Fotografije čitateljki, Alisa Koljenšić Radić

Fotografije čitateljki, Alisa Koljenšić Radić

Zadivljen sam kako predsednik vlade ismeva zavidljivce koji tvrde da gradonačelnik Beograda ima dvadeset četiri stana u Bugarskoj: “Besmisleno je da čovek ima 24 stana na jednom mestu, toliko, da nemam reči!” Osećajući i sam da neće sve neverne Tome impresionirati svojim aksiomom, dometnuo je najblistaviji student Pravnog fakulteta još jedan kraljevski argument: “Ne bi mogao da bude gradonačelnik ako je tačno da ima 24 stana!” Pošto čovek jeste gradonačelnik, jasno je da nema, niti može imati dvadeset četiri stana!

Premijer ne kaže: “Ispostavi li se da gospodin Mali zaista ima šest spratova vo Bulgarija, neće majci više gradonačelnikovati, jer gradonačelnik treba u Bugarskoj da ima samo jednu stambenu jedinicu!” Ne! Nego sama i puka činjenica da je Mali gradonačelnik dokazuje da nije imao znatniju svotu novca! A da ju je kojim slučajem i imao, ne bi je valjda celu odneo u jednu državu!

Ne bi to od gradonačelnika bilo ni lepo, pre svega prema predsedniku vlade, koji nagovara i mami naš živalj da letuje i zimuje u našim banjama, kako bi svaki dinar i evro poslužio preporodu našeg naroda, naše države, i naših banja. Ne bi, kažem, bilo učtivo, ali ne vidim da je samo po sebi nemoralno ili nezakonito.

Uostalom zar gradonačelnika ne biraju stanovnici te varoši? Predsednik vlade ne znam baš da li bi gradonačelniku mogao kazati: “Imaš dvadeset četiri stana, vrati mandat!”, po moemu, mogao bi jedino da ga podvrgne drugarskoj kritici, pa i samokritici u samoj Partiji.

Ali vratimo se dragulju sa početka, da je besmisleno imati dvadeset četiri stana na jednom mestu. Najpre, prijatno je imati dvadeset četiri stana bilo gde. To što imaš toliko stanova ne znači nužno da si ih platio novcem sumnjivog porekla, idemo dalje, ja, nasuprot premijeru, držim da neko ko je toliki tecigazda baš i treba da ima stanove na jednom mestu! Tako mislim ne samo ja, koji lično i nisam u iskušenju da kupim dvadeset četiri stana, tako misli Donald Tramp koji ima još više stanova u gradu Njujorku, verovatno i drugde, ali ovi njujorški su mu svi uz reku, svi su, što bi g. Vučić kazao, na jednom mestu.

Kad imaš dvadeset četiri stana na jednom mestu lakše ti je da nadzireš svekoliko svoje podstanarstvo, kirijicu ubiraš od sviju u istoj valuti, jednog te istog dana (koji je za kirajdžije crn, a za tebe kao gazdu je praznik veći nego 29. na primer novembar). Zašto bi ikoji rentijer ubirao kiriju u dirhamima, gvinejama, krunama, pezetama, zašto da prima leke, balboe, bolivare, jene i boga oca, zašto da zavisi od dvadeset četiri ko zna kakve sve pošte, ako može da jednim odlaskom u na primer Bugarsku, ili jednom jedinom objedinjenom uputnicom, da pokupi sve što mu poslovni partneri duguju?!

Premijerov argument br. 1 pada u vodu (takozvani argument na vodi), a i ovaj drugi, gde je puka funkcija jamstvo za besprekornu biografiju, nije ništa bolji. To je kao da kažem: “Pa ne bi mogao Uskoković da bude rukovodilac Distribucije, kad bi imao šesnaest stanova!”

Jer, bez sumnje, ima javnih službenika koji nemaju više od deset stanova, ima i građana koji su vlasnici hotela, a nisu uopšte državni činovnici, premijer brani Malog kao što je branio doktorela Stefanovića oklevetanog da je krivotvorio rođeni doktorat: “U životu nisam čuo ništa gluplje od ovoga!” To je argumentum koji ne može ni voljeni detektor laži da uzdrma.

Ali vratimo se još jednom na početak, prva premisa na vodi glasi: “Gradonačelnik Mali ne bi nipošto uradio nešto besmisleno sa svojim vlastitim novcem.” Dobro. Druga premisa na vodi je: “Besmisleno je imati dvadeset četiri stana na jednom mestu.” Zaključak bi, istinabog, bio: “Siniša nema dvadeset četiri stana na jednom mestu!”, ali neskromno držim da sam tvrdnju o besmislenosti grupisanih stanova dobrano uzdrmao, a i ovu drugu (hipotetičku) premisu zašto ne bismo izručili sumnji: šta ako se gradonačelnik, protivno svom svetonazoru i imidžu, poneo nerazumno, ako drži sva jaja u istoj saćurici? Zar bi bio prvi koji je ono što mu pretiče uložio u nešto što se nekom drugom čini besmislenim? Šta ako se g. Mali, daleko bilo, preračunao, ako je pogrešio, pa nismo li i za vreme Tita imali promašene investicije, Obrovac i šta ti ja znam?!

&

Ne znam ima li naš gradonačelnik šestospratnicu u Bugarskoj, slabo me to i zanima, pratim razvoj predsednika Vlade, koga sve više mrzi da se služi logikom, kome se osladilo da jednostavno kaže kako ne da Gašića, kako nije čuo ništa gluplje od glasine da je ministar policije doktorirao na nedoličan način, sad samo kaže kako je apsurdno imati toliko stanova na jednom mestu: ovo mora biti istina, jer ovo ja govorim!

To prerasta u naviku, u moto, i premijer nam zapravo poručuje: “Vaše je samo da shvatite intonaciju onoga što govorim, da razaberete kome držim stranu, nemojte očekivati da ja, kraj svega što prekovremeno i dobrovoljno radim, u svaku polemiku dolazim opremljen neporecivim logičkim sudovima i sa punovrednom dokumentacijom!”

Peščanik.net, 22.10.2015.

Srodni linkovi:

Mijat Lakićević – Šinteri, đubretari i novinari

Nadežda Milenković – Mali, veliki problem