Lista nezakonitosti, kontroverznih i skandaloznih poteza i propusta vlasti, raznih organa nadležnih za sprovođenje izbora u Srbiji, gotovo je neverovatno duga i bogata. Ali Gradska izborna komisija u Nišu upravo je uspela da povuče poteze kojima ne samo da značajno „obogaćuje“ ovu žalosnu listu, nego i konstruiše nešto što je u teoriji i praksi izbora, ne samo u našim već u globalnim relacijama, prvorazredan bizaran raritet.
Odmah po završetku izbora 2. juna i prebrojanih 100 odsto glasova, izgledalo je da četiri opozicione liste imaju dovoljan broj mandata za formiranje većine u gradu Nišu. Međutim Gradska izborna komisija sutradan je saopštila preliminarne rezultate po kojima većina odborničkih mandata pripada vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci i njenim saveznicima. Nedelju dana kasnije, ista komisija je iz samo njoj poznatih razloga opet usvojila praktično istovetnu odluku. A onda je, pre nekoliko dana, preliminarne rezultate koje je sama utvrdila proglasila nevažećim i tako do daljnjeg produžila postizbornu neizvesnost u Nišu.
Razlozi za ovakvo postupanje poznati su valjda samo članovima komisije, njenom većinskom delu, onom koji čine predstavnici vlasti. Jer razloge na koje je ukazivala opozicija komisija je potpuno ignorisala. Opozicija je podnela preko 30 prigovora po kojim komisija zapravo nije ni postupala, već ih je bez odlaganja odbacila kao „nerazumljive“. Zbog toga je opozicija podnela žalbe Višem sudu u Nišu koji je drugostepeni organ i koji je žalbe razumeo i uvažio i vratio predmete na ponovno odlučivanje Gradskoj izbornoj komisiji. Komisija je opet odlučila isto, odnosno odbila sve prigovore. Ostaje da vidimo šta će po novim žalbama odlučiti Viši sud.
Iako bi bez sumnje bilo zanimljivo spekulisati o mogućim posledicama daljih kontradiktornosti između eventualnih odluka suda i postupaka Gradske izborne komisije za ovu priliku, u pomenutom kontekstu bizarnog rariteta, nešto drugo je zanimljivije.
Jer Gradska izborna komisija nije samo stavila van snage svoju odluku o izbornim rezultatima nego je, kako je saopšteno, naložila privatnoj firmi BIG Data Technology da obradi podatke sa svih 197 biračkih mesta i da na osnovu toga predloži GIK-u donošenje nove odluke o utvrđivanju rezultata!
Ova ekstravagantna odluka otvara nekoliko pitanja na koje Gradska izborna komisija u Nišu nema ni iole prihvatljive odgovore.
Na prvom mestu, pitanje razloga i pravnog osnova za ovakvu odluku. Zašto je ova odluka doneta? Da li zakonom predviđeni organi za sprovođenje izbora nisu u stanju da sami utvrde rezultate izbora? U kojoj je odredbi Zakona o lokalnim izborima ili Zakona o izboru narodnih poslanika (koji se shodno primenjuje i na lokalne izbore u pitanjima koja nisu uređena prvim zakonom) komisija uspela pronaći osnov za odluku kojom posao iz nadležnosti organa za sprovođenje izbora poverava privatnom preduzeću i još mu utvrđuje pravo da predlaže definitivnu odluku o rezultatima izbora?
Čak i ako bismo mogli, a nije moguće, apstrahovati ova pitanja, neizbežno se otvara pitanje sporne i sasvim netransparentne procedure, odnosno načina na koji je za obavljanje posla angažovano konkretno privatno preduzeće. Javnost o tome ne zna praktično ništa, što neizbežno upućuje na zaključak da je u pitanju način koji ne obezbeđuje ni minimalne uslove predviđene Zakonom o javnim nabavkama – konkurenciju potencijalnih subjekata i postupanje na transparentan način. Koji su uslovi uopšte bili predviđeni? I ko ih je predvideo?
Na kraju, neizbežno je i pitanje – na osnovu kojih kriterijuma je izvršen izbor? Koji su to kvaliteti izabranog bili odlučujući? Jer za BIG Data Technology, osnovanu samo par meseci pre izbora, skoro niko nije ni čuo. Ni na internetu, ni uz pomoć Gugla, ne mogu se pronaći podaci o njoj. Budući da se radi o tek osnovanoj firmi, finansijskih izveštaja još nema, a na portalu javnih nabavki nema podataka da je eventualno dobila i obavila još neki sličan posao. Po onom što se moglo čuti firma je izabrana na reč predsednice Gradske izborne komisije (protiv koje je inače podneta krivična prijava zbog falsifikovanja zapisnika) koja je rekla da je „ona dala najpovoljniju ponudu“ mada na portalu javnih nabavki nema podataka o tome.
Kod takvog stanja stvari moglo bi se, bez šale, reći da bi bilo gotovo podjednako (ne)pošteno ali bar manje licemerno da je posao prebrojavanja glasova i utvrđivanja rezultata poveren stručnoj službi vladajuće stranke.
Mnogo šta sa na početku pomenute žalosne liste asocira na ružne stvari – manipulacije, prevare, krađe, otimačine. Ali konkretna neozbiljna i neodgovorna improvizacija koja sudbinu izbora bez valjanog pravnog osnova i mimo legalne procedure stavlja u ruke potpuno nepoznate privatne firme upitnih kompetencija, direktno asocira i na još nešto što je za građane svakog, a pogotovo jednog od najvećih i najvažnijih gradova u zemlji, dodatno ponižavajuće – na loš, nevešt, trapav provincijski cirkus.
Peščanik.net, 29.06.2024.
