Check your privilege

 
Oprez! Islamizam je sve opasniji! Ljudi u fluorescentnim oranž prslucima tumaraju nemačkim gradovima – šerijatska policija. Turski prodavci sklanjaju rakiju ispod tezgi, muškarci nose veštačke brade, dok žene šapatom pitaju: „Smem li da nosim tetovažu ispod burke?“ Ministri unutrašnjih poslova svih nemačkih pokrajina su se ujedinili u borbi protiv islamističkih struja koje „ubrizgavaju svoj otrov u naše društvo“, kao što reče ministar Bavarske Joachim Herrmann. Ranije je papa otvarao butike u Vupertalu, a sada imam. Situacija je zaista ozbiljna.

Čak si i kancelarka oglasila. Kao što je poznato, Angela Merkel ne govori mnogo. Mora da je nešto važno kada ona prekida ćutanje. „Država ima monopol sile. Niko drugi ne može da preuzme ulogu policije i zato moramo da sasečemo takve pojave u korenu“. Sasečemo u korenu, ozbiljne reči. U stvari, reč je o nekoliko muškaraca u oranž prslucima sa natpisom „šerijatska policija“ koji su šetali vupertalskom Neumarkt ulicom. Za ništa drugo ne možemo da ih optužimo.

Ali pošto želimo da sasečemo stvar u korenu, ministar pravde Savezne republike Nemačke govori o „napadu na naš način života“, šef CDU u Bundestagu Volker Kauder zahteva zabranu islamističkih čuvara vrlina, a ministar unutrašnjih poslova Bavarske… ali sve smo to videli i ranije.

U pitanju je uspešna provokacija i idealna prilika i za provokatore i za isprovocirane. Bolju reklamu nemački salafisti nisu mogli da sanjaju, a ni nemački političari koji sada raspiruju antiislamističke strahove. Dobitak za obe strane. A gubitnik je – razum.

„Prisilni brakovi, ubistva iz časti, burka, šerijat, paralelna društva, antisemitizam? To su reči koje nerado slušaju u kancelarijama za integraciju“, piše FAZ i dolazi do zaključka: „Postoje imigranti koji nisu dobrodošli“. Tačno. To važi i za mnoge Nemce. Borba protiv nemačkog islamizma je borba protiv paralelnih društava? Kakva besmislica. Znate o čemu govorim ako ste posetili protestni kamp imigranata ispred Brandenburške kapije. Ministar Bavarske Herrmann je pravi paralelni stručnjak. A sada ozbiljno: ko zna šta se zaista dešava u katoličkim, isključivo muškim udruženjima?

Merkel je u pravu. Država ima monopol sile, ali ne i pravosudni monopol na rešavanje svih sporova. Ljudi se dobrovoljno podvrgavaju čitavom nizu pravila u crkvama, partijama, udruženjima koji nisu u nadležnosti države. Ima čak i onih koji su dobrovoljno u Socijademokratskoj partiji Nemačke.

Kada je reč o verodostojnosti naših procena rizika, novinar Harald Martenstein je o tome pisao pre nekoliko godina: „Statistički gledano, u zemlji zapadnog sveta postoji daleko veći rizik da ćete umreti od gušenja delovima hemijske olovke, nego od terorizma“. I zaista, u Nemačkoj hemijske olovke godišnje odnesu 300 života. Kada je reč o žrtvama, bolje bi bilo da se borimo protiv hemijskih olovaka nego protiv međunardnog terorizma. Možda je to tema za kancelarku?

„Sposobnost da razumemo da naš način života, kultura ili religija nisu jedini mogući, i da spoznamo ograničenost sopstvenog sistema vrednosti jeste vrhunsko dostignuće čovečanstva. Ono se ne podrazumeva, već mora iznova da se obnavlja kroz učenje civilizovanom ponašanju, jer može lako da nestane“. Ove reči potiču od izrealskog filozofa i psihologa Carlo Strengera. Malo učenja civilizovanom ponašanju ne bi škodilo ni sluđenim salafistima ni histeričnim političarima.

Spiegel, 11.09.2014.

 

Nekoliko dana kasnije mlada nemačka novinarka marokanskog porekla Sounia Shiai poslala je komentar na ovaj tekst:

„Dragi gospodine Augstein,

Divim vam se kao novinaru. Bez obzira da li pišete kolumne u Spiegelu ili se raspravljate sa kolegom Nikolaus Blomeom ili nastupate na drugim medijima, vaši komentari su uvek bistri i humanistički nastrojeni.

Ali zbog vaše poslednje kolumne sam u nedoumici.

Mislim da sam vaša koleginica u najširem smislu te reči, jer radim kao slobodni saradnik za WDR i ZDF. Ništa spektakularno, ako zaboravimo da potičem iz veoma stroge muslimanske porodice. Čitavog života sam se kao muslimanka borila protiv takvih, ako mi dozvolite, potpunih idiota.

Kad god sam išla u posetu Maroku morala sam drugačije da se ponašam i oblačim, kako ne bih bila pljuvana, napadana ili čak silovana. U Nemačkoj nosim normalnu evropsku odeću, ali u Maroku ne mogu da izađem iz kuće bez tankog letnjeg pokrivača, a često ni bez burke, u zavisnosti od toga gde idem.

Morate da razumete obrazac prema kome se živi i koji jedno društvo iziskuje i priznaje. Arapski svet kao da je paralelni svet koga primećujemo samo mi muslimanke – pogledi, izrazi lica, pokreti i šapati koje vi ne vidite. To u meni izaziva nelagodu dok se šetam marokanskim gradovima.

Volim svoju domovinu, ali ne mogu tamo da živim, jer tamo nisam slobodna. Taj svet prihvatam onakvim kakav jeste, jer mogu ništa da promenim u severnoj Africi, iza Sredozemnog mora.

Sada uvrede i pritisci iz zemalja koje sam ostavila za sobom prodiru u Nemačku.

Gospodine Augstein, grešite ako mislite da je reč o samo nekoliko ljudi iz Vupertala. Ovi mladići su stigli i u Dizeldorf. Meni lično su se njih trojica obratila rečima: „Sestro, šta čekaš? Zašto ne nosiš burku? Ti si muslimanka. Zar se ne stidiš da tako hodaš gradom?“

Pri tom su mi se fizički toliko približili da sam bila bukvalno opkoljena. Znate li kako se pri tome oseća jedna muslimanka? To se ne može opisati rečima; to je suštinski napad na moju ličnost. Fizički i psihički. Salafisti se prema nama muslimankama ophode potpuno drugačije nego prema Nemicama.

Naravno da ima raznih muslimana i naravno da ne smemo da generalizujemo, jer nisu svi isti. Pa i ja sam muslimanka i privatno i poslovno sam stalno u kontaktu sa drugim muslimanima. Možda sam zato osetljivija na ove „pojave“.

Nemojte pogrešno da me razumete. Drago mi je što pokušavate da sprečite moguću histeriju. Međutim u njoj se krije i zrno istine.

I ja sam u nedoumici. Naravno da je ova akcija svesna provokacija, ali gde povlačimo granicu? Posle prvih batina i kamenovanja?

Iz sopstvenog iskustva mogu da kažem da se sa ovim ljudima ne može razgovarati. Čim se neko nađe „na jedinom pravom putu ka Alahu“, više ništa ne možete da uradite.

Gospodine Augstein, ne želim da dočekam trenutak kada ću i u Nemačkoj morati da se ponašam kao u Maroku.

Ovde se osećam slobodnom, zaštićenom i u svakom pogledu blagoslovenom. Ovog osećaja se ne bih odrekla ni za šta na svetu.

Srdačan pozdrav,

Sounia Siahi“

 

Jakob Augstein je odmah odgovorio:

„Draga Sounia Siahi,

Prvo da vam se zahvalim na komentaru. Uznemiren sam sve jačim antiislamizmom u Nemačkoj i uvozom islamsko-zapadnog sukoba sa Bliskog istoka. Ne bih želeo da nas primoraju da izaberemo stranu. To je put u ropstvo.

Međutim, isto tako ne bih želeo da se scene koje se odigraju u jednom nemačkom gradu, a vi kažete da je to slučaj i u drugim gradovima, razumeju kao signal da je ponovo sve ugroženo. Veoma je opasno stalno govoriti da je sve ugroženo.

Islamska država? Sve je ugroženo. Ukrajina? Sve je ugroženo. Vupertal? Opet isto.

To nije dobro.

Ali naravno da ste u pravu – za koga ja pišem i iz kog ugla? „Check your privilege“, kažu u Americi. Pišem za autohtonu, pretežno belačku građansku čitalačku publiku, koja bi trebalo da razmišlja o očuvanju otvorenog društva. Stari resantimani, predrasude prema strancima i drugim religijama su stari neprijatelji otvorenog društva.

Vi poznajete druge neprijatelje, jer dolazite iz dugog miljea.

To znači da vi smatrate da se borim protiv onih koje poznajem i žalite se da ignorišem vaše neprijatelje.

Tako je to kada se nađete u borbi gde neprijatelji dolaze sa više strana, ako mogu da se poslužim vojnom terminologijom.

Šta je rešenje? Ne znam.

Puno pozdrava,

Jakob Augstein“

Spiegel, 17.09.2014.

 
Izbor i prevod Miroslav Marković

Peščanik.net, 18.09.2014.