Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Evo šta me zanima: šta predsednik vlade, ministarka prosvete i njihov šef Vučić zaista misle o nastavnicima? Ako 24. decembra na sto stavite predlog i taj predlog bude trenutno odbijen, a onda 9. januara isti predlog ponovo stavite na sto, kakav je vaš odnos prema onima s kojima pregovarate? Nema tu mnogo opcija: ili ih vidite kao budale ili ih vidite kao kukavice.

Ako na njih gledate kao na budale, onda računate da neće shvatiti da ste ponudili isto i to zato što ste ovaj put – gle podlosti – u računicu o platama dodali i koeficijente. Ako na njih gledate kao na kukavice, jasno vam je da koeficijenti neće uraditi posao, da će nastavnicima prevara biti očigledna, ali će iz straha zbog (tupave) pretnje predsednika vlade ipak prihvatiti ono što su prošli put odbili.

Tako pregovaraju podlaci, šibicari, siledžije… neka čitalac nastavi niz po svojoj volji. Jer, na kraju, nije ni bitno kako ćemo videti pregovarače na strani režima. Pravo i jedino važno pitanje glasi: da li su nastavnici zaista budale i kukavice? Pri tom, uopšte nije stvar u tome kako ih mi vidimo, bitno je kako oni sebe same vide. To ćemo saznati ovih dana. Odgovor će nam stići u vidu vesti – nastavnici jesu ili nisu prihvatili novi/stari predlog.

Ako ga prihvate, to znači da sami sebe vide kao budale i kukavice. A to opet znači da će u učionice ulaziti da uče decu i budu im primer – kao budale i kukavice. Da se odmah razumemo, to ne kažem ja, tako će nam se oni predstaviti ako prihvate predlog. Što se mene tiče, čak i ako prihvate predlog, ja bih to razumeo i sa njima saosećao.

Za razliku od studenata koje svi redom hvale i tapšu po ramenima (na šta se uglavnom svodi podrška studentima, što je problem već i samo po sebi), nastavnici svoju bitku biju sami. Na poziv studenata, svi smo pojurili na Slaviju (kako bismo posle sami sebi čestitali na hrabrosti i odlučnosti i uopšte – divili se sebi). Kada su nas nastavnici i vaspitači pozvali proletos ispred skupštine, nije nas bilo nigde. Stajali su tamo sami i hrabri i odlučni i divni.

Od septembra su nastavnici u štrajku. Ne bi me začudilo da su srednjoškolci od njih videli i naučili kako se bori za svoje dostojanstvo i kako se čuva integritet. Pa smo pojurili da pohvalimo maturante kao što hvalimo studente. A nastavnici su nam bili simpatični samo u meri u kojoj su odmah stali uz svoje đake, gde im je uostalom i mesto, što oni sami najbolje znaju i u skladu s tim se i ponašaju. I pored toga, drže još i svoj štrajk.

I dok se mi divimo đacima i studentima (ovo „mi“ uključuje sve nas sa „Slavije“, pa dakle i profesore s univerziteta), dok ih podržavamo i potpisujemo peticije – ne rizikujemo ama baš ništa. Delegirali smo decu da čuvaju naše dostojanstvo i integritet. Na decu smo projektovali sve ono što bismo voleli da budemo, a nismo, i onda se u jednom koraku (na „Slaviji“) identifikovali s tom decom. I tako, ne rizikujući ništa, počeli smo da verujemo da zaslužujemo da živimo u boljem društvu, s boljim vlastima, i s više dostojanstva i integriteta.

Nastavnici se za to bore i rizikuju, a mi bismo da nam to samo padne u krilo. I sad, ako prihvate podlu i prevarnu ponudu vlade, šta ćemo reći? Da su nastavnici izdali studente. A mislićemo – gle, sram ih bilo, izdali su nas.

Da se razumemo, lepo je to što imamo velika očekivanja od nastavnika. Razumljivo je što bismo voleli da časna i moralna bića uče našu decu u školama. Ali, pomirimo se s tim – nastavnici su sve isto što i mi. Računaju, boje se, ne bi da previše rizikuju, svesni su s kim imaju posla i šta su ti s kojima pregovaraju u stanju da urade, ako im se pruži prilika i ako osete da su jači. Zaista, nastavnici razmišljaju isto kao i mi. Oni jesu mi. I takvi kakvi su, dakle kao mi, u štrajku su od septembra. A mi bismo da oni sad budu još i mnogo bolji od nas i da bez razmišljanja odbace i predlog od 9. januara.

Jer tako studenti neće ostati sami naspram režima. A kad kažemo studenti, mislimo (neopravdano i prevarno) na sebe same.

Peščanik.net, 10.01.2025.

Srodni link: Ljubomir Živkov – Nesuđeni oblik

RAZGOVOR O OBRAZOVANJU

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).