Fotografije čitalaca, Brani Radel

Fotografije čitalaca, Brani Radel

Predlog britanske rezolucije o genocidu u Srebrenici u Ujedinjenim nacijama, a povodom 20 godina od ovog događaja, izazvao je brojne reakcije. Nacionalistički orijentisani studenti, stranke, organizacije, novine i pojedinci ustali su u odbranu nikad ukaljanog obraza srpskog naroda, dok je sa najvišeg državnog nivoa nedavno upućena i molba ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da uloži veto na tu rezoluciju u Savetu bezbednosti UN. Argumenti srpskih vlasti – pre svega pismeno obraćanje ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića članicama Saveta bezbednosti – mahom se svode na ocenu da predložena rezolucija ne doprinosi saradnji i pomirenju u regionu, zbog toga što događaje u Srebrenici ne ocenjuje prihvatljivo za sve strane.

Argumenti nacionalističke javnosti su raznovrsni, ali je osnovni taj da prilikom zauzimanja Srebrenice 1995. godine vojska Republike Srpske nije počinila genocid nad Bošnjacima, nego eventualno zločin. Nacionalisti strahuju da bi se celokupan srpski narod – odnosno najveća politička ljubav svakog srpskog rodoljuba – mogao nazvati genocidnim ako bi događaji u Srebrenici bili ocenjeni kao genocid. Strah je, međutim, neosnovan ako bi bili u stanju da naprave razliku između određene politike i samog naroda. Tada bi se relativno lako uvidelo da do genocida dovodi (nacionalistička) politika, a da narod, u ovom slučaju srpski, takvu politiku može prihvatiti ili odbaciti, ali, takođe, i osuditi i osećati krivicu ako se takva politika vodila u prošlosti. Neuočavanje ove razlike neminovno dovodi do grčevite odbrane od etikete genocidnosti ili – što bi rekli studenti koji zahtevaju da premijer Srbije ne ide u Srebrenicu 11. jula – „demonizacije“ srpskog naroda (formulacija studenata sa Bogoslovskog fakulteta?). Etiketa genocidnosti je kod domaćih nacionalista rezervisana za druge narode, a ne za srpski. „Jasenovac je kod Hrvata stanje duha“, naslov je teksta koji se 5. jula pojavio na sajtu Dmitrovićevih Večernjih novosti.

Nacionalisti polaze od toga da visoke političke instance neke države nemaju moralno pravo da propituju nepočinstva drugih država ili naroda, naročito ako su u prošlosti i same te instance počinile genocid ili zločine. Zbog toga je na rezoluciju britanske vlade uzvraćeno podsećanjem na zločine britanske vojske u kolonijalnom i postkolonijalnom periodu. Srpski sabor „Zavetnici“ ogranizovao je 26. juna u centru Beograda izložbu „Britanska genocidna politika“, gde su prikazane „fotografije ratnih zločina Velike Britanije od kraja 19. veka do današnjih dana“. A na naslovnoj strani lista Geopolitika (broj 88. jul 2015) osvanuo je veliki naslov „Genocid nad Indijancima – Ko je stvarno sprovodio politiku genocida“. Sagovornici lista na zadatu temu bili su severnoamerički istraživači Vard Čerčil i Kevin Anet; prvi je govorio o istrebljivanju Indijanaca u SAD a drugi u Kanadi (kao što znamo, obe zemlje su bile nekadašnje kolonije Velike Britanije).

Neophodan uslov da srpski nacionalisti prihvate genocid u Srebrenici je visoka moralnost političke instance koja bi im na takav jedan događaj skrenula pažnju. U tom slučaju, shodno sopstvenom shvatanju, nacionalisti bi zaćutali i ne bi više nikada, recimo, izjednačavali hrvatski narod sa Jasenovcem, zbog toga što bi tada i sami pripadali „genocidnom narodu“. Pošto je državu koja nije umešana u nekakve zločine ili etnička čišćenja teško pronaći, uslov za preumljenje, koji su nacionalisti sami sebi nesvesno zadali, nemoguće je ispuniti.

Iskreno interesovanje za istorijske nepravde koje su Velika Britanija, SAD i Kanada nanele pripadnicima i potomcima predkolumbovskih naroda na severnoameričkom kontinentu ili drugim područjima u svetu, u srpskom kontekstu moralo bi da izazove interesovanje za iste takve nepravde koje su prouzrokovale vlasti Srbije ili Republike Srpske – ipak, kada je u pitanju nacionalističko javno mnenje tako nešto potpuno izostaje. Zbog toga je ukazivanje na nekadašnju genocidnu politiku zapadnih vlada pre u funkciji posrednog opravdanja iste takve politike kod nas.

Peščanik.net, 07.07.2015.

TEMA – SREBRENICA