Jestiva ekonomija
Pre dolaska u Britaniju nisam znao koliko hrana može biti loša. Meso je bilo prekuvano i nedovoljno začinjeno. Povrće je bilo kuvano dugo pošto bi izdahnulo, sve dok se ne bi pretvorilo u kašu…
Pre dolaska u Britaniju nisam znao koliko hrana može biti loša. Meso je bilo prekuvano i nedovoljno začinjeno. Povrće je bilo kuvano dugo pošto bi izdahnulo, sve dok se ne bi pretvorilo u kašu…
Našim zdravljem i životom ne mogu upravljati samo tržišne sile. Hiljade akademskih radnika širom sveta peticijom upućuju na izlaz iz krize: ljudska bića koja rade nisu samo „resurs“.
Sadašnja tržišna pometnja, bez obzira na to da li vodi ka dužem klizanju ili novom krahu, dokaz je da smo protraćili čitavih sedam godina na podupiranje propalog ekonomskog modela.
Državni budžet ne treba shvatati samo knjigovodstveno, već i u smislu nacionalne kohezije. Ekonomski rast treba da bude zasnovan na porastu produktivnosti, a ne na neprekidnom naduvavanju mehura.
Ekonomija je postala potpuno nepristupačna, kao religija u srednjem veku. Morali ste ili da naučite latinski ili da im verujete na reč.
U mnogim zemljama, naročito u Velikoj Britaniji, politička desnica koristi argument uravnoteženja budžeta kao izgovor da ozbiljno razgradi socijalnu državu, što joj je oduvek bio cilj.
Do posla putujemo sve duže, sigurnost zaposlenja je manja, ljudi su nesrećni iako dobro zarađuju, ali ekonomisti poručuju: treba da budete srećni – Britanija danas ima 20% više prihode nego 1975. Zašto niste srećni?
Bauk kruži Evropom, ali ne komunizma nego mita o lenjivcima koji su krivi za sve naše nevolje.
Pokušavam da kažem da je tržište u suštini politički konstrukt.