonjenje. Na drugom kraju, nepripuštena u blizinu hrama demokratije, štrajkuje glađu majka koja je izgubila sina, i zahteva suđenje u istražnom postupku već određenih mogućnih optuženika. Niko iz Skupštine nije joj prišao, ni onaj što nudi dijalog. Kamperi je muče omiljenim hitovima kafe-kuvarice, preko zvučnika koji Rolingstonse bacaju u zelenu zavist. Sve to, u samo jednom niskom kontejnerskom letu.
Koliko još kultnih filmova bi bilo mogućno napraviti o krilatim kontejnerima, ako se ne ugasimo?
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
