Cirkus Colorado
Foto: Predrag Trokicić

Već je zabeleženo: lično je vladar Srbije spasao život građaninu Crne Gore Gojku Raičeviću. Moguće je taj podvig razumeti kao dokaz osobene humanosti, koja je u vidnom neskladu sa suštinom dobročinitelja. Oni koji su skloni dobrim delima, po pravilu su skromni ljudi. Tek kad se dele nagrade Večernjih novosti za podvig godine, i Matija stisne ruku najplemenitijem među herojima, on će uz malo snebivanja izbaciti iz sebe rečenicu: svako bi to učinio na mom mestu.

Koliko me nepouzdano sećanje drži, Bećković je već udelio srpskom vladaru neku stvar za plemeniti podvig u 2020. I evo ga ponovo, taj se nameće kao zreo kandidat za novu lentu iz ruku najupornijeg srpskog mudraca.

Kako je uopšte došlo do novog podviga? Raičević, inače urednik nekog podgoričkog portala (IN4S) iznenada se razboleo. Da li od korone ili nečeg sličnog, još se ne zna, ali se nagađa. Ispalo je da taj oboleli urednik lično poznaje ovdašnjeg predsednika. To je bilo dovoljno da vrhovni komandant pešadije, rečne flotile, lovačke i druge avijacije, odvoji jedan aeroplan vlade Srbije, i odmah ga pošalje u Podgoricu. Odatle je Raičević prebačen u Batajnicu gde je brzo zalečen, a vratio se u Titograd redovnom linijom.

Ovaj bi događaj možda ostao tajna, da pohvalu o letu koji se pamti nije razdelio bolesnik lično, čim se vratio sebi i svom portalu IN4S. U emotivnom tekstu na IN4S, pod potresnim naslovom „Hvala predsedniče“, Raičević piše: „Sa posebnim poštovanjem naglašavam ljudski i prijateljski gest predsjednika (prešjednika) Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, koji je po saznanju da sam hospitalizovan u podgoričkoj bolnici, da obostrana upala pluća ima tendenciju pogoršanja, kontaktirao moju suprugu Suzanu, i hitno poslao po mene avion Vlade Srbije“.

Kako je Vučić saznao za dramatično pogoršanje zdravlja urednika portala IN4S? Od koga je dobio broj urednikove supruge Suzane? Da li sama okolnost da se neko leči u podgoričkoj bolnici, predstavlja opasnost po pacijenta? Koliko je još obolelih imalo obostranu upalu pluća, a za njih nije bilo slobodnih aviona pa ni kiseonika? Koje su posebne zasluge Raičevića za takvo razmetanje vlasnika Srbije? Kakvu mu usluga vraća ili očekuje? Osim što je urednik portala IN4S, za koji niko nije čuo, ko je Gojko Raičević, za koga do hitnog leta, niko nije čuo?

Ne znamo zaista. Ali čovek je spasen, neka je svojima i prešjedniku živ i zdrav. On je izdvojen u bolesti i smrti vrhovnom voljom, samo da bi se ta volja pokazala kao mera svih stvari: humanosti, nadmenosti, samovolje, egoizma, moralne zapuštenosti, sloma države, nepoštenja, diskriminacije. Sve što vam padne na pamet, možete da dopišete sami.

Trudeći se da pokaže osobine koje nema, vladar poseže za milosrđem koje se njega ne tiče i na koje nema prava. Takav gest prestaje da bude predstava o humanosti, i postaje bahata negacija tog dragocenog svojstva. Predsednik SNS-a možda nije želeo da se pokaže kao spasilac života koji izgleda nije ni bio ugrožen. Nego da svi vide šta sve sme i može.

Nije ovde toliko važno što je visoko milosrđe ostvareno „na račun poreskih obveznika u Srbiji“. Šteta nastaje u samom ritualu igre, naš žongler sve čega se dokopao vidi kao prostor za svoje infantilne opite. Ni on ne zna šta mu sve i kojim putevima pada na pamet, niti šta sledi. Nema vremena da misli, neprekidno je pod komandom nagona opstanka.

Potrebni su mu novi poduhvati i divljenje, uteha kad oni izostaju. Pravila igre određuje sam i u njoj kao jedini takmičar uvek pobeđuje.

Njegova samovolja se realizuje bez etičkih kočnica i vrednovanja sopstvenih postupaka. Već dugo izostaje javno čuđenje pred senzacijama koje u talasima dolaze iz dvora.

Na početku pandemije, koja je bacila u senku sve druge smrtonosne bolesti koje odnose desetine hiljada života, izašao je sa idejom o beskrajnom širenju beogradskih grobalja. Izmišljao je muke na koje će da nas stavi ne uspevajući da smisli one koje je želeo, obećavao da će sam da pilotira i doveze odnekud respiratore. Misli da ume da leti. Zatvorio je babe i starce uz potpunu zabranu kretanja, a kad ih je pustio oni su glasali za njega i izabrali njegove. To su rezultati zaraze i njenog gospodara.

Ti primeri u sferi iste bolesti dovode do nedoumice: da li je čovek humanista ili sadista? Ili opasan tip koji se uhvatio svega a ostao bez ikakve kontrole.

On je vrhovni, pod svojom komadom drži borbene avione. Neke olupine je lično pazario. Šta ako jednoga dana, nemajući druga posla, počne da se igra migovima? Lepo kaže komandantu vazduhoplovstva: sad ćeš da vidiš kako se to radi! I sve nas zadivi svojim neviđenim podvigom u brišućem letu.

Peščanik.net, 20.08.2021.


The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)