Ovih dana u javnosti se digla bura zbog postavljanja funkcionera vladajuće partije ili njihovih podržavalaca u savete fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kako nas uči Zakon o visokom obrazovanju (2017/2023), savet je „organ upravljanja visokoškolske ustanove“ (Član 60), u čijem sastavu „predstavnici visokoškolske ustanove čine 55%, predstavnici osnivača 30% i predstavnici studenata 15%“, a predstavnike osnivača, tj. države, imenuje Vlada „iz reda istaknutih ličnosti iz oblasti nauke, kulture, prosvete, umetnosti i privrede, vodeći računa o zastupljenosti pripadnika oba pola“ (Član 61). Ovlašćenja koja Zakon daje članovima i članicama Saveta su velika i ključna.1 Ipak, umesto da se, kako to Zakon određuje, u savetima nađu „istaknute javne ličnosti“ iz oblasti nauke, prosvete i umetnosti, država je odlučila da kao svoje predstavnike delegira stranački nedvosmisleno opredeljene ljude i, uz to, neke veoma sporne ličnosti. Posebno protivljenje javnosti izazvalo je imenovanje Dragoslava Bokana u Savet Filološkog fakulteta, o čemu je već bilo reči na sajtu Peščanika. Protestne reakcije su uključile: studentsku peticiju (trenutno sa 743 potpisa), lični stav profesora Filološkog fakulteta Bojana Đorđevića, obraćanje javnosti Mreže za akademsku solidarnost (MASA), Helsinškog odbora za ljudska prava, Univerzitetskog odbora za odbranu demokratije. Inicijativa „Nije filozofski ćutati“ oglasila se saopštenjem u kome ističe da su „izbori članova Saveta fakulteta najbolja slika nasilja vlasti“. Konačno, Odeljenje za sociologiju Filozofskog fakulteta je izdalo saopštenje u kome, pored ostalog, kaže: „Neprihvatljivo je da se među imenovanim predstavnicima Vlade nađu osobe koje svojim referencama ne zadovoljavaju propisani uslov izuzetnosti u polju umetnosti, nauke, kulture ili privrede (…) Smatramo da osobama koje su osumnjičene ili osuđene za krivična dela, nekadašnjim pripadnicima paravojnih organizacija, ljudima povezanim sa kriminalnim krugovima, kao i onima čija se društvena zasluga svodi na visoku funkciju u nekoj od vladajućih stranaka nije mesto u savetima visokoškolskih ustanova. Takođe nije primereno da se u tim telima nađu ljudi koji su svojim dosadašnjim delovanjem pokazali da ne poštuju demokratske i univerzalne ljudske vrednosti i ljudska prava, što su temeljna načela na kojima počiva univerzitet.“
U senci protivljenja izboru članova saveta sa „opasnim“ (npr. Dragoslav Bokan ili Novak Nedić) ili, pak, onih sa uzornim stranačkim biografijama (npr. Ivona Jevtić, Uroš Šuvaković, Maja Gojković), ostale su biografije javnosti manje poznatih ličnosti. Biografije koje su ih preporučile za važna upravljačka mesta, i koje su morali pročitati i proučiti oni koji su ih na ova mesta imenovali, ne samo da su daleko ispod letvice koju postavlja Zakon, već neretko daju falsifikovane podatke i donose lažna predstavljanja. Ipak, one su odličan pokazatelj šta vlada Srbije s premijerkom Anom Brnabić, čiji potpis stoji ispod ove bizarne liste, smatra posebno uglednim te šta nekoga preporučuje za učešće u rukovođenju i raspodeli uticaja i moći.
Na čelu onih koje država predlaže u Savet Filozofskog fakulteta, čija su imena objavljena u Službenom glasniku (087/2023, 13. 10. 2023), nalazi se, kako piše na listi, „akademik Živojin Andrejić“. Pretragom biografije koja postoji na Vikipediji i na njegovom privatnom sajtu, saznajemo da kandidat ima 73 godine, dakle penzioner, zatim da je završio Višu pedagošku školu u Beogradu 1977, a da je diplomirao na Istoriji umetnosti Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici tek 2003, dakle u svojoj 53. godini (što je za svaku pohvalu kada je u pitanju celoživotno obrazovanje).
Andrejića u javnosti predstavljaju i kao profesora, pa na njegovom sajtu otkrivamo da je ceo svoj radni vek proveo kao profesor likovnog u Osnovnoj školi „Karađorđe“ u Rači, što je malo neobično za jednog „akademika“. Jedna od glavnih aktivnosti „akademika Andrejića“ je osnivanje i upravljanje Centrom za mitološke studije Srbije u Rači (od 1997), koji izdaje naučni časopis Mitološki zbornik (1998–), čiji je Andrejić glavni urednik (ili „priređivač“ kako sam sebe naziva). Andrejić je autor više desetina knjiga, u koje spadaju i pesme, crteži, priče i naučni radovi mahom nacionalne i zavičajne tematike, od kojih su skoro sve knjige objavljene u Rači u izdanju njegovog Centra za mitološke studije. Ima tri naučna rada objavljena 1970-ih u Arheološkom pregledu, dok je ostalih preko 100 radova objavljeno uglavnom u Mitološkom zborniku i u regionalnim naučnim časopisima Šumadijski anali, Topolski zapisi, Rasinski anali, Baštinik, Baština i dr., te u magazinima i novinama nenaučnog tipa.
Kakav je časopis Mitološki zbornik, čiji je „akademik Andrejić“ glavni priređivač i u kome je objavio najviše svojih radova? Časopis je kategorisan u Ministarstvu nauke Republike Srbije kao M52 – istaknuti nacionalni časopis. Ipak, ovaj časopis nema svoj sajt, pa nije jasno ko je u njegovoj redakciji. Časopis je do sada imao 45 brojeva. Poneki broj koji se slučajno može naći online pokazuje da je to časopis „mešovitog“ tipa: objavljuje naučne radove, pesme, priče, likovne radove, a najviše temate. Primetna je fascinacija priređivača Andrejića likom i delom Karađorđa. Vođi Prvog srpskog ustanka je posvećeno čak 11 temata odnosno brojeva časopisa, a po njemu je imenovana i nagrada – Zlatni Karađorđev znamen – koju Andrejićev Centar za mitološke studije dodeljuje zajedno sa Udruženjem književnika Srbije (UKS). Slede temati posvećeni liku i delu akademika (i to: Panteliji Srećkoviću, Vojislavu Đuriću, Miroslavu Pantiću, Antoniju Isakoviću, Dragoljubu Živojinoviću, Milanu Budimiru, Dragoslavu Srejoviću, Petru Vlahoviću, Dragutinu Anastasijeviću) i profesora (Radmili Marinković, Relji Novakoviću, Miodragu Stojanoviću, Gordani Jovanović). Ostali brojevi su posvećeni identitetskim temama koje su zavičajno utemeljene: određenim geografskim lokalitetima i njihovom odrazu u mitologiji, te nacionalno bitnim istorijskim događajima. Važno je reči da je „akademik Živojin Andrejić“, kao glavni urednik odnosno priređivač ovog časopisa, jedan dvobroj posvetio samom sebi, pod naslovom „Živojin Andrejić – multidisciplinarnost danas“ (Mitološki zbornik 35/1–2). U stvari, Centar za mitološke studije organizovao je naučni skup u Rači posvećen njemu samom ‒ Živojinu Andrejiću, na osnovu koga je i nastao pomenuti dvobroj. Kako navode Šumadijske vesti „inicijatori za održavanje ovog naučnog skupa su imali u vidu, pre svega, da istoričar umetnosti Živojin Andrejić, koji je rođen u zavičaju slavnoga Vožda, poseduje znanje, stručnost, spremnost i entuzijazam i da je sve to pokazao pri predstavljanju najznačajnijih ličnosti naše nauke, umetnosti i kulture vezanih za prostor Srbije, za njene sredine koje su često zapostavljene, što svedoči koliko i on sam na taj način toj kulturi doprinosi“. U sličnom maniru je 2016. godine Zlatni Karađorđev znamen, nagrada koju su ustanovili Andrejić i njegov Centar za mitološke studije, mimo lažne skromnosti, pripala zamislite kome – Andrejiću! Dakle, ako ste se pitali kakva je veza akademika s mitologijom, odnosno otkud temati posvećeni akademicima u časopisu koji se zove Mitološki zbornik, sada postaje sve jasno. Akademici su mitska bića, a onaj ko se njima predano bavi i sam dobija priliku da postane deo nacionalnog Olimpa. Jasno. Još samo da saznamo koje akademije je, za sada, naš „akademik Andrejić“ član?
Predstavljanje Andrejića na vladinoj službenoj listi kao akademika, navodi na pomisao da je možda član SANU ili VANU ili CANU ili ANURS ili… Ipak, malo istraživanje pokazuje da je Andrejić zapravo član udruženja akademskih građana pod nazivom ASLA (Academia de Ştiinţe, Literatură şi Arte) u Aradu u Rumuniji. Ovo udruženje ima više stotina članova širom sveta, čak na Haitiju i u Australiji, kako saznajemo iz jedine šture beleške na internetu koju smo mogli naći. Sajt udruženja ne može se naći. Ovakve „akademije“, kao i „instituti“ i „fakulteti“ cvetaju u sivim zonama regulacije i uslovima neproverljivosti, omogućavajući razne stvari – od relativno bezazlenog „zasenjivanja prostote“, sticanja socijalnog i kulturnog kapitala, do ozbiljnih pseudonaučnih učinaka, i pribavljanja pseudopravnih legitimiteta. Tako kako je Andrejić „akademik“, svako ko je završio višu školu ili fakultet jeste – „akademik“. Ipak, Andrejić nije morao ni da magistrira ni da doktorira pa ni da bude izabran u neku od akademija da bi bio prvi na listi Saveta Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nije morao, pošto su očaranost Račom, zavičajnom istorijom, Karađorđem, akademicima, dobre veze sa Francuskom 7 i sposobnost uvezivanja izgleda bile dovoljne za biografiju koja preporučuje.
Ima na listi predloga za Savet Filozofskog fakulteta i drugih biografija koje preporučuju. One, doduše, nisu tako očigledno neadekvatne, koliko su neubedljive. Bez obzira na to da li u tim biografijama ima elemenata koji bi ih kvalifikovali kao „istaknute javne ličnosti“ (a ima malo ili nimalo), ovom listom, na kojoj su se našli i jedan profesor iz privatne srednje stručne škole, profesori drugih fakulteta sa Beogradskog univerziteta i sa Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici (mahom pedagoškog usmerenja), te nekoliko direktora kulturnih i naučnih ustanova (među kojima su i oni koji su uspešno prebrodili smene vlasti), vlada nam poručuje ne samo kako zamišlja ugled i poželjno javno delovanje, već nagoveštava i meru na koju treba da budu svedeni oni o kojima će ljudi sa biografijama koje preporučuju nadalje odlučivati – a to je celokupna akademska zajednica, koju vladajuća partija već neko vreme podrugljivo zove „lažnom elitom“. Ipak, gde ćete bolje ilustracije od ove za izvrnuti univerzum Srbije u kojem se titula akademika ili doktora može pazariti kao na vašaru, u Topoli, Rači, Šapcu, Aradu, svejedno. A akademska zajednica, ako na to pristaje, može slobodno da naruči prikladnu pesmu Bore Drljače „Plači mala plači, osto sam na Rači“.
Ildiko Erdei je redovna profesorka Odeljenja za etnologiju i antropologiju, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Marija Mandić je viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.
Peščanik.net, 31.10.2023.
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU________________
- Zakon utvrđuje da su nadležnosti saveta da donosi statut; bira i razrešava organ poslovođenja; donosi finansijski plan, na predlog stručnog organa; usvaja izveštaj o poslovanju i godišnji obračun, na predlog stručnog organa; usvaja plan korišćenja sredstava za investicije, na predlog stručnog organa; daje saglasnost na odluke o upravljanju imovinom visokoškolske ustanove; daje saglasnost na raspodelu finansijskih sredstava; donosi odluku o visini školarine, na predlog stručnog organa; donosi opšti akt o disciplinskoj odgovornosti studenata; vrši izbor eksternog revizora finansijskog poslovanja visokoškolske ustanove, i dr. (Član 63).
