Arheofuturizam

Beograd na vodi, pogled od Beton hale

Beograd na vodi, pogled od Beton hale, foto: Peščanik

Možda previše značaja pripisujemo činjenici da su se nelegitimno izabrani predsednik i poslušna premijerka našli na konferenciji ekstremno desničarske organizacije Nacionalna avangarda. Konačno, u pitanju je samo jedna od brojnih fantomskih organizacija kojima režim stvara lažni utisak postojanja društvenog i ideološkog pluralizma u jednom temeljno zarobljenom društvu. Danas Savet za kreativne industrije, sutra konferencija proto-fašističke organizacije, zašto da ne, sve se može dok je bezopasno. Izgradnja fasadnog civilnog društva i fasadne političke scene već je daleko odmakla i neupućenom posmatraču bi se moglo učiniti da je Srbija zaista zemlja u kojoj sveta hiljadu cvetova. Međutim, kada bi zakopao dublje brzo bi uvideo da svi ovi cvetovi imaju isti koren – oni nisu samonikli, već su kako se to danas kaže astroturfovani, dakle brižljivo zasađeni i uzgajeni od strane režimskih struktura.

Pa ipak, moguće je da nam manifest Nacionalne avangarde govori više o režimu nego što se to na prvi pogled čini, ne zato što ideolozi ove organizacije imaju nekog naročitog uticaja na nelegitimno izabranog predsednika (malo verovatno), već zato što predstavlja uvid u to kako niži ešaloni režima vide sistem u kojem učestvuju. Nekoliko osvrta na ovaj manifest koje smo imali prilike da pročitamo u proteklih nedelju dana precizno ga ideološki smeštaju u kontekst nove desnice, alt-right pokreta i tradicije kalajićevskog fašizma. Već na prvi pogled ovo nije stari srpski nacionalizam, sa njegovim prepoznatljivim simbolima – umesto dvoglavog orla imamo hoplitski šlem, „simbol antičke, helenske, ali i mediteranske civilizacije“. Umesto priče o kosovskom mitu, imamo „arheofuturizam“ – „projektovanje predmodernog u postmoderno kako bi se prevazišlo (zaobišlo) moderno“.

Pojam arheofuturizam skovao je francuski mislilac Gijom Faj, kako bi opisao svoj ideološki projekat za novu evropsku desnicu. „Prevazilaženje modernosti“ o kojem govore ideolozi Nacionalne avangarde doslovno je prepisano iz Fajeve knjige o arheofuturizmu, ali šta bi ta fraza tačno trebalo da znači? Kod Faja, ovo je savršeno jasno: modernost nije ni nauka, ni tehnologija, pa čak ni globalizacija, već – egalitarizam, kao i sve ideologije zasnovane na njemu: liberalizam, socijalizam, socijaldemokratija. U Fajevoj arheofuturističkoj utopiji ima mesta i za nauku i za tehnologiju i za globalizaciju, pa čak i za Evropsku uniju (naravno, preustrojenu u skladu sa Fajevim desničarkim svetonazorima u Tvrđavu Evropa); nema mesta jedino za – jednakost. Tehološki napredak i globalna razmena nastaviće da postoje, ali će biti rezervisani samo za malobrojnu elitu, dok ostale očekuje povratak na predmodernu ekonomiju, pre svega zasnovanu na poljoprivredi, kao i na arhaične forme religioznosti. „Za nekoga Genon, za nekoga Niče!“, ekstatično uvikuje Faj, opisujući staleško ustrojstvo novog-starog sveta – tradicija za mase, herojska samotrancendencija za elitu. Spoj predmodernog i posmodernog, dakle, i nije nikakav spoj, već neprobojni zid između dva staleža – predmodernost za niže slojeve (za koje, Faj ističe, neće biti više nikakvih socijalnih prava, niti državne pomoći), a tehnološka postmodernost za elitu.

Ovako opisan, Fajev „arheofuturizam“ je sve samo ne radikalan – on predstavlja opis sveta ka kojem se već ubrzano krećemo. Razvaljivanje socijalne države, sve izraženiji jaz između malobrojne elite i mase obespravljenih, globalizacija za elitu, feudalizacija za narod – ovo su procesi kojima već prisustvujemo, a ni Tvrđava Evropa nije tako daleko.

Gde je ovde Srbija i kako u njoj izgleda „arheofuturizacija“? Na primer, kao priče o „robotskim veterinarima“ dok se u škole uvodi dualno obrazovanje. Ili kao nedavna lakonska premijerkina izjava da se od 2.500 dolara ne može živeti – u zemlji u kojoj većina živi na prihodima bar 8 puta manjim od toga. Ili kao priča o digitalizaciji u zemlji u kojoj skoro polovina stanovništva nema propisnu kanalizaciju.

Najbolji primer, međutim, predstavlja faraonski projekat Beograd na vodi: predmoderna za radnike na gradilištu, postmoderna za buduće stanare ovog ekskluzivnog stambenog kompleksa. Činjenica da je zarad realizacije ovog projekta razvaljena Glavna železnička stanica dobro pokazuje šta se u ovom procesu dešava sa modernom – jeftin i svima dostupan državni saobraćaj ustupa mesto elitnom privatnom stambenom kompleksu. Arheofuturizam u jednoj slici.

Peščanik.net, 13.10.2018.

Srodni linkovi:

Vesna Pešić – Ur fašisti objavili rat Beogradu

Saša Ilić – Naprednjačke igre bezbednosti