Halucinatorni preklopi, panoptički pogled
Fotokolaži Slobodana Stošića mnogo su više od ilustracija tekstova. Njihova moć proističe iz kratkih spojeva kojima ostvaruju temeljnu kritiku savremene ideologije srpskog nacionalizma.
Fotokolaži Slobodana Stošića mnogo su više od ilustracija tekstova. Njihova moć proističe iz kratkih spojeva kojima ostvaruju temeljnu kritiku savremene ideologije srpskog nacionalizma.
Nakon jučerašnje projekcije filma Stara mašina (1988) u Pacifičkom filmskom arhivu u Kaliforniji, koji se bavi događanjem naroda 80-ih godina u Srbiji, Žilnik je razgovarao sa publikom.
O dva nova filma… One – i ja – se samo smeškamo / Sladak je to smešak osvete i poetske pravde/ Pravde koja dolazi predvođena ženama iz šume…
Ono što je zajedničko filmovima kao što je Dubina dva je da u njima figurira značajno vizuelno odsustvo. To odsustvo je upravo ono što ih, na jedinstven način, čini filmovima političkih pejzaža.
MaMa – Pavle je tokom aprila 2020. napisao tekst koji se ne pridržava pravila primerenog distanciranja… u njemu će se slobodno, bez filtriranja preplitati filmska fikcija i aktuelna stvarnost.
– Je li Pivo bio slikar? – Da, bio je. Za vreme rata, kada nije mogao da slika, pravio je crteže partizana i tako beležio kako su živeli i šta su radili. Evo, pokazaću ti… imamo jednu knjižicu…
– Was Pivo also a painter? – Yes, he was. And during the war he drew pictures of the Partisans as a way of chronicling their lives. Here, let me show you… we even have a little book…
U petak, 06.02.2009. u 19h u Centru za kulturnu dekontaminaciju održaće se promocija knjige Pavla Levija, Raspad jugoslavije na filmu – estetika i ideologija u jugoslovenskom i postjugoslovenskom filmu.