Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Konoba Kod šjor Bepa na otoku Šolti. Za jednim od stolova side dida i njegov frend barba Tonino. Pridružija im se šjor Bepo, vlasnik konobe. Piju po šestu travaricu i ćakulaju. Već su masu zamantani od drinkanja. Za susidnim stololom side barba Franino i barba Zorzi i igraju na briškulu. Takođe piju po bilu bevandu. Ima još likova u konobi, al ko ih jebe.

ŠJOR BEPO: Ako ljevica glasa za Zokija, a desnica za Milanovića, ko će glasat za Plenkija i HDZ?

DIDA: Niko. U tome i je baza.

BARBA TONINO: Nula glasova. Adio mare.

DIDA: Odniće ih lipi đava.

BARBA TONINO: Savršena taktika.

ŠJOR BEPO: A ne znan, ljudi, nije mi to skroz kjaro…

DIDA: Gleaj, Bepo. Zoki i Milanović su učinili dogovor da Zoki napadne sliva, a Milanović zdesna. Tako da Plenkija opkole.

BARBA TONINO: Držaće ga u okruženju. Biće ka bakula u trapuli. Bereš?

ŠJOR BEPO: A ne baš…

DIDA: Aj reci, zašto bi iko glasa za Plenkija ako ljevičari znaju da je Zoki liviji od njega, a desničari da je Milanović desniji od njega? Bereš?

BARBA FRANINO (dobacujući sa susidnog stola): Samo su se partizani znali izvuć iz obruča. A Plenki se davni dana odreka partizana.

BARBA TONINO: Eto viš. Čak je i glupi Franino skužija stvar.

DIDA (okrećući se prema barba Franinu): Mozak mu se uključi jednon u dva miseca, al tajming je perfektan.

BARBA FRANINO: Jedite govna.

Šjor Bepo skuplja usta i duma. Onda naliva ekipi po travaricu u bićerine. Onda svi trgnu još po guc.

ŠJOR BEPO: Znači, Plenki sigurno gubi?

DIDA: Miljon posto.

BARBA TONINO: Bez greške.

ŠJOR BEPO: A ko onda dobiva? Zoki ili Milanović?

BARBA TONINO: E to je već drugo pitanje…

DIDA: To bi mogla bit mrtva trka…

BARBA TONINO: To ovisi o masu faktora…

ŠJOR BEPO: Kojih faktora?

DIDA: Za početak, ja bi reka da Zoki može više popit.

BARBA TONINO: Od Milanovića? Nema šanse!

DIDA: Oho, ti si mi jak u progmozama. Čoviče, pa Zokiju se tačno vidi da je cugaš inkredibile.

BARBA TONINO: A Milanoviću se ne vidi? Misliš da mu bezveze govore da se ponaša ka pijani desničar?

DIDA: Nemoj mi, Tonino, dizat živce. Zoki ka ljevičar more popit kišu isusovu bez da trepne.

BARBA TONINO (podižući kažimprst): Ajmo ovako. Tiš bit Zoki, a ja Milanović. Okej? Ondašmo sad uzet svaki po botilju crnoga i pobjeđuje oni koji je prvi isprazni. Okej?

Rulja u konobi se umiri i ušuti. Namirisala je krv.

DIDA: Uzalud se kurčiš, Milanoviću. Kad san zadnji put vježba, sašija san botilju crnoga za šest ipo minuti. I to bez da san se ispomaga sa sirom i slanin srdelama.

BARBA TONINO: Pivaj ti, pivaj, Zoki. Neš mene zastrašit sa tin lišin ljevičarskim brumama. Bačve pravde dolaze!

ŠJOR BEPO (obojici): Čekajte malo. Ako si ti Zoki, a ti Milanović, ko san onda ja?

DIDA: Ti si oni treći. Plenki.

BARBA TONINO: Znači, konobar. Ti donosiš piće i mičeš se sa političke scene.

DIDA: Jerbo smo te ja i Milanović satrali. Jel tako?

BARBA TONINO: Tako je, Zoki.

ŠJOR BEPO: Aha.

DIDA: Triba časno priznat poraz. I poslužit goste.

ŠJOR BEPO (ustajući sa katrige): Okej. Odo ja onda po dvi botilje, pa idemo na izbore.

BARBA FRANINO (dobacujući sa susidnog stola): Šta kaže ustavni sud o trošenju alkohola na demokrackim izborima?

DIDA I BARBA TONINO (uglas): Jedi govna, Franino.

Šjor Bepo izi đirom odgiba priko konobe do iza šanka. Sagne se da dovati dvi botilje crnoga.

BARBA TONINO: E al slušaj, Plenki. Nemoj da bi nan sad uvalija onu svoju splačinu od vina. Pa da posli ja i Zoki izbacimo dušu rigajući. Kapito?

DIDA: Tako je. Pije se ili vrhunski dingač ili ništa.

ŠJOR BEPO: Koji vrhunski dingač?

DIDA: Oni šta si ga spremija i reka daš ga svečano otvorit kad ti umre punica. Šta se sad praviš blesav? Prošle nedilje si se falija da ga čuvaš već deset godin, a punica nikako da krepucne.

BARBA TONINO: Ona će ionako skviknit posli tebe. To ti je amen.

ŠJOR BEPO (vraćajući se do stola, sa ozbiljnom facom): Za vašu imformaciju, momci, botilja dingača van je tries eura. Ne znan jel vi to sebi morete priuštit.

BARBA TONINO: Tries eura?! Bogte jeba!

ŠJOR BEPO: I to sa plaćanjen unaprid.

DIDA: Zašto unaprid?!

ŠJOR BEPO: Jel bi ja triba virovat dašte mi dat šolde kad budete pijani ka letve, a? Pa nisan pa s kruške, čoviče!

BARBA TONINO (vrteći glavom): Koji lihvar, jebate irud…

DIDA: Nemoš virovat. Oće se bogatit i na demokrackoj proceduri…

BARBA TONINO: To je tribalo zatuć još dok je bija beba…

DIDA: Ćaća mu je bija isti takvi…

ŠJOR BEPO: Pizdite vi, pizdite. Ne vatan se ja na te ješke.

BARBA TONINO (vadi iz žepa tries eura i daje ih šjor Bepu): Ko ga jebe! Ne ide se na izbore svaki dan!

DIDA (učini isto šta i barba Tonino): I ja kažen! Sloboda nema cine!

ŠJOR BEPO (brojeći šolde): Okej, ekipa. Iden ja onda u podrum po dvi botilje dingača. A vi se dotad malo zagrijavajte u kampanji. Ostalo je još pinku travarice u boci.

BARBA TONINO: Pa nemoj mi reć da si dingač zaključa u podrum?

ŠJOR BEPO: Ne, nego ću ga držat ovdi, da ga nađe punica…

Tri kvarta od ure kasnije. Dida i barba Tonino side za stolom i u nervozi lupkaju sa prstima. Boca travarice je prazna. Za susidnim stolom barba Franino i barba Zorzi igraju na trešetu. Ima još likova u konobi, al ko ih jebe.

DIDA: Mora se već odavno vratit, jebenga u glavu.

BARBA TONINO: Privršija je svaku miru. Nemoš se u današnje vrime ni na konobara oslonit.

DIDA (gledajući praznu bocu): Već je nestalo i goriva za kampanju.

BARBA TONINO: Možda je pa niza skale i slomija škinu?

DIDA: Nismo mi te sriće.

BARBA FRANINO (sa susidnog stola): Tili ste da van Bepo bude Plenki. I sad ga imate. I ulivo i udesno.

BARBA TONINO: Šta sa tin oš reć?

BARBA FRANINO: Oću reć da van je skupija svakon po tries eura, reka da ide u podrum po dingač i više ga nema.

DIDA: I šta to znači?

BARBA FRANINO: Znači da van je ukra izbore, cukunu.

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 26.03.2024.


The following two tabs change content below.
Viktor Ivančić, rođen u Sarajevu 1960, osn. i srednju školu završio u Splitu, u novinarstvo ulazi kao student elektrotehnike. Za studentski list FESB 1984. dobija nagradu 7 sekretara SKOJ-a. Urednik i jedan od osnivača nedeljnika Feral Tribune, u čijoj biblioteci je objavio „Bilježnicu Robija K.“ (1994, 1996, 1997. i 2001) i studiju „Točka na U“ (1998, 2000). Izabrane tekstove objavio 2003. u „Lomača za protuhrvatski blud“ i „Šamaranje vjetra“. Prvi roman „Vita activa“ objavio 2005, od kada Fabrika knjiga objavljuje: „Robi K.“ (2006) u dva toma; „Robi K. Treći juriš!“ (2011); zbirke ogleda „Animal Croatica“ (2007), „Zašto ne pišem i drugi eseji“ (2010), „Jugoslavija živi vječno“ (2011) i „Sviranje srednjem kursu“ (2015, u saradnji sa Peščanikom); romane „Vita activa“ (2005, drugo izdanje ) i „Planinski zrak“ (2009), te zbirku priča „Radnici i seljaci“ (2014, u saradnji sa Peščanikom). 2018. sa Hrvojem Polanom i Nemanjom Stjepanovićem piše fotomonografiju „Iza sedam logora – od zločina kulture do kulture zločina“ u izdanju forumZFD-a. 2018. Fabrika knjiga u 5 svezaka objavljuje „Robi K. 1984-2018“ (zajedno sa Peščanikom i riječkim Ex librisom), a 2019. troknjižje „Radnici i seljaci, Planinski zrak i Vita aktiva“. Redovno piše za tjednik Srpskog narodnog vijeća Novosti i za Peščanik. Živi u Splitu.

Latest posts by Viktor Ivančić (see all)