Ne, nažalost, ovo nije omaž simpatičnoj i britanski ciničnoj, dobro napisanoj, a još bolje režiranoj, romantičnoj komediji iz sredine 90-ih – Four Weddings and a Funeral. Ona jeste dokaz da možete imati komediju i, uz malo ironije i engleske otmenosti, prilično smeha iako se u naslovu pojavljuje neka od makabrističnih reči (kao i sam događaj sprovoda u filmu), ali u našoj verziji naslova sahrana, plašim se, nije opozit (radi isticanja kontrasta između ključnih događaja u životnom krugu) već baš kontrapunkt, tj. skladno i dosledno sjedinjavanje – ne sa četiri venčanja – nego sa četiri predsednikova pomilovanja, i nije u pitanju žanr komedije nego hibrid horora i tragedije.
O čemu se radi? U četvrtak, 3. jula, objavljena je vest – za koju su mnogi (možda odveć naivni) poverovali da mora biti neslana šala, da bi ubrzo shvatili kako je u pitanju surova realnost, tačnije naša svakodnevica – da je Osnovnom sudu u Novom Sadu dostavljena odluka predsednika Srbije Aleksandra Vučića o pomilovanju četvorice „aktivista“ vladajuće Srpske napredne stranke kojim se navedeni „aktivisti“ oslobađaju krivičnog gonjenja zbog napada na studente u blokadi.
Da se podsetimo, zbog čega su ova četvorica aktivista SNS-a – nešto ranije (iz usta predsednika Srbije) proglašeni čak za „junake“ i „heroje“ – bili krivično gonjeni? Oni su u noći između 27. i 28. januara bejzbol palicama napali dve studentkinje i trojicu studenata koji su lepili protestni materijal u blizini prostorija SNS-a u Novom Sadu. Ti su „aktivisti“, odnosno shodno naknadnom predsednikovom doživljaju stvarnosti i pojedinaca u njoj – „heroji“ i „junaci“ – na Bulevaru oslobođenja, a potom i u blizini Osnovne škole „Petefi Šandor“ palicama tukli studente i studentkinje, pri čemu su krhku studentkinju Akademije umetnosti u Novom Sadu – Anu – teško povredili slomivši joj vilicu (tom se prilikom ni ekipa Zavoda za urgentnu medicinu, odnosno Hitna pomoć nije proslavila, jer joj je trebalo 48 minuta po pozivu da dođe i ukaže pomoć povređenim studentima). Tog 28. januara čak ni predsednik nije imao mnogo reči opravdanja za četvoricu „aktivista SNS-a“, premda se trudio da minimizira i negativno kontekstualizuje čitav događaj, a tadašnji premijer i lider SNS-a Miloš Vučević kao i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić podneli su ostavke: „Gradonačelnik Novog Sada i ja sebe smatramo objektivno odgovornim za ono što se desilo u Novom Sadu i spram toga plaćamo svojevoljno političku cenu“, rekao je svojedobno Vučević na konferenciji za novinare, stalno izbegavajući doduše da prebijanje studenata nazove onako kako treba (zato je izrekao samo uvijeno „za ono što se desilo“).
Pritvor je ubrzo određen za četvoricu „aktivista“ – K. S. (30) iz Sremskih Karlovaca, R. D. (22), B. N. (22) i D. N. (22) iz Novog Sada – osumnjičeni su za izvršenje dva krivična dela nasilničkog ponašanja i jedno krivično delo nanošenja teških telesnih povreda. Od tada do danas, međutim, stvari su u retorici vlastodržaca prema ovim „akterima“ bitno izmenile. Barem površinski gledano. Dubinski, svesni smo da ni predsednik ni ostali SNS pretorijanci nikada iskreno nisu ni žalili ni osuđivali (niti želeli da preveniraju) prebijanja, premlaćivanja, sakaćenja i gaženja studenata i građana, ali su tu činjenicu svojim dvostrukim govorom pokušavali da maskiraju i time se – u javnoj sferi – prikažu koliko-toliko uljudnim, pa čak i normalnim. No, orvelovski double-speak, kao jezik koji namerno prikriva, posuvraćuje, iskrivljuje ili preokreće značenje reči, napušten je u međuvremenu i barem su tu stvari – i površinski – sada poštenije predstavljene. Od 28. januara do 3. jula K. S., R. D., B. N. i D. N. prošli su svoju statusnu transformaciju u jeziku predsednika i drugih SNS telala i postali su – i javno – ono što su intimno oduvek zapravo za predsednika i SNS vrhušku bili: „heroji i junaci“. Od javnih osuda ove četvorice zbog napada na studente – nije više ostalo ništa. Ko još pamti da su ni-za-šta-nikad-nepitani Vučević i malopoznati tadašnji novosadski gradonačelnik Đurić (seća li ga se još neko?) podneli ostavke na mesto premijera i gradonačelnika zbog, kako su govorili, „objektivne odgovornosti“? A samo je suđenje, inače, ovoj opakoj četvorci od starta bilo opstruirano, u junu im je svima ukinut pritvor, da bi sada, konačno, bili i pomilovani.
Šta je akt pomilovanja? U najkraćem, reč je o pojedinačnom pravnom aktu kojim predsednik menja dejstvo pravnosnažne sudske odluke u korist (o)suđenog lica. To je, kako se kaže, „vid milosti“ ali i sredstvo kojem se može pribegnuti kako bi se korigovala neka nepravična sudska odluka. U ovom slučaju, predsednik je iskoristio Ustavom i Zakonom postojeću mogućnost da abolira četvoricu svojih ličnih „junaka“, tj. da ih oslobodi od krivičnog gonjenja (jer presuda nije donesena), što ima dalekosežne posledice, od kojih je ključna ta što se ovakvom abolicijom onemogućava ponovno vođenje krivičnog postupka za isto delo (na koje se oslobođenje od krivičnog gonjenja odnosilo). Koji su razlozi za ovakav čin predsednika? On ih nije naveo, a nije ih naveo jer ih nikako nije ni mogao navesti, a nije ih mogao navesti jer oni ne mogu postojati, a ne mogu postojati jer kakvi bi to bili razlozi, kakvo bi to moglo biti opravdanje kojim bi se neko abolirao za premlaćivanje studenata i lomljenje vilice?! Osim jednog jedinog – političkog razloga. Političko-utilitarnog. Predsednik zna da četvorica njegovih „heroja“ nisu postupala u noći 27. na 28. januar potpuno nasumično. Zna da se oni nisu odlučili na akciju lomljenja vilice bejzbol palicama bez prethodnog dobijanja „garancija o trajnoj neosuđivosti“ onih koji su im zajemčili kako neće odgovarati ma šta učinili studentima. A dogovor je dogovor, pa otud abolicija dolazi kao dokaz kredibilnosti i držanja date reči unutar SNS klana. A i ne bi valjalo ako bi ova četvorica na suđenju rekla nešto što znaju a što bi bilo nezgodno da i javnost dozna. Omerta je omerta.
Ta četiri pomilovanja zakonomerno bi trebala da vode i pominjanoj sahrani. Ona su još jedan – možda poslednji kako se, izgleda, nada vlast – ekser u 13 godina temeljno pravljeni mrtvački sanduk za naš pravosudni sistem, a skupa s njim i socio-politički sistem, zdravstveni sistem, obrazovni sistem, za društvene oblike normalnog ophođenja i komuniciranja, i ostatke moralnosti. Jer kako drugačije razumeti puštanje na slobodu osvedočenih nasilnika nego kao atak na preostala ostrvca razuma, zdravih ljudskih odnosa i ponašanja, i potrebe za jednakošću pred zakonom, za pravdom i pravičnošću, za socijalnom solidarnošću? Pomilovanje je atak na sve ono što je studentsko-građanski pokret iznedrio u poslednjih sedam meseci. Poruka koju nam je predsednik ovim abolicijama poslao je jasna: možemo da vas tučemo, možemo da vam lomimo glave, vilice i udove, možemo da vas gazimo – dok sam ja predsednik, moji „heroji“ neće zakonski odgovarati! Poruka je jeziva i opasna. Ali… Poslednjih dana svedočimo da se energija bunta ne smanjuje. Da uprkos nasilnom ponašanju policajaca (ako je to zaista prava policija!) u burkama i nikabima – valjda kao najnovijem modnom trendu za momke u plavom – uprkos novom talasu uletanja kolima u demonstrante, uprkos hapšenjima i privođenjima, dakle, uprkos svemu tome – građanke i građani su svakog dana ipak u sve većem broju na mirnim i nenasilnim protestima. Građanke i građani, studentkinje i studenti ne dozvoljavaju da taj poslednji ekser u sanduk bude ukucan. Strah je, čini se, pobeđen, otpor se širi, a nepristajanje na tlačanje i torturu i potpuno iracionalno postupanje vlasti izvodi sve više ljudi na ulice svih gradova u Srbiji. Možda ipak bude i sahrane?! Jednog u zločinu i nepočinstvima ogrezlog režima čija trulež toliko zaudara da je vreme da se – na traženim vanrednim izborima – pošalje tamo gde mu je mesto: u ropotarnicu povesti.
Na kraju, iz pomenutog filma, evo prve strofe pesme „Pogrebni bluz“ Vistana Odna (u prevodu D. Maleševa): Telefone isključite, nek’ svaki časovnik stane / Dajte psu sočnu kost, jer ne sme ni da lane / Utišajte sve klavire, i uz bubanj prigušeni / Sad iznesite kovčeg, neka uđu ožalošćeni.
Autor je vanredni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
Peščanik.net, 05.07.2025.
NADSTREŠNICA
