Grci sada imaju još jedan razlog da budu ljuti – Međunarodni sud pravde doneo je u ponedeljak presudu protiv Grčke, u sporu koji je pokrenula republika koja bi želela da je zovu Makedonija. Ova svađa traje već dvadeset godina. Grčka smatra da se naziv „Makedonija“ odnosi na severni grčki region Makedoniju, i da njihovi susedi treba sebi da nađu drugo ime. Međutim, ovi tvrde da nikako drugačije ne mogu da se zovu i da, uostalom, ne vide zašto ne bi mogli da koriste koje god ime žele.
Pisati o ovom „sukobu oko imena“ je naporan posao. Kad god Economist objavi članak na ovu temu, on se brzo nađe na vrhu liste tekstova sa najviše komentara. Najveći deo zemalja članica UN danas ovu malu zemlju naziva „Makedonija“. Pa ipak, novinari u Grčkoj dobijali su otkaze zbog toga što su svoje susede na severu nazivali ovim imenom. Novinari koji su pozivali na kompromis dobijali su pretnje smrću.
Godine 1991, Socijalistička Republika Makedonija proglasila je nezavisnost od Jugoslavije, i zatražila međunarodno priznanje kao Republika Makedonija. Skoro milion Grka protestovalo je u Atini protiv korišćenja ovog imena. Grčka je zatvorila granicu prema njima.
Grci su tvrdili da je republiku 1944. godine izmislio Tito, i nazvao je „Makedonija“, jer je imao pretenzije prema severnoj Grčkoj i solunskoj luci. Takođe ih je vređalo pozivanje na drevnu Makedoniju: moderni Makedonci su ipak Sloveni, koji su se u regionu pojavili pre tričavih 1.500 godina. Takođe ih je brinula nedvosmislena podrška koju je ova republika pružala etničkim Makedoncima van granica zemlje: mnogi Makedonci u Grčkoj bili su na strani komunista tokom građanskog rata, i zbog toga su ispaštali; najtvrđi makedonski nacionalisti su potomci onih izbeglih ili proteranih iz Grčke tokom rata.
Suočena sa ratom koji je besneo na severu i zatvorenom granicom na jugu, Makedonija se obratila međunarodnoj zajednici za pomoć. Na scenu su stupili posrednici iz Ujedinjenih nacija. Nakon dve godina pregovora, Grčka je dozvolila Makedoniji da uđe u Ujedinjene nacije, pod privremenim nazivom „Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija“.
Odmah su nastali problemi oko toga gde će predstavnik zemlje (po abecednom redu) sedeti u Generalnoj skupštini. Grčka je zahtevala da to ne bude između Luksemburga i Madagaskara, već između Finske i Francuske – Makedonci su to odbili, tvrdeći da je „bivša“ (former) pridev, a ne vlastita imenica. Konačno je predstavniku Makedonije dodeljeno mesto između Tajlanda i Timor-Lestea.
Usledile su još dve godine teških pregovora. Godine 1995, bilateralni odnosi između Grčke i Makedonije formalizovani su „privremenim sporazumom“ – koji je u suštini bila mera odugovlačenja – između „jedne strane“ i „druge strane“. Nigde u sporazumu nisu se pominjala imena nijedne od zemalja. Makedonija se odrekla bilo kakvih pretenzija na grčku teritoriju, obećala je da neće podržavati etničke Makedonce u Grčkoj, i sa svoje zastave skinula verginsko sunce, simbol drevne Makedonije, obećavši da će „prestati da koristi ovaj simbol na bilo koji način i u bilo kom obliku“ (da ne rizikuje, Grčka je verginsko sunce zaštitila međunarodnim patentom). Što se tiče Grka, oni su obećali da neće sprečavati Makedoniju da pristupa međunarodnim institucijama, dok god Makedonija koristi naziv BJRM. Određen je posrednik iz Ujedinjenih nacija, ali ni posle skoro 17 godina pregovora, dve zemlje nisu uspele da se dogovore oko imena.
U međunarodnoj zajednici prevagu je sve više dobijao stav u korist Makedonije (tokom posete Skoplju pre nekoliko godina, Dejvid Kameron ponudio je da počne da naziva Grčku „Bivša Otomanska Teritorija Grčka“). Članstvo u NATO i Evropskoj uniji mogli bi da pomognu u stabilizaciji Makedonije – time što bi je privoleli da prihvatiti međunarodne standarde kada su u pitanju teme poput slobode štampe – na ovom planu ona za sada i nema baš čime da se pohvali – ili postupanja prema etničkim manjinama. Izgledalo je da postoje dobre šanse da (Bivša Jugoslovenska Republika) Makedonija bude primljena u NATO tokom samita u aprilu 2008. godine. Međutim, Grčka je lobirala protiv, tvrdeći da, zbog tvrdoglavosti i upornosti Makedonije u sukobu oko imena, ne postoji mogućnost da se uspostave poverenje i dobra volja između dve zemlje. Članstvo Makedonije je odbijeno. Makedonija je svoj slučaj iznela pred Međunarodni sud.
Ove nedelje, Sud je doneo odluku da je Grčka prekršila svoje obaveze, koje je preuzela privremenim sporazumom iz 1995, kada je sprečila BJRM da postane članica NATO. Ovo je moralna pobeda Makedonije, međutim, ona kratkoročno ne menja ništa – sukob oko imena se nastavlja, a Makedonija još uvek nije članica NATO. Presuda predstavlja neprijatnost za Grčku, mada, ako pogledamo šta se dešavalo tokom proteklih nekoliko meseci, ne i najveću. Ali ova presuda ipak ima svoju težinu i otežava pokušaje Grčke da blokira napore Makedonije da pristupi Evropskoj uniji – mada EU sada može pokazati manje entuzijazma nego prošlog marta, kada je ovaj slučaj pokrenut pred sudom.
Dok su obe zemlje suočene sa ozbiljnim ekonomskim izazovima – 31% Makedonaca živi u siromaštvu, a zvanična stopa nezaposlenosti je 33,5%, dok su grčki ekonomski problemi dobro poznati – može izgledati da ima većih briga od imena: s druge strane, u ovako nestabilnoj situaciji, uvek postoji opasnost da ovaj problem preraste u nešto mnogo veće i ozbiljnije.
Liz Mermin, London Review of Books, 07.12.2011.
Prevela Bojana Obradović
Peščanik.net, 12.12.2011.
MAKEDONIJA