U mnogim zemljama širom Evrope birači su odlučili: kurs baziran samo na merama štednje je propao. Sad se ovo mora prihvatiti i započeti sa mukotrpnim pregovorima koji bi mogli dovesti do neobičnih kompromisa. Grčka se mora pripremiti za svaki scenario. Moramo ispitati da li ima istine u pretnjama i ucenama obe strane.

Tačka jedan. Grčka ne može da opstane sama. Bez pomoći EU i MMF-a uskoro će joj ponestati novca potrebnog za plate državnih činovnika i uvoz neophodnih potrepština iz inostranstva, na prvom mestu hrane i nafte.

Tačka dva. Nakon restrukturiranja dugova, polovina grčkih državnih dugova u ovom trenutku se nalazi kod EU i MMF-a. Kada bi Grčka prestala sa otplatom, mi, poreski obveznici Evrope, morali bismo da pokrijemo gubitke (u visini od 1000 evra po glavi stanovnika).

Tačka tri. Povratak na drahmu je fantazija privlačna samo loše informisanim američkim ekonomistima. Nedavno je objavljena studija, naručena od vlade Jorgosa Papandreua, koja objašnjava da bi čak i branše koje Grčkoj donose najviše prihoda, kao što su trgovačka mornarica i turizam, malo profitirali od nove devalvirane valute.

Tačka četiri. Kolateralna šteta koju bi eventualni bankrot Grčke prouzrokovao drugim zemljama – ne računajući samo prestanak otplate dugova – jeste prava nepoznanica. Prvo bi neizbežno porasle kamate na Nemačke obveznice. Posledice sigurno ne bi bile iste za sve: najteže bi bile pogođene slabe zemlje kao što su Španija i Portugalija, a nešto manje Nemačka.

Ne postoji jasan odgovor na pitanje koje su postavili ministri Evro grupe na sastanku 14. maja u Briselu: Da li treba i dalje da pomažemo Grčkoj ili je treba pustiti da propadne? Na prvi pogled izgleda – makar iz ugla Italije – da je solidarnost jeftinija nego otkazivanje pomoći. Ali ako pogledamo dalje u budućnost može se reći da bi nesanirana Grčka bila kamen oko vrata celoj EU.

Ovde se prepliću dve političke krize. S jedne strane, kriza procesa odlučivanja unutar same EU, a sa druge unutrašnja kriza u Grčkoj. Krajnje je vreme da racionalno razmotrimo alternative.

U Atini se raspada politički sistem. Moramo se pitati da li je poraz obe do sada vodeće partije – Nove demokratije i Pasoka – rezultat prekratkih rokova za smanjenje zaduženosti postavljenih od strane EU ili nejednake i nepravedne raspodele tereta donetih mera, pri čemu su moćnici ostali pošteđeni.

Evropa je zahtevala kraće rokove od MMF-a zato što ne veruje ni političarima ni vladama, a danas se više ne veruje ni biračima, koji se sve više okreću političarima iz novih stranaka, koji im serviraju jednu laž za drugom, kao što je ona da se druge zemlje mogu ucenjivati time da će grčki izlazak iz evro zone povući u ambis i ostale, ako ne odreše kesu.

Da bi raspršili ove iluzije, Nemačka i druge zemlje evro zone moraju jasno reći da takve ucene ne donose nikakvu korist. Nećemo dozvoliti da nas povučete u ambis. Karte se moraju staviti na sto. Sve to se mora reći kako bi se pomoglo drugim zemljama, ako u Grčkoj bude formirana vlada koja želi da se upusti u rizične avanture.

U suprotnom, reći Grčkoj da je „prepuštena sama sebi“ ostaje blef – u koji su tržišta već sklona da poveruju.

 
Stefano Lepri, La Stampa, 15.05.2012.

 

U potrazi za izlazom u slučaju opasnosti

Süddeutsche Zeitung

 
Brunhilda peva u sumraku evra nad starim kontinentom – tako se čini Pol Krugmanu. Kolumnista Njujork tajmsa i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju veruje da idemo ka kraju evra. Grčka će sledećeg meseca napustiti evro zonu. Svoju prognozu dodatno je ilustrovao insertom iz Vagnerove opere Sumrak bogova. Njegov komentar na blogu obuhvata samo šest tačaka u devet rečenica, ali su to dramatični redovi: nakon izlaska Grčke Nemačka će morati ili upumpati milijarde u druge zadužene ekonomije ili će prihvatiti veću inflaciju – ili je evro istorija.

Amerikanac Krugman nije jedini koji razmatra izlazak Grčke iz evro zone. U anglosaksonskom govoru već se ustalio izraz skovan od strane analitičara iz Citygroup – Grexit.

Nada da će evro zona ostati neizmenjena bledi. Pregovori o vladi u Grčkoj su propali. Radikalna levica Aleksisa Ciprasa odbija kurs štednje nametnut od strane EU, ECB-a i MMF-a. Cipras se nada da će na novim izborima dobiti još više glasova.

Povratak na drahmu nije više tabu čak ni među inače uzdržanim funkcionerima centralnih banaka, koji više ne isključuju ovaj scenario. Patrik Honohan, predsednik centralne banke Irske, rekao je u nedavno održanom govoru u glavnom gradu Estonije Talinu, da je tehnički moguće da evro preživi izlazak Grčke iz evrozone: „Ne bi bilo fatalno, ali ova opcija nije posebno privlačna.“

Predsednik Bundes banke Jens Wajdman u intervjuu SZ (Süddeutsche Zeitung) je objasnio da bi izlazak za Grčku imao daleko ozbiljnije posledice nego za ostatak evro zone. Savezni ministar finansija Volfgang Šojble rekao je za Welt am Sonntag: „Ne možemo nikoga prisiliti da ostane u evro zoni“. Samo Grčka može da odlučiti da li će se vratiti na drahmu. Što ne isključuje mogućnost da i druge vlade iza kulisa vrše pritisak u tom pravcu.

Član evropskog parlamenta iz FDP-a Jorgo Kazimarkakis okarakterisao je ovu raspravu u razgovoru za SZ kao „neprijatnu“: prilikom izbijanja dužničke krize evro zona nije bila pripremljena na mogući bankrot pojedinih država, ali sada nam već na raspolaganju stoje instrumenti pomoću kojih bi mogli sprečiti prelivanje krize na druge države. Doduše, on se izjasnio za ostanak Grčke u evro zoni, ali je dodao: „Uprkos potencijalnim gubicima izlazak Grčke ne bi bio tako opasan“. Izlazak iz evra za Grčku bi značio ulazak u začarani krug: „Povratak na drahmu bi unazadio Grčku za dvadeset godina.“

EU parlamentarac iz CSU-a Manfred Veber u razgovoru za SZ izjasnio se takođe za ostanak Grčke u evro zoni – „ali ne po svaku cenu“. Evropa je danas daleko spremnija za izlazak Grčke – „protivpožarni zid je podignut.“

Desno od tabora FDP-a i CSU-a, izlazak Grčke se ne smatra neizbežnim. Evropski poslanik iz Linke-a Jirgen Klute reagovao je prilično ljutito na to što se rasprava o mogućem izlasku Grčke vodi upravo sada, smatrajući je vrstom „pretnje grčkim biračima“ kako bi se u budućnosti ponašali onako kako to tržišta očekuju: „To je neverovatno nepoštovanje izborne volje građana.“

I evropski poslanik iz redova SPD-a Udo Bulman, član odbora za ekonomiju i monetarnu politiku (ECON), smatra ovo rešenje pogrešnim. Devalvacijom drahme dugovi bi eksplodirali: „Za Nemačku bi to bilo veoma, veoma skupo. Time bismo dobili najskuplji i najnepoželjniji razvoj događaja. Činjenicu da se Grčka kriza pogoršava treba da uzmemo kao dokaz nesposobnosti Angele Merkel i Nikole Sarkozija. Probleme Grčke ekonomije Barak Obama bi rešio za tili čas.“

Izlazak iz evra i povratak na drahmu doneo bi Grčkoj određene prednosti i neke nevolje. Sopstvena valuta bi joj pružila više fleksibilnosti, time što bi novu drahmu mogla da devalvira i tako smanji troškove rada, što bi povećalo izvoz. Time bi inostranim kompanijama bilo lakše da proizvode u Grčkoj, što bi doprinelo povećanju njene konkurentnosti, jer su jedan od razloga ekonomske slabosti Grčke visoki troškovi rada, kao i činjenica da Grčka gotovo i da nema industriju, koja proizvodi vrlo malo dobara za izvoz. Programi štednje su dodatno pogoršali recesijiu i time još više podigli tenzije unutar grčkog društva.

S druge strane, izlazak bi doveo do toga da bi još više Grka prebacilo svoj novac u inostranstvo nego što je to do sada bio slučaj, što bi dodatno oslabilo zemlju. Grčka bi i dalje bila visoko zadužena, pre svega kod javnih finansijskih institucija evropskih partnera, koji će i dalje zahtevati otplate u evrima. Ako se valuta devalvira, dugovi će se još teže otplaćivati. Jirgen Klute predlaže „solidarno evropsko rešenje“ i zahteva da se Grčka oslobodi od plaćanja kamata i da joj se dâ više vremena za stabilizaciju: „Najmanje tri godine.“

Izlazak Grčke iz evra bi prema mišljenju Svena Gigolda, finansijskog stručnjaka zelenih u Evropskom parlamentu, imao dramatične posledice: „Grčka bi novom valutom mogla stabilizovati svoje banke, ali bi devalvacija dovela do dramatičnog pada kupovne moći što bi dovelo do „masovnog osiromašenja“, a to bi delove ekonomije usmerene na unutrašnju tražnju potpuno uništilo“. Zato Grci moraju sami da izaberu put kojim žele da idu, a to će pokazati izbori.

Debata o izlasku Grčke iz evro zone postaje sve intenzivnija, ali na najvišem evropskom nivou zvanično o tome nema nijedne reči. Na postavljeno pitanje da li se razmatra mogući izlazak Grčke, šef Evro grupe Žan-Klod Junker je kratko i jasno rekao: „Ne.“

 
Kathrin Heimerl i Jannis Brhül, Süddeutsche Zeitung, 14.05.2012.

Izbor i prevod Miroslav Marković

Peščanik.net, 18.05.2012.