Foto: Peščanik

Foto: Peščanik

Koje su moguće koristi od britanskog napuštanja Evropske unije? Pođimo izokola – ko je imao koristi od napuštanja jugoslovenskog jedinstvenog tržišta?

Naravno, ne očekuje se da će secesija Velike Britanije biti praćena nepotrebnim sukobima interesa, usled čega je raspad Jugoslavije rđav primer za poređenje. Osim u tom smislu što su argumenti u velikoj meri slični, argumenti za napuštanje jedinstvenog tržišta, a ne za način na koji je to učinjeno.

Uticajan argument bio je da jedni plaćaju više, kada se svi transferi u zajedničku kasu uzmu u obzir, dok drugi plaćaju manje. Pa, kako se govorilo, manje razvijene republike i pokrajine eksploatišu razvijenije. Nasuprot tome, isticalo se da su proizvodi razvijenijih zaštićeniji, pa ih manje razvijene plaćaju višestruko više: uvoz bi bio jeftiniji, a ako bi se uvela zaštita, svako bi mogao da proizvodi sve što uvozi iz recimo Slovenije – kod kuće. To, jasno je, nisu istovetne tvrdnje. Zahtevati veću liberalizaciju trgovine sa svim, pre svega razvijenim zemljama upravo je suprotno od zahteva da se uvedu carine na unutarjugoslovensku trgovinu. Ovo drugo bi trebalo da bude povoljno recimo za srpsku privredu, ali je tada prevladalo shvatanje da je politika povećane zaštite zapravo bolja.

Pretpostavka je bila da će Slovenija trpeti značajnu štetu, u skladu sa pretpostavkom da ima koristi od izvoza na zaštićenom jugoslovenskom tržištu, koje još i finansira svojim bankama. Na tome je bila zasnovana ideja o bojkotu slovenačke robe i o preuzimanju slovenačke banke u Srbiji. Ishod je bio suprotan od onoga koji se želeo. Jer je slovenačka privreda relativno brzo uspela da se preorijentiše na evropsko tržište, dok se srpski bankarski sistem suočio sa problemima likvidnosti.

Da bi se video izvor zablude, ima smisla ukazati na rasprostranjeno shvatanje u Sloveniji i Hrvatskoj da se preko fonda za nerazvijene snose tuđi troškovi, da poreski obveznici plaćaju račune stanovnika manje razvijenih krajeva. No, naravno, novac koji jedna zemlja uplati drugoj izravnava se uvozom iz zemlje darodavca. Ovo nije tek teorijska tvrdnja, već je to zapravo bila trgovačka politika Slovenije posle normalizacije odnosa sa drugim zemljama naslednicama Jugoslavije. Ulaganja su imala za cilj da se podstakne slovenački izvoz. Imajući u vidu da je tada bila reč o jednoj državi, nema bitne razlike između fiskalnih transfera i ulaganja, osim možda za zemlju primaoca novca ukoliko ga upotrebi za potrošnju a ne za razvoj, što je bio problem u nekim manje razvijenim republikama i u pokrajini Kosovo.

Nijedna strana nije bila u pravu. Ovo se može uopštiti i na monetarnu i na fiskalnu politiku, ali ovde ima smisla pomenuti samo nezadovoljstvo zajedničkom administracijom i zajedničkom centralnom bankom, koje je slično onome što se danas čuje o tome da briselska administracija ograničava suverenost zemalja članica i nameće nerazumljive i besmislene propise, kojih ne bi bilo ako bi zemlje same odlučivale o sopstvenim poslovima. Nije, međutim, izvesno da bi privredna politika Jugoslavije, da je nekako preživela, bila gora ili da bi propisi bili birokratskiji nego što su se pokazali oni za koje su nezavisne zemlje sposobne. No, ovo prvo ne možemo znati, dok ovo drugo nije za neku pohvalu.

***

Može se reći da će sa Velikom Britanijom biti drukčije. Uzmimo, stoga, te tri oblasti u kojima bi se odnosi značajno promenili ako bi Britanija napustila Evropsku uniju. Uzmimo najpre trgovinu. Nema sumnje da bi se troškovi trgovanja sa EU, koja je najveći trgovački partner, povećali. Ovo ne toliko zbog viših carina, već više zbog necarinskih troškova. Mnogi koji kritikuju trgovačke sporazume i sva ta pravila koja se njima utvrđuju, gube iz vida da se to čini kako bi se olakšala trgovina i kako bi se otežalo posezanje za merama koje služe zaštiti jednog ili drugog lokalnog monopola. Između ostalog i merama diskriminacije kod pristupa javnim sredstvima. Posebno bi se sa povećanim preprekama suočile britanske finansijske ustanove, koje inače predstavljaju veoma značajan britanski izvoz, a koje posebno zavise od odgovarajućih propisa unutar Evropske unije. Recimo, sada je teško uvesti porez na finansijske transakcije, jer je za to potrebna podrška Londona, ali to posle secesije ne bi moralo da bude neizvodljivo. U svakom slučaju, većina istraživanja, bar koja su meni poznata, ukazuju na značajne trgovačke gubitke Velike Britanije posle izlaska iz Evropske unije.

Kada je, pak, reč o uplatama u zajednički budžet, tu je važno to što se time jednim delom podstiče uvoz iz Britanije. Na neto osnovi to nije značajan novac, mada se upravo on uzima za važan razlog da se napusti EU. Ali, smanjena potrošnja u Britaniji jer se novac prebacuje u briselski budžet znači veću potrošnju drugih članica EU, što bar jednim delom predstavlja i povećani uvoz iz Britanije. Eventualna povećana domaća potrošnja, posle napuštanja EU, iskazaće se i kao povećani uvoz iz pojedinih zemalja članica Unije.

Kada je reč o racionalnosti domaćih propisa u poređenju sa iracionalnim briselskim, zbog činjenice da se može desiti da većina glasa za napuštanje Unije, nije izvesno da je ona zagarantovana. Posebno kada je reč o odnosu prema imigrantima, čime se iskazuje i odnos prema tržištu rada. Koliko će eventualno zatvaranje britanskog tržišta rada biti korisno po domaću privredu nije jednostavno reći, ali tradicionalno se smatralo da je upravo ta veća sloboda britanskog tržišta rada razlog što je stopa nezaposlenosti na ostrvu tradicionalno bila manja od one na kontinentu. Možda će se sada stvari promeniti, ali to se ne može zaključiti na osnovu iskustva.

Na kraju, kako stoje stvari sa zaposlenošću i nezaposlenošću jugoslovenskih zemalja? Pre raspada je stopa nezaposlenosti bila veoma niska u Sloveniji i niska u Hrvatskoj, dok su glasni bili oni koji su bili nezadovoljni prilivom radnika iz manje razvijenih područja. U poslednjih dvadeset i kusur godina te su stope bile značajno više ili čak katastrofalno visoke. O onima u nerazvijenijim jugoslovenskim zemljama, gde se stalno kritikuje jedan ili drugi vid kolonijalizma, da i ne govorimo.

Preuzmite knjigu Vladimira Gligorova “Zašto se zemlje raspadaju – Slučaj Jugoslavija”.

Novi magazin, 11.04.2016.

Peščanik.net, 15.04.2016.

TEMA – BREXIT