Javno tužilaštvo za ratne zločine (JTRZ) u Beogradu pozvalo je nekadašnjeg generala Vojske Jugoslavije Momira Stojanovića da 30. septembra u svojstvu okrivljenog dođe na saslušanje zbog sumnje da je devedesetih godina na području bivše Jugoslavije počinio ratni zločin.
Tu informaciju najpre je na svom Facebook profilu objavio Stojanović, potom su je preneli brojni mediji u Srbiji, a Peščanik je iz JTRZ dobio nezvaničnu potvrdu da je protiv njega istraga u toku.
Godinama postoje indicije da je Stojanović, koji je bio načelnik Uprave bezbednosti Prištinskog korpusa, imao značajnu ulogu u operaciji Reka, zločinu izvršenom 27. i 28. aprila 1999. godine na Kosovu u selima zapadno od Đakovice.
O tome je pre više od deset godina pisao Fond za humanitarno pravo (FHP), u čijem se dosijeu Operacija Reka navodi da je u toj akciji, u kojoj su učestvovali pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), ubijeno najmanje 350 albanskih civila, a nekoliko hiljada proterano u Albaniju. Tela više od 300 ubijenih osoba u tom zločinu pronađena su 2001. godine u masovnoj grobnici u Batajnici.
Za zločine na Kosovu, među njima i za operaciju Reka, pred MKSJ osuđeni su, između ostalih, nekadašnji komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević, komandant VJ Nebojša Pavković, kao i Vlastimir Đorđević, nekadašnji pomoćnik ministra MUP-a i načelnik Resora javne bezbednosti.
Pošto je dobio poziv JTRZ, Stojanović je na Facebooku, uz naslov „Sramota države ako je još ima“, objavio službenu belešku JTRZ-a iz 2019. godine u kojoj piše da je istraga protiv njega u vezi sa ubistvima i proterivanjima 27. i 28. aprila 1999. godine obustavljena jer nije bilo dovoljno dokaza za podizanje optužnice.
Tužilaštvo za ratne zločine Kosova je 2023. podiglo optužnicu protiv 53 pripadnika srpskih snaga zbog učešća u tom zločinu, u kojem je ubijeno više od 350 albanskih civila u nekoliko sela na Kosovu, kao što su Meja, Dobroš, Korenica, Pacaj, Račaj i Nec.
Suđenje po toj optužnici, u kojoj je među okrivljenima i Momir Stojanović, počelo je u Prištini u junu prošle godine, ali je godinu dana kasnije Apelacioni sud Kosova ukinuo rešenje kojim je optužnica bila potvrđena i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Sud je tada naveo da nisu bili ispunjeni uslovi za vođenje postupka u odsustvu optuženika.
Sve to, međutim, neki od portala koji su preneli vest da je Stojanović pozvan u JTRZ na saslušanje nisu ni pomenuli ili su stavili u drugi plan. U naslovima i uvodima tekstova, koji su često jedino što čitaoci pročitaju, istaknuto je ili da je Stojanović na Facebooku naveo da je neko iz države njegove podatke ustupio pravosudnim organima u Prištini, ili da – opet po njegovom mišljenju – poziv JTRZ-a možda ima za cilj da zastraši političke neistomišljenike.
Činjenica da je Stojanović, pošto je između 2012. i 2016. godine u Skupštini Srbije bio poslanik Srpske napredne stranke, postao oponent aktuelnoj vlasti ne mora da znači da je isključivo žrtva svojih (novih) stavova. Možda je JTRZ odlučio da ponovo ispita navode o Stojanovićevoj ulozi i utvrdi ima li dovoljno osnova da protiv njega podigne optužnicu.
Ako je tako, ne bi se moglo, kako kaže Stojanović, govoriti o sramoti države, već upravo suprotno – o pomaku u odnosu na praksu na koju FHP godinama upozorava, a to je izostanak procesuiranja visokorangiranih pripadnika vojske i policije za zločine tokom ratova devedesetih godina.
Stojanović ima pravo da kaže šta misli o istrazi koja se protiv njega vodi, ali je uz plasiranje njegove izjave bilo važno objasniti zašto je istraga protiv njega već vođena i navesti barem nekoliko činjenica zbog kojih je postojala ili postoji sumnja da je odgovoran za zločine iz aprila 1999. godine.
U vestima o tome moglo se, uz izjavu koju su mnogi preneli u celini, naći podsećanje da je na suđenju u predmetu Đorđević i drugi pred MKSJ bivši oficir VJ Neke Peraj posvedočio da je u aprilu 1999. godine Stojanović zagovarao angažovanje VJ i policije protiv albanskih civila u dolini Reka.
Taj sastanak je, kako navodi FHP u dosijeu Operacija Reka, održan nekoliko dana pošto je OVK u selu Meja ubila četvoricu policajaca, među kojima je bio i jedan rođak Momira Stojanovića.
„Stojanović se obratio Mićunoviću i Kovačeviću i rekao da će zbog ubistva Milutina Praščevića i drugih dolina Reka platiti visoku cenu, da će biti eliminisano barem 100 glava i da će biti spaljene sve kuće“, navodi FHP.
Momir Stojanović je u objavi na Facebooku istakao da se 2007. godine odazvao „pozivu svojih ratnih drugova optuženih pred MKSJ u Hagu“ i da je kao svedok odbrane sa tužilaštvom „prošao kroz sva dešavanja ratnih godina“.
Nije, međutim, pomenuo da ga je, kako navodi FHP, MKSJ proglasio neverodostojnim svedokom, između ostalog i kada je svedočio na suđenju Vlastimiru Đorđeviću. Tada je, govoreći o zločinima u selima Meja i Korenica, rekao da nije bio obavešten o operaciji Reka, ali MKSJ tu tvrdnju nije prihvatio.
Njegov iskaz da nije imao ovlašćenja da pokrene istragu nakon otkrivanja masovne grobnice u Batajnici, MKSJ je ocenio kao neuverljiv. Tvrdnju da tada nije imao pristup kampu SAJ-a u Batajnici zbog bezbednosnih razloga, MKSJ je ocenio kao besmislenu, jer su, podseća FHP, u to vreme pristup Batajnici (pa i kampu SAJ-a) imali čak i međunarodni timovi za sudsku medicinu.
Imajući sve to u vidu, mediji koji su brzinski preneli samo Stojanovićev komentar zbog poziva na saslušanje ili to stavili u prvi plan, nehotice ili ne, naglasili su samo mogućnost da je nekadašnji general VJ žrtva političkog progona, ali ne i da ima indicija da je odgovoran za zločine iz 1999. godine.
Komentari sagovornika nekih od portala da je reč o besmislenim krivičnim postupcima i da će se ono što se dešava Stojanoviću desiti „svakom Srbinu“, mogli su biti izostavljeni ili objavljeni – ali uz objašnjenje nekog pravnog stručnjaka zašto se a priori ne može govoriti o besmislenom postupku. Na kraju, bilo bi dobro da je nekom data mogućnost da još jednom razjasni da to što je neko Srbin (ili Hrvat, Bošnjak, ili pripadnik bilo koje nacionalnosti) ne znači nužno da jeste ili nije kriv za nešto o čemu je istraga u toku.
Peščanik.net, 19.08.2026.
KOSOVO
