Beograd loše prolazi u stranim sudovima. Prvo je Međunarodni sud pravde prošle nedelje dao savetodavno mišljenje o kosovskoj Deklaraciji o nezavisnosti iz 2008, koje se uglavnom smatra kao značajna pobeda za Kosovo.
Sada je sudija Timothy Workman ne toliko odbacio, koliko uništio srpski pokušaj da se nekadašnji bosanski lider Ejup Ganić izruči Beogradu da bi mu se sudilo za ratne zločine zbog poznatog napada u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, 1992.
Napad probosanskih snaga na konvoj Jugoslovenske armije, dok je konvoj pokušavao da napusti Sarajevo pod zaštitom UN, 3. maja 1992, bio je nečasan i zločinački.
Ali da li su svi nečasni zločini jednaki? Predstavka Beograda u Londonu je izgledala kao čudan pokušaj da se sve pokrije političkom sluzi, a u cilju pravljenja posebnog prosrpskog silogizma: Svi odvratni ljudi su krivi; svi koji su bili uključeni u zbivanja u Jugoslaviji su podjednako odvratni; prema tome, svi su podjednako krivi – i, uzgred rečeno, podjednako nevini.
Ovo je (najblaže rečeno) u neskladu sa činjenicama. Kao najveća bivša jugoslovenska republika, Srbija je mogla da odredi status budućnosti čitavog regiona insistirajući na reformama i demokratiji. Umesto toga, Milošević je nasilno iskoristio težinu Srbije da sve gurne ka novim etničkim činjenicama na terenu.
Šta će biti sada? Ne mnogo toga. Problematični odnosi Beograda i Sarajeva će se nastaviti, uz oči lidera Republike Srpske uprte ka Kosovu, i njihovim manevrisanjem protiv političkih integracija sa Sarajevom. Lokalna suđenja za ratne zločine će se nastaviti, sa određenim uspehom. Poslovne, kulturne i druge veze širom regiona će jačati. Ništa nikada nije stvarno rešeno na ovom području.
Englesko pravo se poziva na latinske maksime. Jedna od njih je ex turpi causa non oritur actio – „nijedan čin ne sledi iz nečasnog povoda“. Ili, na jasnom engleskom, „obriši cipele pre nego što uđeš u ovu sudnicu“.
Predsednik Tadić bi u Beogradu trebalo da obriše srpske cipele i prestane sa diskreditovanom beogradskom politikom „relativizovanja“ porekla konflikata iz 1990-tih. To znači hapšenje generala Mladića i suočavanje sa najvećim evropskim zločinom modernog doba, masakrom u Srebrenici iz 1995.
Charles Crawford je bivši ambasador Velike Britanije u Beogradu.
The Independent, 28.07.2010.
Sa engleskog preveo Aleksandar Bošković
Peščanik.net, 28.07.2010.