Jedno je pretiti konvencionalnim oružjem koliko god da je moćno, ali nuklearna oružja su nešto drugo. Njihovo samo postojanje je već egzistencijalna pretnja. Ako biste da pojačate pretnju i kažete da ćete ih upotrebiti i dodate da ne blefirate, šta očekujete da će uraditi druga strana? Gledaće da vas u tome pretekne, da vas odmah napadne nuklearnim oružjem. Jer koji god da je konačni ishod, on će biti u najmanju ruku isti, a moguće je i bolji ukoliko ne čekate na napad protivnika da biste odgovorili.
U skorašnjem intervjuu, član ruskog Saveta za inostranu politiku i odbranu Dmitri Trenin kaže kako je potrebno zastrašiti Amerikance nuklearnom pretnjom. Uveriti ih da Putin ne blefira i da su na meti ruskih nuklearnih bombi. Šta je očekivana reakcija prestrašene američke administracije? Opet preventivni nuklearni napad. Stoga je sistem koji je do sada bio na snazi imao za cilj da se umanji strah kako bi bilo vremena da se nađe političko rešenje.
Uzmimo sada poznatu Putinovu izjavu da „da nama nije potreban svet u kojem nema Rusije“. To je stav samoubice sa nuklearnim naoružanjem. Šta očekujete da će da uradi druga strana? Napašće da bi proverila da li možda ne blefirate. Jer u suprotnom može samo da čeka na vaš nuklearni napad. Dakle, prednost prvog udara, pa neka odluku donese druga strana.
Jer u tom času Rusije više nema, a to što neće biti ni sveta neće je oživeti. Pa bi bolje bilo za sve, svakako i za Rusiju, da je svo to zastrašivanje samo blef.
Čovek bi se nadao da bi se neko, Trenin ili već bilo ko, zapitao kako smo došli tu gde jesmo? I da li bi ipak možda bilo bolje da potražimo političko rešenje?
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
