Reč „čistunstvo“ je u izraelskom javnom diskursu izraz omalovažavanja. U državi čiji je lider tražen zbog zločina protiv čovečnosti i protiv koje se pred Međunarodnim sudom vodi postupak za genocid, moral se više ne može tretirati kao privatna i apstraktna stvar. Rasprostranjeno nipodaštavanje moralnog rasuđivanja kao „moralnog čistunstva“ potiskuje činjenicu da je političko pitanje principa u današnjem Izraelu suštinski pitanje savesti.
Nedavna debata između dvoje istaknutih intelektualaca Ruvika Rozentala i Iris Lael fokusira se na odnos prema novoosnovanoj stranci Demokrate1 nakon što je Rozental kritiku sa levice opisao kao „parališući i nemilosrdni puritanizam“ (Haaretz, 28.7). Da bismo shvatili suštinu ovog spora potrebno je razmotriti i stav nedavno preminulog filozofa Avija Sagia, autora Etičkog kodeksa i člana Etičkog odbora izraelske vojske.
U članku koji je dostavio pre smrti Sagi se ponovo osvrnuo na roman „Kuga“ Albera Kamija i lik Tarua, koji se bori protiv „zla“ iz posvećenosti „radikalnoj moralnoj čistoti“ i koji zapada u očaj kada ne nalazi u stvarnosti te apsolutne ideale. „Izađite i vidite“, pisao je Sagi (Haaretz, 22.7), „koliko se nas koji smo izabrali humani moralni idealizam naviklo na očaj i prestalo da dela, pa čak i okrenulo leđa cionizmu i napustilo Izrael“. Čistoti Tarua on suprotstavlja lik Rijea, lekara koji se bori protiv patnje bez traganja za „ljudskim spasenjem“. Rije ne traži „svetost“, njegova borba je „pragmatična, a ne prazno laprdanje“. U Izraelu slično tome izgledaju sukobi u politici: pragmatično. Principi i idealizam „ako stignu na red, biće formulisani kasnije“.
U izraelskom kontekstu, ovaj kontrast je zaista okrenut naglavce. Leva kritika cionizma i Demokrata ne proizlazi ni iz kakvog idealizma, već iz minimalnih principa koji su osnova demokratije i vladavine prava. Na primer, u državi posvećenoj jednakosti i ljudskom dostojanstvu suverenost pripada svim njenim građanima. Na primer, poštovanje međunarodnog prava (u najmanju ruku jasno protivljenje zločinima protiv čovečnosti) jeste crvena linija u javnom diskursu i pravnom sistemu. Ukorenjivanje ovih načela u političku kulturu i moderne zakone je moguće i nužno. Destrukcija i samodestrukcija do koje smo stigli, pravosudni prevrat i zločini protiv palestinskog naroda proizlaze iz zanemarivanja minimuma moralnih principa i njihovog odbacivanja kao „prazne priče i parališućeg moralnog čistunstva“. I ovo fatalno odbacivanje ne proizlazi iz razložnog pragmatizma jednog doktora Rijea, već iz doslednog ideološkog stava. Etička kritika takvog stava nije beg od politike u domen očaja. Savest je postala nužna za valjano političko delovanje u današnjem Izraelu.
U funkcionalnoj liberalnoj demokratiji uobičajeno je praviti razliku između savesti kao privatne stvari i vladavine zakona. Težnja da se javna sfera podredi zapovestima lične savesti dovodi u pitanje vladavinu prava; stvarno čistunstvo tamo gde postoji vodi u anarhizam. Međutim, to ne znači da se pravo i moral mogu razdvojiti. U osnovi legitimiteta zakona stoji pravilo koje se može nazvati „princip pravednosti“: samo oni zakoni koji se mogu opravdati pred svima koji su mu podložni mogu biti legitimni. Ovaj princip ne zavisi od zakonodavstva, on označava moralno pravilo u okviru koga jedan zakon stiče svoju validnost. Njegovo zakonsko utemeljenje mu daje pravnu formu, ali ne ukida njegov moralni karakter.
Ako je u liberalnoj demokratiji moguće razdvojiti savest pojedinca od toka političkog života, to je stoga što je moral već ugrađen u strukturu prava. U državi Izrael moralni osnov je podređen drugom principu: suverenosti jevrejskog naroda. On ima prednost čak i kada se zakoni neophodni za njegovo obezbeđivanje ne mogu opravdati pred svima na koje se odnose. Na kraju krajeva, nemoguće je palestinskim građanima opravdati činjenicu da njihova država daje suverenitet narodu kojem oni ne pripadaju. To nije izolovana greška, već suštinski izbor: problem nije u tome što suverenost prevladava nad određenim moralnim principima, već u tome što je sama volja naroda postala izvor opravdanja zakona.
Sudija Aron Barak, na primer, u izraelskoj Deklaraciji nezavisnosti vidi izraz „narodne volje“ i koristi je kao „Arhimedovu tačku oslonca“ smeštenu „van zakona“, kao temelj za izradu legitimnog pravnog sistema. Međutim, čak i ako Deklaracija proklamuje moralne principe slobode i jednakosti, njihov status kao osnov legitimnosti zakona zasnovan na suverenosti naroda, umesto da ona sama bude podređena određenim pravnim principima. Na ovaj način je volja jevrejskog naroda postala apsolutno suverena, između ostalog u odnosu na sudbinu palestinskog naroda. Kao Golem koji se uzdiže iznad svojih stvaralaca, i apsolutna suverenost se uzdiže nad vladavinom prava, podređena samo svojoj volji.
Stoga, postavljanje narodne volje kao Arhimedove tačke univerzalnog prava nije način da se osigura njegova valjanost. Naprotiv to je jedan od uslova koji omogućavaju zločine počinjene u njegovo ime i koji ga podrivaju. Istovremeno smo nastojali da zakon lišimo njegovog moralnog utemeljenja i da savest učinimo privatnom sferom, a zatim da svakog ko odbija da prihvati ovakav korak nazovemo čistuncem. S obzirom na razmere zločina, pitanje odnosa između savesti i poštovanja zakona sada postaje zaista goruće.
Ovo pitanje leži i u središtu izraelske debate o prigovoru savesti. U zvaničnom podnesku upućenom vrhovnom sudu, Sagi je napravio razliku između prigovora savesti zasnovanog na sveobuhvatnom etičkom stavu, i „selektivnom“ prigovoru koji je u svojoj suštini politički. Po njemu, ako neko nije apsolutni pacifista i odbija samo u određenom kontekstu – okupaciju ili napad na Pojas Gaze – onda nije u pitanju prigovarač savesti već politički aktivista koji stavlja svoj stav iznad zakona. Dok je u demokratskoj državi zabranjeno nametati čoveku da postupa suprotno svojoj savesti, pravo je i obaveza vlasti da zakoni važe i za političke aktiviste.
Mnoge teškoće koje proizlaze iz ovog stava su već poznate, ali vredi obratiti pažnju na stav da „selektivno“ odbijanje pretvara savest u „čistunstvo“ po definiciji. Pacifista sa apsolutnim idealima je poznat kao prigovarač savesti baš zato što traži „svetost“ i „spasenje čoveka“. Suprotno njemu je onaj koji o složenoj političkoj stvarnosti rasuđuje prema svojoj savesti i on se neizbežno prikazuje kao neko ko postavlja sopstveno mišljenje iznad zakona. Ali u izraelskoj situaciji, „selektivni“ prigovarač savesti ne odbacuje nužno vladavinu prava, naprotiv, njegov postupak može zapravo značiti zahtev da se zakon vrati na moralnu osnovu iz koje crpi svoj autoritet i traži poslušnost građana. To nas podseća na činjenicu da bez ozbiljnog preispitivanja naših postupaka nema kraja nasilju prema Palestincima i ponovnog uspostavljanja vladavine prava u Izraelu.
Cionistička levica ne nudi takvo preispitivanje, a stranka Demokrate čini upravo suprotno. Jair Golan koji predvodi Demokratsku partiju svojevremeno je rekao za list Jediot Ahronot: „Pre svega treba prekinuti svako snabdevanje Gaze. Verujem da u ovom ratu ne smemo dozvoliti nikakav humanitarni napor. Moramo im reći: slušajte, dok ne oslobodite sve otete, slobodno možete da umrete od gladi. To je potpuno legitimno“. Čuo sam argument da su te reči izgovorene usput, u žaru diskusije. Da bi se to opovrglo verovatno nije potrebna Kamijeva „Kuga“ već „Nosorog“ Ežena Joneska. Golan, prikazan u svojoj generalskoj uniformi, govorio je kao lider cionističke levice i bivši zamenik načelnika generalštaba. Potrebno je mnogo dobre volje da se njegove reči protumače kao jezička omaška od strane nekog ko razume smisao izgladnjivanja civilnog stanovništva kao sredstva ratovanja. Njegov stav ilustruje procese koji utiču na izraelsku levicu da se bavi pre svega jevrejskim suverenitetom i da prećutno pristaje na zločine protiv čovečnosti.
Pravo prigovora savesti u Izraelu uvek se ticalo svakodnevnog nasilja od strane vojne uprave nad palestinskim teritorijama. Nakon više od pola veka svaki ekstremizam je normalizovan, a naša otupela savest prihvata neprihvatljivo. Kada se na izgladnjivanje Palestinaca reaguje mlakom podrškom ili sleganjem ramenima, čak ni prezir prema moralnom čistunstvu ne može da prikrije moralnu propast koja se krije iza našeg „normalnog“. Poruka iz završne reči sudije Benjamina Halevija na suđenju Ajhmanu važi i danas: oko ne sme biti slepo, a srce zaključano i pokvareno.
Odbacivanje selektivnog prigovora savesti i prigovora savesti u celini se međusobno dopunjuju: prvo priznaje savest samo ako je sveobuhvatna, a drugo samo u slučaju radikalnih izuzetaka. Zajedno one potiskuju savest iz javnog prostora prema dva sterilna pola: sveobuhvatnom političkom pacifizmu ili zgražavanju nad izuzetnim slučajevima. Suština se uspešno zaobilazi: moralni imperativ da se putem zakona ospori nepodnošljiva, a normalizovana politička situacija.
Da li će pred akcijama na Zapadnoj obali, destrukcijom, izgladnjivanjem i pokoljem u Pojasu Gaze, pred desetinama hiljada ubijenih Palestinaca, među njima i dece, operacijama bez anestetika, nestalim porodicama, siročićima i onima koji su ostali bez delova tela, pred hiljadama zatvorenika u zatvorima bez suđenja i pravosudnim prevratom od strane vlasti – izraelsko društvo otvoriti oči?
Kada dođe do preispitivanja, to neće biti beg iz politike kako bi se pronašla utopija, već prvi politički korak ka izlazu iz sfere očaja i distopije. Savest će dobiti svoj javni izraz: vođstvo koje će omogućiti Izraelcima da se odreknu jevrejske suverene nadmoći i izbor principa koji će im omogućiti da žive pored Palestinaca. Predstojeći izbori 27. oktobra bi mogli da budu početak ovog procesa. Arhimedova tačka vladavine prava u Izraelu će se naći samo u moralnom preispitivanju koje će omogućiti iskren razgovor sa Palestincima o principima i idealima koji bi zakone učinili opravdanim u očima svih koji im podležu.
Omri Boehm, Haaretz, 03.09.2026.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 29.09.2026.
IZRAEL / PALESTINA
________________
- Stranka nastala spajanjem Mereca i Avode nakon ostajanja ispod cenzusa predstavnika Mereca na izborima 2022. To je bio veliki poraz za izraelsku levicu i izraelsko društvo u celini, jer je na čelu Mereca bila struja (Zaava Galon, Gabi Laski) koja je bila protiv okupacije palestinskih teritorija. Novonastale Demokrate će se, sudeći po profilima prvoplasiranih na stranačkim izborima, baviti društveno-ekonomskim temama, a izbegavati teme Gaze i Zapadne obale.
