Neočekivano lepo vreme za ovo doba godine izmamilo je mnogobrojne Beograđane na – sahrane. A sahrane su, kao što znamo, uvek prilika da govorimo više o sebi nego o onima koje ispraćamo. Pa da vidimo šta smo to rekli o sebi.

Jovanka Broz, koja je tajno živa sahranjena pre više od tri decenije, sada je uz pompu sahranjena u svoju večnu, a državnu Kuću cveća koja, doduše, ima bolje uslove za život od one u kojoj je do sada tavorila, ali ne i bolju bezbednost jer su joj odmah po useljenju ukrali ordenje. I to ordenje koje su joj za tu priliku (sahrane) pozajmili nekadašnji saborci budući da je, kada su je te davne osamdesete godine izvodili iz kuće (za koju je verovala da će joj biti večna) ostala bez ičega pa i bez ordenja za hrabrost koje je zaslužila u ratu. U ratu po kojem smo se takođe zdušno posrali.

Na proslavi rođendana Srpske napredne stranke, njen predsednik, a naš vicepremijer – Vučić, ničim izazvan (ili možda ipak nekim izazvan?) izgovorio je da on možda ne ume da organizuje sahrane, ali da je tata-mata za organizaciju rođendana. Da bi se odmah zatim izvinio i zbog loše organizacije rođendana jer je pred vratima Arene ostalo mnogo zvanica. A pošto se tako javno deklarisao kao nesposoban organizator – danas je, kako su javili mediji, od ”međunarodne zajednice” zatražio dozvolu da Srbija interveniše 45 minuta na severu Kosova i sredi situaciju na lokalnim izborima. ”Međunarodna zajednica” nije odgovorila. Možda su pomislili da je u pitanju novi ”reality” kao 48 sati svadba?

Radio televizija Srbije oduvek ima običaj da zloupotrebljava položaj time što u Dnevniku objavljuje čitulje čak i svojih davno penzionisanih radnika, čime vrši dvostruku diskriminaciju: pod jedan, jer ne objavljuje čitulje zaposlenima u drugim javnim preduzećima, i pod dva – jer ne objavljuje čitulje svim svojim radnicima budući da, mada javnost uredno obaveštava o smrti svakog od tehničkog osoblja, nikada nisu javili da je umrla i osoba koja je radila na poslovima održavanja higijene, na primer. Možda će im neko objasniti da RTS nisu fabričke novine niti interna oglasna tabla. I da se čitulje ne objavljuju u Dnevniku nego u Politici koju, ako je suditi po direktnom obraćanju umrlima, čitaju svi koji napuste ovaj svet.

No, naravno da treba da postoje izuzeci. Jedan od izuzetaka je svakako kad umre generalni direktor te kuće. Ali se u slučaju Aleksandra Tijanića i to pretvorilo u neumesno višednevno bdenje tokom kojeg su njegov lik i delo morali da slave čak i oni koje je taj čovek javno vređao i ponižavao. ”Njegova psovka ponekad je predstavljala isto ono što je u nekim kulturama zagrljaj”, rečenica koju je izgovorio jedan od saradnika možda je najbolja instrukcija svima nama – živite tako da ne dovedete u neprijatnu situaciju ljude koji će vam održati posmrtno slovo.

Sahranjen je i Srđa Popović, advokat koji nije uspeo da Aleksandra Tijanića izvede pred sud u svojstvu svedoka da bi ga ispitao u procesu koji se kolokvijalno zove politička pozadina atentata na premijera. Možda će sada uspeti da ga sasluša pred višim sudom.

Peščanik.net, 04.11.2013.

Srodni linkovi:

Srđa Popović – Predlog za dopunu dokaznog postupka, februar 2007. /tačka 38/

TEMA – SRĐA POPOVIĆ (1937–2013)

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)