Nazivi izraelskih vojnih operacija Am KeLavi (Lav koji se uzdiže) iz juna 2025. i Šagat HaAri (Rika lava) iz februara 2026. bili su očekivani. Oni koji su ih smislili očigledno sebe vide kao opasne predatore i bez stida to priznaju. Po mnogo čemu rat u Iranu podseća na rat na Sinaju. Te 1956. kada se Naserov režim usudio da nacionalizuje Suecki kanal, Britanija, Francuska i Izrael su napali Egipat, vojno ga porazili i okupirali Sinaj.
To je izazvalo opšte oduševljenje i David Ben Gurion (od milja zvani Bi Dži) najavio je uz veliku pompu osnivanje Trećeg kraljevstva. Ali Sjedinjene Države i Sovjetski Savez su ubrzo primorale tri zemlje pobednice da se evakuišu sa Sinajskog poluostrva. Ovaj sukob je doveo do sledećeg rata 1967, koji je doveo do još jednog rata 1973. godine.
Ratovi promiču jedan za drugim i Izraelci su se navikli na njih. Oni sami svoje prisustvo na Bliskom istoku doživljavaju kao konfliktno, a sebe kao strano telo u tom delu sveta. Poslednji rat koji su inicirali SAD i Izrael samo je učvrstio ovo uverenje. Države koje su napale Iran to pravdaju antidemokratskom vlašću ajatolaha koja ubija svoje građane i razvija nuklearno oružje. Optužbe su osnovane, ali Iran do sada nije samoinicijativno napao neku drugu zemlju, a uranijum koji poseduje nije pretvoren u bombu.
Koliko znam, Sjedinjene Države nikada nisu napale drugu državu zbog njenog diktatorskog ili policijskog režima. I u rat protiv nacističke Nemačke Amerika je ušla nevoljno, posle japanskog napada na Perl Harbur 1941. Tokom dugog Vijetnamskog rata Sjedinjene Države su bezrezervno branile razne tiranske vladare, a u Latinskoj Americi su štitile sve lokalne diktatore. Ni država Izrael koja već 59 godina lišava svoju palestinsku populaciju građanskih prava, nema legitimitet da druge narode oslobađa od diktatora.
Problematičan je i pokušaj država koje poseduju nuklearno naoružanje da spreče druge države da ga imaju. Sjedinjene Države su jedina zemlja koja je upotrebila atomsku bombu i to protiv civilnog stanovništva. Izrael, prema Mordehaju Vanunu1 i drugim izvorima, takođe poseduje nuklearno oružje. Ne treba zaboraviti da atomsku bombu ima i Pakistan, koji deli dugu granicu sa Iranom. U takvim okolnostima je sasvim jasno zašto Teheran, kao i Severna Koreja, želi da ima svoj nuklearni arsenal kako bi obezbedio svoju suverenost.
Moj prijatelj iranski intelektualac je pre nekoliko decenija emigrirao iz svoje domovine zbog svojih levičarskih stavova. Kada su nedavno izbile demonstracije protiv režima, on se ponadao da se represivni režim ajatolaha bliži kraju. Ali ipak se snažno protivi napadu Sjedinjenih Država i Izraela na Iran, jer zna da ponosni iranski narod neće prihvatiti „slobodu“ koju im nude Donald Tramp i Benjamin Netanjahu.
Likvidacija mnogih pripadnika iranskog rukovodstva nije dovela do predaje Irana, već je mnoge Irance navela da brane gnusni režim. Nacionalizam se u modernoj istoriji uvek ispostavlja kao najjače političko uverenje. Iranci koji se protive režimu ne mogu da izlaze na ulice i demonstriraju protiv njega pod bombama koje padaju na njih iz neprijateljskih aviona. Nakon ubistva učenica osnovne škole u provinciji Hormozgan na jugu Irana, protest protiv režima je postao nemoguć. Svako ko podržava neprijatelja smatra se izdajnikom. Režim trenutno ima maksimum podrške. A stručnjaci za Iran u Sjedinjenim Državama i Izraelu zvuče sve grotesknije sa svojim predviđanjima pada ajatolaha.
U vreme pisanja ovog teksta na snazi je primirje, a američki kralj nad kraljevima ponovo preti Iranu. Koliko će Iranaca, Amerikanaca i Izraelaca još poginuti u ovom sukobu? Postoji i bojazan da će istrajnost iranskog režima, makar i privremena, na kraju ojačati nacional-islamizam na Bliskom istoku. Tada će Zemlja Ciona postati još rizičnije mesto za život, i za Palestince i za Izraelce.
Haaretz, 16.04.2026.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 02.05.2026.
IRANIZRAEL / PALESTINA
