Foto: Konstantin Novaković

Foto: Konstantin Novaković

Stotine novih izbeglica među kojima ima i dece svakodnevno ulaze u Srbiju, uprkos niskim temperaturama i vestima o nasilju, kaže se u apelu Evropskoj uniji organizacije Spasimo decu. Sporazum između EU i Turske je zaustavio priliv ljudi čamcima, ali su se mnogi od njih odlučili na još opasnije putovanje preko Balkana, gde su izloženi surovim vremenskim uslovima, napadima pasa lutalica i nasilničkom ponašanju policije i krijumčara ljudi.

Srbija je tranzitna zemlja za migrante koji se kreću ka zapadnoj Evropi i tu ih trenutno boravi 6.000, u očekivanju otvaranja mađarske granice. Srbija je obezbedila centre za azilante, ali oni oklevaju da se prijave jer strahuju od nasilnog zadržavanja i deportacija, pa radije traže pomoć krijumčara ljudima. Organizacija Spasimo decu procenjuje da je tokom poslednja dva meseca 1.600 ljudi nelegalno i često prisilno vraćeno iz Mađarske i Hrvatske u Srbiju. Komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija je u svom nedeljnom saopštenju potvrdio da i dalje prima izveštaje o migrantima koji se iz balkanskih zemalja članica EU deportuju nazad u Srbiju.

Beograd postaje migrantska „damping zona, novi Kale izgubljenih i nasukanih ljudi“, upozorava organizacija Lekari bez granica. Uslovi u gradu, gde 2.000 ljudi spava u napuštenim skladištima oko železničke stanice opisuju se kao „užasni i nezamislivi“. Gemma Parkin, predstavnica za medije organizacije Spasimo decu upravo se vratila iz Srbije: „To je gore od svega što smo videli tokom izbegličke krize u poslednjih nekoliko godina. Gore je od naselja Džungla u Kaleu, a mislila sam da je to najgora zamisliva humanitarna kriza u Evropi. Zaista sam šokirana. U Beogradu je noću do -15 stepeni Celzijusovih zbog velikog zahlađenja na Balkanu. Sneg je do članaka, a oko sebe vidite ljude sa pocepanim patikama iz kojih vire prsti. Ima i dece, od kojih najmlađe ima 8 godina, koja spavaju u napuštenim skladištima bez kreveta, prozora i grejanja. Greju se tako što pale đubre, pa se teško diše od otrovnih isparenja.“

Parkin pominje 12-ogodišnjeg dečaka iz Avganistana koji putuje kod rođaka u Nemačku, a zaglavljen je u beogradskom napuštenom skladištu već tri meseca. Dečak joj je ispričao „da je tokom putovanja imao dosta problema: bugarska policija je tukla migrante, uzimala im novac i ispitivala ih zašto su došli u Evropu. Imali su problema i sa mafijom. Jedina alternativa je zajednički evropski sistem upravljanja izbegličkom krizom.“

Parkin je videla kako rano ujutro iračka porodica sa decom, koja je po snegu prešla bugarsku granicu, stiže na Miksalište. Osmogodišnja ćerka je bila veoma uznemirena, a majci je bila potrebna medicinska pomoć. Rekli su joj da su pobegli iz Iraka kada je srušena njihova kuća, a deca više nisu mogla da idu u školu zbog Isisa. „Većina ovih ljudi beži od rata ili progona i ima pravo na azil. Ali oni imaju utisak da niko ne želi da ih sasluša.“

Spasimo decu procenjuje da u Srbiju svakoga dana stiže oko 100 novih izbeglica i pomaže vladi Srbije da opremi prijemne centre i pruži podršku deci bez pratnje roditelja ili rođaka. Oko 46 odsto izbeglica koji dolaze u Srbiju su deca, dok je 20 odsto njih bez pratnje roditelja ili rođaka. Komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija je saopštio da je od početka godine najmanje petoro izbeglica umrlo od smrzavanja. „Spasavanje života je prioritet i mi pozivamo vlade evropskih zemalja da pruže pomoć i zaštitu izbeglicama i migrantima“, izjavila je u petak u Ženevi predstavnica UNHCR-a za medije Cecile Pouilly.

Vlada Srbije je ove nedelje ustupila dodatni privremeni prostor kako bi se ljudi sklonili sa ulica. Humanitarne organizacije upozoravaju da to nije dovoljno za potrebe ljudi koji još uvek spavaju na otvorenom.

Nicola Slawson, The Guardian, 24.01.2017.

Preveo Miroslav Marković

Peščanik.net, 25.01.2017.

TEMA: MIGRANTI – LJUDI KOJI HODAJU