Veoma cenim profesora Vukomanovića i njegovu odbranu autonomije univerziteta pred nasrtajem klerikalizacije. Potpuno se slažem i sa stavom profesora Radonjića o tom pitanju. Ali, odbio bih da potpišem bilo kakvu grupnu peticiju ili protestno pismo u vezi s tim. Napis profesora Flerea, nastao istim povodom, ponovo me podseća da u javnim istupima treba birati društvo.
Koliko pre pet dana predavao sam studentima o etici sociologa pri primeni terenskog posmatranja. Naveo sam im primer prikrivenog učesničkog posmatranja koje je za potrebe Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Vojvodine 1985. i 1986. izvela grupa sociologa pod rukovodstvom dr Sergeja Flerea. Moji prijatelji, koji su baptisti iz Novog Sada, tada su me pitali da li su sociolozi, koji dolaze na njihove obrede i društvene sastanke, zaista zainteresovani da postanu članovi Hrišćanske baptističke crkve, ili „sakupljaju podatke za nekog“. Do danas nije oslabilo osećanje profesionalnog stida koje sam tada i od tada osetio.
Treba pamtiti. Drugim rečima: ne treba zaboravljati. Čekam da sadašnja rektorka bude reizabrana. Ne zaboravljam njenu žalosnu odluku da 13. jula 2019. podrži čemerni univerzitetski Odbor za etička pitanja, koji je slučaj plagijata Siniše Malog ponovo vratio Fakultetu organizacionih nauka na odlučivanje. Trebalo je da septembra 2019. studenti upadnu u Rektorat da bi Univerzitet u Beogradu rešio da plagijat nazove plagijatom. Doktor Slobodan Prvanović i profesor Ognjen Radonjić tada su u znak protesta podneli ostavke na svoje članstvo u tom odboru. Rektorka (koja je prethodno tri godine bila ćutljivi prorektor) ponovo se kandiduje za isto mesto.
Svestan sam društvenih uzroka oportunizma. Ali, sam biram svoje društvo.
Peščanik.net, 08.04.2021.