telefonska govornica
Foto: Peščanik

Zašto ljudi za kućni telefon govore da je fiksni, nije poznato. Moje komšinice rođene u prvoj polovini poslednjeg veka prošlog milenijuma zovu ga stabilni. Već godinama je taj nekadašnji simbol srednje klase na tankoj granici između muzeja i nestajanja.

Inače još čuvam crni, bakelitni aparat, koji je imao glas alarma na pružnom prelazu. Divan primerak stvari koja više ne govori niti sluša. Okrugli brojčanik je nepogrešivo preskakao i birao pogrešne brojeve. Sada imam nešto što ne liči ni na šta, ali taj ne zvoni kao što bi pristajalo telefonu. Nego pišti, uznemiruje, ide na nerve, uporno i nepodnošljivo. I nikada ne odustaje.

Mnogi su pred navalom pametnih aparata odjavili svoje tradicionalne telefone. Izgleda da su to ipak učinili prerano, kućni telefon je domaćinska stvar. Kroz nju svet ulazi u dom, svaki poziv ostavlja neizvesnost: koga li zovu?

Ali to je idealno sredstvo za suptilni ili brutalni napad na vlasnika broja. Ako je već iz nekog razloga zadržao fiksni.

Evo, kod mene pišti kao da mu je zadnje. Iz njega izlazi mazni, tanušni ženski glasić, uz nešto rutinskog koketnog prenemaganja: dobar dan.

Dobar dan.

Ima li u vašoj kući penzionera?

Priznadoh da ima.

Naša firma Family Group ima čast da vas pozove na ručak…

Čime sam zaslužio vaš poziv?

Tako, izborom slučajnih telefonskih brojeva.

Šta ima za ručak?

Ne znam gospodine. Ručak je…

Nisam saznao šta se nudi, prekinuo sam vezu.

Čitav dan niko se nije javio. A onda uveče: dobro veče, ima li kod vas u kući muškaraca?

Bio je jedan, rekoh.

Ja sam iz modnog studija Muški kroj. Imamo sutra u podne malu reviju, uz sve mere čuvanja zdravlja naravno, pa vas pozivamo…

Da nosim neki vaš model?

Neeee. Nego da vam poklonimo par termo čarapa…

Imam čarape, kupujem na vidikovačkoj pijaci!

Te stvari su učestale. Zvali su me na promotivno lečenje magnetima, na totalnu dijagnostiku kineskim talasima, poklanjali samoperive gaće od vune, davali na popust kratku sudansku ćebad od kamilje dlake. Zvali na promociju knjige belog maga Simona koja otklanja dosadu u braku, vraća posustalu mušku snagu i ubija zle sile.

Nudili lek antibol od ginko bilobe i brestovog lišća, koji leči sve još neotkrivene boljke. Ako sam kandidat za implatante, rekla mi je neka devojka, prvi šraf u vilici dobijam na poklon od zubarske zadruge Dental. Ako imam psa, obećao mi je jedan, samo je potrebno da ga dovedem u azil na avalskom putu, dobiću, to jest dobiće on, ogrlicu protiv buva i krpelja.

Rekoh da nemam psa. Nabavite, reče on. Može i mačka.

Dobro jutro, ja sam iz Telekoma…

Odakle?

Iz Telekoma MTS. Nudimo vam vrlo povoljan promotivni paket. Jedan dinar mesečno za godinu dana. Svi kanali, osim N1 i Nova S otvoreni, od toga 70 Pinkovih. Sada ste na SBB, evo gledam vaš ugovor, nudimo vam nešto mnogo povoljnije.

Hvala, želim da ostanem tamo gde jesam. Odakle moj ugovor kod vas?

Ehehehe!  

Ajde od…..e!

Ali, gospodine…

To se ponavljalo svakodnevno i još ne prestaje, menjali su se glasovi, ali ponuda je naučena, jednolična, bezobzirna, priprosta, nezaustavljiva kao poplava.

Dobar dan, dobro veče, ja sam iz Telekoma MTS. Nudimo vam potpuno novu, lepšu sliku sveta, bićete zaštićeni od svega drugačijeg, imaćete samo nas.

Dobro jutro, možda zovem malo rano, ali ja sam iz Telekoma. Samo kažite, naša ekipa odmah dolazi kod vas, da vam pomogne da se iščupate iz robovanja stranim silama i njihovim televizijama, i ponudi jedini pravi pogled na stvarnost i procvat Srbije.

Evo, malo je kasno, ja se javljam iz Telekoma MTS, da vam poželim laku noć. Jeste li razmislili? Ako niste i nemojte, samo uzmite naš paket. Imamo noćne smene, naši radnici su pred ulazom u vašu zgradu! Dve godine za dinar…

Počeo sam da prekidam vezu bez reči. A zatim i da se obraćam agresorima. Trudio sam se da ostanem pristojan pred divljim plemenom koje bezobzirno zaposeda moj prostor i želi da mi promeni volju, stav, ostatke integriteta i ambijent koji smatram svojim. Ali nisam uvek uspevao u tome, bilo je u mojim reakcijama i glagola.

Juče se niko nije javio. Već sam postao nervozan. Šta im bi?

Neko je bio pred vratima.

Dobar dan, ja sam iz Telekoma. MTS.

Dok sam smišljao šta da učinim s napadačem, usred moje nedoumice odnekud se našla baba Rada sa trećeg sprata:

Iz Telekoma si, tako reče! Je li barabo, jel mi ti zvoniš pet puta dnevno na stabilni?

Peščanik.net, 15.12.2020.


The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)