Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Evo, ima već trideset godina kako Srbi ne mogu da se dosete ničega pametnijeg od barikada. Dobro, možda ne baš svi Srbi. Budimo precizni: Srbi u Beogradu. U protekle tri decenije videli smo i posledice barikada. One nisu donele nikome ništa dobro. Ni samim Srbima ni njihovim susedima pogotovo. A opet su Srbi izvan Beograda i dalje spremni da podižu barikade onako kako to nekome u Beogradu padne na pamet. Možemo li od barikada na Kosovu očekivati da ne završe kako su završile barikade oko Knina?

Teško je reći, ali okolnosti svakako nisu iste. Nema više uzurpirane JNA da potpiruje besmislene ambicije. Vojska Srbije daleko je i od one sasvim razvaljene JNA, teško da bi na nju bilo ko mogao da se osloni. Pored toga, za razliku od ondašnje Jugoslavije, danas na Kosovu već imamo strane naoružane jedinice. Konačno, za razliku od Knina 1991, na Kosovu 2022. još su sveža sećanja na netom završeni rat. Sve to bi morali biti dovoljni razlozi da ne dođe do novog oružanog sukoba.

Na Kosovu smo 1998. i 1999. imali zahuktalu ratnu mašinu. Videlo se kuda to ide, ali mašina je naprosto morala da potroši gorivo pre nego što stane. Danas bi neko prvo morao ponovo da pokrene ratni zamajac, a to ne ide lako, i pored najbolje volje (ako je suditi prema huškačima iz Beograda). Iako je rizično, pretpostavimo da rat ni za jednu stranu više nije opcija. A ako i jeste, nadajmo se da to neće dozvoliti stranci pod oružjem na Kosovu.

Ako je tako, šta onda imamo, čime to srpska strana ide protiv vlasti u Prištini? Sasvim precizno, kako bi Srbi sa severa Kosova mogli da privole/prisile vlasti u Prištini ili – ako hoćete, ovde kod nas notornog – Kurtija da ispuni njihove zahteve, to jest zahteve iz Beograda? Kako danas, u odnosu na one s početka devedesetih oko Knina, izgledaju barikade na Kosovu? Kninske barikade trebalo je da obeleže novu granicu i teritoriju na koju su pravo položili Srbi. One su bile ambiciozno zamišljene kao državotvorne.

Za razliku od njih (severno)kosovske barikade mnogo su skromnije: niti one prate neku zamišljenu granicu, niti mogu biti otelovljenje aspiracije na teritoriju. Iza barikada oko Knina već se bila formirala jedna nova kvazivlast. To nije slučaj na Kosovu: i iza i ispred i okolo tih barikada nalaze se jedinice kosovske policije. Ako su barikade oko Knina jasno pokazivale gde prestaje jedna i gde počinje druga vlast, oko barikada na Kosovu samo je jedna vlast. Druga je ostala s druge strane granice Kosova.

Ako je sve to tako, i ako barikade na Kosovu ne predstavljaju nikakvu prepreku za funkcionisanje režima u Prištini, šta one u stvari preče? Koliko smo videli, te barikade zaustavile su samo nastavu u školama na severu Kosova. Kako kažu vesti, nastavnice sede na barikadama i drže nastavu on line za đake što sede okolo škola. E sad je pitanje: zašto bi takve barikade uopšte provocirale vlasti u Prištini na bilo kakvu akciju? Biće da u Beogradu računaju na Kurtija.

Razumna i dobronamerna osoba u Prištini mogla bi samo da brine da se ljudi na barikadama ne smrznu. I da se u skladu s tim ponaša – da im pošalje recimo ćebad i ugalj ili drva da se greju. Ali, izgleda da se ovde računa da će Kurti nasesti na provokaciju i pokušati silom da ukloni inače po njega krajnje bezopasne, dakle sasvim bezazlene barikade. Da li je Kurti tako glup, videćemo. Ali, evo, neka bude da jeste, i neka bude da će krenuti da skloni barikade, šta će biti odgovor srpske strane? Gde će tada nastavnice s barikada?

Zbog barikada, na sever Kosova stigle su naoružane jedinice kosovske policije. Srbi sada kažu, neka se te jedinice povuku, pa ćemo mi skloniti barikade. Barikade oko Knina trebalo je da stvore novu realnost. Barikade na severu Kosova samo bi da vrate na stanje pre nego što su podignute. Jeste, to nema nikakvog smisla, ali tako stoje stvari. Čak ni formiranje zajednice srpskih opština nije uslov da se sklone barikade (na stranu što niko ne bi pod takvim uslovima ispunio taj zahtev).

Deluje da su se Srbi i Albanci na severu Kosova zapleli u mrtvi čvor. Situacija je, reklo bi se, bezizlazna. Ali, ona tako izgleda samo zato što je besmislena. Uopšte nije jasno ni zašto barikade ni zašto odgovor na njih. Ko se još seća registarskih tablica. U Kninu je sve bilo drugačije, i to se razrešilo krvavo. Politika na čijem su početku stajali balvani, završila se, očekivano, totalnim porazom. Na severu Kosova gledamo samo bledi odraz takve politike (lišene, na svu sreću, i moći i kakvog-takvog sadržaja). I to je dobro, jer uliva nadu da će se izbeći novi sukob. Pošto se poraz već dogodio.

Peščanik.net, 23.12.2022.

Srodni link: Vesna Pešić – Pogled na nemirna dešavanja na Kosovu

KOSOVO

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)