Osipanje američkog globalnog uticaja odigralo se tokom dve uzastopne republikanske administracije. Bilansi zasad ukazuju na tendencije deficita ukupne američke politike i ekonomije. Teroristički napadi 11. septembra 2001. okončali su zlatnu eru američkog unilateralizma. Jedini opipljiv uspeh intervencije u Iraku 2003. bio je svrgavanje režima Sadama Huseina, a stvarni ishod verska i etnička dezintegracija, legitimizacija političkog islama i opšta kulminacija antiameričke retorike. Slom hipotekarnog tržišta 2007. i svetska finansijska kriza 2008. podsetili su u kojoj meri američki neuspesi mogu postati segment globalne svakodnevice.
Ne postoji politička kultura koja u sebi ne sadrži oštro osporavanje svih američkih vrednosti. Antiamerikanizam je ispunio globalnu stvarnost oblikovanu pod neodoljivim uticajem američke nauke, tehnologije, telekomunikacija, medija, industrije masovne zabave i potrošačke kulture. Struktura američkih etničkih i verskih zajednica podudarna je s njihovom globalnom strukturom. Sa izuzetkom američkog ropstva, imigracija je poticala iz nadanja u lični uspeh oslobođen arbitraže, i njene visoke cene, staleškog poretka, države ili crkve.
U predvečerje predsedničkih izbora, SAD su i dalje centar sveta, uprkos njihovom srozavanju na najnižu tačku popularnosti, u čitavoj svojoj istoriji. I u vijetnamskim godinama, američka protestna demokratija, uključujući novu masovnu kulturu, postala je univerzalna humana poruka, emancipacija individualizma, prava, pravde i slobode ispunjena snažnim etičkim potencijalom i pobunjeničkom estetikom. Kakve god SAD da su, i ma ko on bio, novi američki predsednik ostaće neka vrsta globalnog lidera, želeo to svet ili ne, bila globalna zajednica toga svesna ili ne.
Politika je, međutim, prinuda, i kad je demokratska. Krugovi pakla su koncentrični i zatvoreni. Samodovoljni, nekad i samozadovoljni. U takvim krugovima obitava četiri petine čovečanstva. I u ekonomiji, i u svetskoj politici, jedina ubedljiva alternativa ostao je američki san, uključujući njegove vanameričke interpretacije. I one koje ga delimično negiraju, možda i preziru. Ali je taj san takođe stvarnost. Američki san snivaju i oni koji američke slobode odbijaju, ili ne razumeju. Posebno je pitanje odnos tih sloboda i američke globalne moći.
Džona Mekejna izgradilo je ogromno životno iskustvo. Na talasu odgovora na zabrinjavajuće skorove prethodne administracije, i republikanski neokonzervativizam, Baraka Obamu iznela su obećanja da će administracija krenuti da ispravlja sve duboke razlike i podele, nastale u odsustvu regulacije i jednakih šansi za sve. Nova američka stvarnost postala je, međutim, složenija od njegovih poziva za promenama. Obama je, privremeno, američki san podredio redistribuciji za koju smatra da će zaustaviti recesiju i ublažiti rastuću podelu između bogatih i siromašnih.
Bez obzira na toliko životno iskustvo, Mekejn je uspeo da izborom kandidatkinje za potpredsednicu izgubi glasove, dok je Obama preuzeo popularnost Hilari Klinton s kojom je vodio žestoke debate u primarnoj kampanji. Mekejn kao da je svojom odmaklom dobi, koja ne mora uvek da obećava, dospeo do nerazumevanja sopstvenog vremena. Obama je sve svoje karakteristike, i one vezane za poreklo, i one koje otkrivaju negaciju istorijskog iskustva, uključujući ukupnu prošlost američke ekonomije, uspeo pretvoriti u prednost.
Budući predsednik neće biti u stanju da ostvari najvažnija obećanja, i u toj izvesnosti ima razloga za optimizam. I jedan i drugi kandidat osporili su važne domene američkih sloboda: lične i privatne, ili poslovne i ekonomske. Te slobode su i globalna vrednost, mada se neke od njih osporavaju upravo u kritikama globalizma.
Nova američka administracija naslediće ozbiljne poremećaje u svetskoj politici i finansijama. Koje su nove ekonomske i političke ideje primerenije tekućem vremenu, i da li one uopšte postoje? Kakva je budućnost uverenja da su privatizacija, liberalizacija i balansirani budžeti siguran put do spasenja? Da li će kriza poremetiti rovite istočnoevropske demokratije, na zapadnim granicama nove autoritarne Rusije? Kakve će biti posledice, po evropsku stabilnost, srozavanja indeksa na ruskim berzama, i pada cene nafte? Iz kojih će se izvora pomagati nerazvijenom svetu, koji će kriza pogoditi snažnije i dugoročnije od bogatijih? Sve do najsitnijih pitanja. Kako će američka i globalna ekonomska i politička kriza uticati na evropsku integraciju Zapadnog Balkana? Da li je u Srbiji novi establišment već zloupotrebio diskurs o svetskoj krizi kako bi zaustavio reforme u domenu privatizacije i demonopolizacije, odbacujući imperativ budžetske discipline? U svetlosti upravo minule američke kampanje, bez obzira na ustavna ovlašćenja i sposobnosti budućeg predsednika, to nisu izazovi za pojedinačne ličnosti, naročito ne za one koje na njih, dosad, izvan zone stvarne odgovornosti, nisu uspele ponuditi potpune odgovore. Koji, da bi bili uverljivi, ne mogu ostati prilagođeni ličnim sposobnostima i ograničenjima, u tesnim rakursima kampanja i medija.
Danas, 03.11.2008.
Peščanik.net, 04.11.2008.
