U Hrvatskoj je pokrenuta istraga protiv doskorašnjeg premijera Ive Sanadera koji se sumnjiči kao pokrovitelj korupcionaške afere sa agencijom ”Fimi Media”, preko koje je za poslove marketinga i PR-a iz državnog budžeta izvučeno preko 140 miliona kuna (vise od 18 miliona eura), a koji su završavali na računima visokih funkcionera vladajuće HDZ i njima bliskih ljudi, od čega se deo koristio i za tajno finansiranje stranačke mašinerije (Nacional.hr).

U periodu od nekoliko meseci hrvatska policija i USKOK (ured za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminaliteta) su pažljivo analizirali poslovanje “Fimi Media” sa preko 20 državnih kompanija, ministarstava i javnih ustanova, i istovremeno sabirali ukupnu direktnu štetu koju je zbog sumnjivih ugovora i naduvanih cena pretrpeo državni budžet. Tako je otkriveno da je čak i novac iz nekih evropskih fondova završavao na računu spomenute agencije (političara).

Jedan od fokusa ove istrage je bio način na koji je ova firma dobijala “masne” državne ugovore kao i naglo bogaćenje vlasnika koji su od prosečne firme, za samo nekoliko godina, postali multimilioneri i “uspešni biznismeni”.

U istom periodu višestruko veća suma od one iz afere “Fimi Media” je iz budžeta republike Srbije završila na računima nekoliko marketinških kompanija u vlasništvu srpskih političara. Za konačnu cifru je izgleda potrebna istraga našeg UBOPOK-a i tužilaštva, koja, sigurno iz nekog državotvornog razloga, već godinama izostaje.

Tako je samo u 2009-toj godini na računima niza kompanija u potpunom ili većinskom vlasništvu Srđana Šapera, doskorašnjeg člana predsedništva Demokratske stranke i savetnika predsednika Srbije završilo oko 12 miliona eura, od čega dobar deo iz budžeta republike i lokalnih samouprava (koliko je tačno miliona samo državnog novca je u pitanju, tema je za nadležne organe koji neće reagovati).

McCann Grupa, McCann Erickson, McCann Erickson Public Relations i McCann Erickson Clipping su, prema objavljenim finansijskim izveštajima samo u 2009. godini ostvarili prihode od 53.236.000 dinara, 826.040.000 dinara, 253.945.000 dinara i 63.658.000 dinara. Ukupno 1.196.879.000 RSD ili preko 12 miliona eura po tadašnjem kursu.

U 2008. godini na račune Šaperovih firmi “leglo” je 939.072.000 dinara, 241.232.000 dinara i 642.000 dinara, ukupno 1.180.946.000 dinara ili više od 13,5 miliona evra. U 2007. godini 1.154.762.000 dinara, 195.014.000 dinara, ukupno 1.349.776.000 dinara ili oko 17 miliona evra.

U čemu su dakle sličnosti sa “Fimi Media” i korupcionaškim skandalom u Hrvatskoj? Većinu klijenata, prema spiskovima samih kompanija McCann Erickson Public Relations i McCann Erickson Clipping, čine korisnici državnog budžeta u čijim upravnim odborima i udobnim foteljama sede stranačke kolege, kamaradi Srđana Šapera.

Jedan od najunosnijih poslova, za ekskluzivno obavljanje marketinških i PR poslova državnog Telekoma, McCann Erickson dobija devet (9) meseci nakon što je na mesto generalnog direktora Telekoma Srbija izabran bivši generalni sekretar predsednika Srbije Borisa Tadića Branko Radujko (B92, 28.12.2007. i eKapija, 25.09.2008). Nedeljnik “Vreme“, zahvaljujući tesnim vezama sa svetom tajkuna, ispravno zaključuje da Srđan Šaper i Branko Radujko spadaju u najuži krug “dvorjana” Borisa Tadića, predsednika Srbije i Demokratske stranke (Vreme, br. 914).

Na listi klijenata McCann Erickson grupe Srđana Šapera nalaze se Vlada republike Srbije,nekoliko ministarstava,grad Beograd, beogradske opštine, te još desetine državnih kompanija i javnih ustanova koje su, kao i Telekom Srbija, pod upravnom kontrolom ljudi iz Demokratske stranke i njenih koalicionih partnera, ali i kompanije u vlasništvu tajkuna kao što su Miroslav Mišković, Milan Beko, Predrag Ranković Peconi i Miodrag Kostić Kole. Spisak je impozantan:

JP Aerodrom Nikola Tesla, JP Elektroprivreda Srbije, JKP Parking servis, JKP Parking servis – Novi Sad, JKP Beogradske elektrane, JKP Gradske pijace – Beograd, JP Železnice Srbije, JKP Čistoća – Novi Sad, Turistička organizacija Srbije, JP Direkcija za izgradnju Opština Sremska Mitrovica, Opština Zvezdara, KBC Dragiša Mišović, Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine – Sremska Kamenica, Luka Beograd A.D, Novosadski sajam, AMSS Srbije, Narodna banka Srbije, Telekom Srbija, Centroproizvod, Delta Holding, Delta Maxi, Delta Sport, Delta Automoto, Tetra Pak, Imlek A.D, Dunav osiguranje, Naftna industrija Srbije, NIS – Jugopetrol, Lukoil-Beopetrol A.D, Victoria Group d.o.o, Republička agencija za telekomunikacije, Institut za transfuziju krvi Srbije, TV FOX, RTV Vojvodina, MK Group, ambasade… (1. mccannpr.co.rs 2. mccannpr.co.rs 3. mccannclipping.co.rs)

Druga sličnost sa hrvatskim kolegama je naglo bogaćenje, gotovo od nule, eksponencijalnom krivom, nakon sticanja državnih ugovora i klijenata u čijim upravnim odborima sede stranačke kolege.

Tako je, navodno, jedna od kompanija Srđana Šapera, prema podacima Agencije za privredne registre (APR) zabeležila rast prihoda od 52000% u periodu između 2005. i 2008, dok je druga upetostručila prihode (nije jasno zašto nisu sačuvani finansijski izveštaji na sajtu agencije i za te godine, niti gde se mogu pronaći).

Nažalost, sličnosti sa aferom “Fimi Media” ovde prestaju, jer se u Srbiji ovakvo “poslovanje” ne istražuje, niti je predmet posebnog interesovanja tužilaštva ili, ne daj bože, uprave za borbu protiv organizovanog kriminala. U zemlji Srbijici, naime, zakoni omogućavaju političarima da budu vlasnici firmi koje ostvaruju profit preko državnog budžeta, sve dok su, tobož, upravljačka prava preneta na treće lice. Sudeći po broju državnih klijenata i eksponencijalnom uvećanju prihoda, jasno je da je postignuto akciono jedinstvo u satiranju nesrećnih poreskih obveznika.

Opisano “poslovanje” praktično predstavlja legalizaciju korupcije jer svaki političar pri vrhu vlasti može da ima, ili ima neku firmu koja posluje sa državom i izvlači novac iz budžeta. Drugu dobitnu “kombinaciju” predstavlja poslovna saradnja sa tajkunima kojima visokopozicionirani državni službenici čine političke ustupke, čime se ostvaruju multimilionski prihodi (Oliver Dulić: DG Comp. računari, DG Company; Srđan Saper: McCann Erickson, Dragan Đilas: Direct Media, Mirko Cvetković (do 2010.): Jugoslovenska autorska agencija – Autorska agencija za Srbiju, do 2008: BRG DOO, itd.)

Međutim, ni tako koncipirane zakone lokalni moćnici ne poštuju, jer im se može. Otuda je, sasvim opušteno i bezbrižno, Oliver Dulić bio u sukobu interesa čitave dve i po godine (pistaljka.rs), a Srđan Šaper obavljao više javnih funkcija (UO Beogradska filharmonija), opslužujući istovremeno funkciju CEO McCann Ericksona.

Koga se tiče, ko im šta može, što Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, član 8, jasno kaže da funkcija CEO (Chief Executive Officer) predstavlja sukob interesa:

“Funkcioner je dužan da u roku od 30 dana od izbora, postavljenja ili imenovanja, prenese svoja upravljačka prava u privrednom subjektu na pravno ili fizičko lice, koje nije povezano lice, da ih ono, u svoje ime a za račun funkcionera, vrši do prestanka javne funkcije.

U roku od pet (5) dana od prenosa upravljačkih prava, funkcioner je dužan da nadležnom odboru dostavi podatke o licu na koje je preneo upravljačka prava i dokaze o prenosu upravljačkih prava. Lice na koje je funkcioner preneo upravljačka prava postaje povezano lice.

Funkcioner ne sme licu na koje je preneo upravljačka prava davati obaveštenja, uputstva i naloge, niti može na bilo koji drugi način preko njega uticati na vršenje prava i obaveza u privrednom subjektu. Funkcioner ima pravo da se obaveštava o stanju privrednog subjekta”.

Na jednom beogradskom grafitu, očajni građanin je ponudio institucionalno rešenje: “Da platimo Idolima da ponovo sviraju? Biće nam jeftinije.”

E-novine, 03.02.2011.

Peščanik.net, 10.02.2011.

Leave a Reply