Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

„Svako se kreće u granicama sopstvene pokvarenosti“ je velika mudrost koju je, da ne poverujete, izrekao predsednik Srbije.

Iako je time hteo da, što bi rekao Kristijan, najprepoznatljiviji kriminalac našeg doba, „oljaga“ sve nas, dao je najprecizniju definiciju sebe kao vlasnika ove vlasti i svih koji u toj vlasti učestvuju, bilo tako što za sitne novce padaju u trans kao mučeni Severnokorejci na sahrani Kim Džong Ila, bilo tako što se na lokalu ponašaju kao da su rodonačelnici svojih mesta, a ne prosti gradonačelnici, još prostiji kradonačelnici.

Ali, gde su te granice? Geografski, od nekadašnje „Karlovac, Karlobag, Ogulin, Virovitica“ devedesetih do nedavne „makar sever Kosova“, došli su do – Srbija do Toitoija. Tako je posprdni grafit „Srbija do Tokija“, grafit kojim su se petooktobarski studenti rugali grandomanskim pretenzijama ondašnjih radikala, dobio svoje otelotvorenje u istinski oljaganom prostoru između Predsedništva i Parlamenta. Prostoru u kojem su plastični klozeti jedino higijensko u opštem, fizički i moralno, nehigijenskom ruglu ne samo glavnog grada već i čitave zemlje.

Pa ipak, njihova pokvarenost ne zna za granice. Jer kad sociopate, koje vrlo dobro znaju razliku između dobra i zla ali za tu razliku ne haju, stanu na čelo psihopata koji ne razaznaju zlo od dobra, onda čak ni nebo nije granica. Dapače, i nebo će načičkati dronovima samo da bi na svojim televizijama lažno prikazali kako su skupovi zla mnogo posećeniji od skupova dobra. I da bi ilustrovali olinjalu frazu predsednika Srbije da „Srbija nije šaka zobi pa da je svako pozoba“ i istovremeno zabašurili sliku u kojoj se baš lepo vidi da se ta njegova Srbija jeste svela na šaku, ali šaku jada. Jada, bede i čemera.

U sličnoj društveno-političkoj situaciji patrijarh Pavle je zavapio: budimo ljudi iako smo Srbi. Sadašnji patrijarh ima sličan, ali dijametralno drugačiji vapaj: budimo eseneseovci iako smo ljudi. Ulica, za razliku od crkve, vapi: budite ljudi iako ste SNS.

Taj vapaj je čuo i predsednik Srbije. I na njega odgovorio sa: ne možete vi da žalite žrtve onoliko koliko ja mogu da se pretvaram da ih žalim. Čak je, potpuno nehrišćanski, gotovo, što bi on rekao, pagansko-satanistički raspisao Dan žalosti kad mu vreme nije, na parastos. Da bi se već sledećeg dana lažna žalost očas posla vratila na fabrički podešenu radost zbog smrti. Jebiga, samo šesnaest ljudi, ipak ovo nisu ona vremena kada je u jednom danu moglo da bude pobijeno i nekoliko hiljada, ali – daće bog da padne i sedamnaesta žrtva.

Samo da se ne umeša patrijarh, kao što se njegov raniji kolega umešao u navodni štrajk glađu i žeđu Tomislava Nikolića koji je takođe zahtevao izbore, pravdu baš i ne. Ili to ili da se sprema da održi opelo. Ovoj i svojoj vlasti. Toitoi kapele su već spremne.

Peščanik.net, 10.11.2025.

NADSTREŠNICA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.