Vest kaže: veštačka inteligencija u pogubnom pohodu na polovne knjige. Dobro, ne kaže baš tako. Evo šta kaže: kompanije kupuju u antikvarnicama veliki broj polovnih i retkih knjiga da bi razvile nijansiranije jezičke modele veštačke inteligencije. Ako sam dobro zapamtio i razumeo – jezički obrasci dostupni u tekstovima na internetu nisu dovoljno dobri primeri za prikladnu upotrebu jezika: kratki su i jednostavni, sa manjim brojem reči. U knjigama, posebno onim štampanim do 2022. (pre moguće kontaminacije veštačkom inteligencijom), jezički obrasci su razrađeniji, jezičke celine duže i narativnije.
Naravno, želja za (raz)govorljivijom veštačkom inteligencijom tek je jedna strana priče. Na drugoj strani nalaze se problemi sa autorskim pravima. Puniti baze podataka veštačke inteligencije tekstovima sa interneta podložno je krivičnom gonjenju zbog vlasništva nad autorskim pravima. Vlasništvo nad fizičkim primerkom teksta (recimo, knjigom), dopušta vlasniku da s tim tekstom radi šta god (pored ostalog i da ga uništi). Nisam pravnik, ne znam kako to ide, tako se kaže u tekstu, a ja prepričavam.
Kako god, tako stižemo i do uništavanja knjiga. Kompanije u želji da razviju jezičke sposobnosti veštačke inteligencije ne uništavaju knjige jer ih mrze ili da bi uništile konkurenciju za svoj proizvod. Naprotiv, vidi se već i na osnovu ovoga, da oni te knjige i vole i poštuju, ali im je veštačka inteligencija draža. Kao i potrošeno vreme. Da bi se brzo skenirala, knjiga mora biti raskoričena, to jest strane moraju biti slobodne da bi prošle kroz mašine za brzo skeniranje. Umalo ne napisah za – tamno skeniranje, samo što nam reference na delo Philipa K. Dicka ovde neće biti od velike koristi.
Barem ne direktno. Dick je hteo da kaže da nam je u svetu raširene upotrebe opijata i razvijene mreže za nadzor istina sve dalje. Moguće je tako, kada pričamo o uništavanju knjiga da bi se razvila veštačka inteligencija, da nam izmiče pravi smisao onoga što nam se događa pred očima. Jer, lako bi sad bilo reći, pošto nam se čini očiglednim, da je u uništavanju knjiga – koje bismo metonimijski mogli da uzmemo za humanost, kako se u sada već dugoj tradiciji i uzimaju – otelovljeno zlo veštačke inteligencije: ona nam uzima dušu (ako je duša isto što i čovečnost, a knjige metafora za čovečnost).
Samo što nije tako. Ostavimo za sada Dicka po strani. Jedan drugi autor, daleko manje poznat od čuvenog Dicka, ponudio je okvir za razmišljanje o bazama podataka i na njih oslonjenoj veštačkoj inteligenciji. Taj nam je okvir dao u stripu, što, nažalost, još više smanjuje domete uticaja njegove priče, jer ko bi tražio ozbiljno elaborirane teme u crtanim romanima. Pa ipak, baš to smo dobili u „Postavkama sustava“ Uga Bienvenua. Bienvenu je strip objavio 2019, a zagrebačka Fibra njegov prevod već 2021.1
„Postavke sustava“ (ili, ako je nekome draže, „Osnove sistema“) nas vode u budućnost gde je čitavo (kulturno) nasleđe čovečanstva digitalizovano. Nema više fizičkih primeraka knjiga ili filmskih traka. Što ima smisla, jer fizički do tog trenutka u budućnosti, više nije bilo moguće da se to sačuva. U tom smislu, digitalizacija knjiga ne mora nužno biti gest protiv čovečnosti. Naprotiv, to je jedan od možda najefikasnijih načina da se sačuva čitavo dostupno nasleđe. Ali, Bienvenu pita – šta kada i digitalne memorije postanu nedovoljne da se sve sačuva.
U njegovoj priči čovečanstvo zatičemo u stanju dobro poznatom i iz drugih distopija. Informacione tehnologije – ili kako se to već zove – koriste se za dobrobit ljudi, ali i za njihov totalni nadzor. Okolnosti zahtevaju da ljudi pored toga što žive udobno, žive i prema strogim pravilima i da poštuju ograničenja zbog oskudnih resursa. Nadzor i ograničenja duboko zadiru u ono što danas zovemo osnovim ljudskim pravima i ugrožavaju ih. Kako god, zbog manjka memorije, ciklično se demokratski odlučuje šta treba obrisati iz sećanja da bi se napravio prostor za nova – da tako kažemo – pamćenja.
Dakle, ljudi glasaju o tome šta im više nije potrebno, da bi to moglo doslovno da se baci. U tom glasanju, očekivano, dela savremene umetnosti (savremene u odnosu na tu zamišljenu budućnost) daleko bolje prolaze od onoga što smo skloni da nazovemo kanonskim delima. Sve ono što mi danas vidimo kao vrhunske vrednosti u umetnosti, u Bienvenovoj budućnosti su potencijalni kandidati za odbacivanje. To je početna situacija u njegovoj priči. Naravno, kao u „Farenhajtu 451“ Raya Bradburyja, formiraju se grupe buntovnika sa zadatkom da sačuvaju vredna dela.
Paralele između romana Bradburyja i stripa Bienvenua nisu sasvim čvrste. Bradbury piše o totalitarnom poretku, po analogiji sa nacističkom Nemačkom, gde se knjige spaljuju da bi se sprečila neposlušnost. Bienvenu okreće stvari naglavce u odnosu na Bradburyja – nije reč o totalitarnoj strahovladi; naprotiv, na delu imamo punu demokratiju, da ne kažem totalitarnu demokratiju (to liči na Vučićev savet da novi vlasnici N1 i Nove treba svoj program da usklade sa većinskim stavom u Srbiji). Zato Bienvenuov strip provocira da više mislimo nego Bradburyijev roman.
Recimo, ako nije dobro da se odluke donose demokratski, ko drugi treba da odlučuje o tome šta će se pamtiti? To je jedan rukavac. Drugi rukavac: zašto uopšte treba da pamtimo, zašto su nam ta dela važna? Bienvenu će ovu drugu dilemu predstaviti kao sukob između dva robota: s jedne strane je robot istrebljivač, a s druge robot negovatelj. Jasno je na kojoj strani je humanost i trud da se sačuva sve što se može oteti od „kulturnih istrebljivača“. Ali, kako god da je ispričao svoju priču i kakve god da je poruke poslao njenim krajem, Bienvenuova pitanja i dalje stoje.
Što nas vraća na veštačku inteligenciju i uništavanje knjiga. Kada o tome razmišljamo, pravimo se, kao što se i sam Bienvenu pravi, da se ne sećamo da su u prošlosti već pravljene selekcije i da do nas nije stiglo sve što je postojalo nego samo ono što su neki odlučili da bude sačuvano. Malo kad se pitamo s kojim pravom i kompetencijama su te osobe iz prošlosti o tome odlučivale. Ono što je stiglo do nas prihvatamo kao vrhunsku vrednost zdravo za gotovo. Pored toga, nasleđe je bilo uništavano u namerno podmetnutim požarima i razarano u ratovima.
Hoću da kažem, ovo sa veštačkom inteligencijom i knjigama nije ništa novo. Pri tom, u ovoj fazi, čak i ne govorimo o apsolutnom uništavanju, knjige jednostavno prelaze iz jednog oblika postojanja u drugi. Reklo bi se da se one simbolično ne spaljuju nego, naprotiv, čuvaju od uništenja. Tako sada stvari izgledaju, na samom početku. Ali, za tim sledi novo pitanje: ko će imati pristup bazama podataka i skeniranim knjigama. Da li ćete na zahtev moći da dobijete čitavu knjigu u elektronskom obliku, ili ćete morati da se oslonite na njeno sažimanje i prepričavanje.
Naravno, knjigu će sažeti i prepričati veštačka inteligencija prema obrascima s kojima mi i dalje nemamo nikakve veze. U ovom trenutku nije stvar u uništavanju. Problem je negde drugde – ko će za nas oblikovati celokupno štampano nasleđe čovečanstva; ko će biti posrednik između nas i (kulturne) prošlosti i sa kojim ciljevima će posredovati; konačno, da li posrednik sam, samostalno može o tome da odlučuje ili je to stvar svih nas zajedno? Da li se onda zalažemo za demokratski pristup: za učešće države u procesu skeniranja i kreiranja obrazaca za upotrebu baze podataka, i kontrolu nad njim.
Ako je tako, čeka nas pitanje iz Bienvenuovog stripa – da li smo kao kolektiv i kao članovi kolektiva ponaosob kompetentni za učešće u takvom procesu i donošenje takvih odluka? Što nas na kraju vodi ka pitanju: kakve su nam škole i kakvi ljudi iz njih izlaze – kompetentni, demokratski nastrojeni, voljni da se demokratski angažuju… Hoću da kažem – urlik „uništavaju knjige“ ne pomaže, jer, prvo, to nije tačno; i drugo: on nas sprečava da čujemo i postavimo pitanja mnogo važnija od pukog naricanja za… zaista, za čim?
Peščanik.net, 21.08.2026.
NOVE TEHNOLOGIJE
________________
- Te 2021, Bienvenu objavljuje svoj novi, takođe angažovani strip na aktuelne teme (novac i savremene tehnologije u sudaru sa ljudskošću) „Total“, čiji prevod imamo od 2023. zahvaljujući domaćem Komiku.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Koga briga za knjige - 21/08/2026
- Prah i pepeo od države - 18/08/2026
- Ode Stanković - 14/08/2026
