Pre tačno osam godina objavio sam ovde na Peščaniku tekst koji se zvao „Sve veća obaveza“:
Danas je 25. maj. Prošlo je tačno mesec dana od događaja koji je, kao retko koji u poslednje vreme, zatalasao našu javnost, a o čijim akterima je, nažalost, izostala bilo kakva ozbiljna, relevantna informacija. Isto kao i o aktivnostima nadležnih čiji bi rezultat trebalo da bude „rasvetljavanje“ ovog mračnog događaja.
Mislim, razume se, na noćnu akciju koju su ljudi pod „fantomkama“ sproveli u Savamali rušeći više zgrada u površini od preko hiljadu metara kvadratnih, izvršivši pritom više krivičnih dela.
U međuvremenu, međutim, stižu i neke nimalo željene informacije.
Valjda prva žrtva noćne akcije 25. aprila bio je S.T. noćni čuvar iz firme za obezbeđenje koji je bio savladan, vezan i maltretiran sve dok akcija nije okončana. Mnogi su, pretpostavljam, njegovu izjavu mogli da čuju i na TV, ali ne i da mu vide lice koje je, vidno uplašen, sklanjao od kamera.
Pre nekoliko dana, u nedelju 22. maja primio sam mejl jednog od ljudi čija je imovina uništena u noćnoj akciji 25. aprila. U njemu je, uz zahvalnost meni i kolegi Jankoviću, zaštitniku građana, zbog principijelnog zalaganja za istinu i zakonitost, bila i jedna informacija za koju je sam pošiljalac rekao: „nadam se da je samo moja paranoja“.
Pisalo je doslovno: Čuvaru iz firme za obezbeđenje koji je one noći bio vezan od ljudi s fantomkama, S.T, pozlilo je pre nekoliko noći i hitna pomoć ga je prenela na VMA uz komentar da je to predinfarktno stanje. Na VMA je zadržan i još uvek je tamo. Kasnije je prebačen sa kardiologije jer su navodno u pitanju upetljana creva, ali poslednji izveštaj koji smo dobili od njegovog kolege iz agencije koji ga je posetio je da su tom jadnom čoveku na VMA, zbog psihičkih problema, vezane i ruke i noge!
Danas sam od istog čoveka dobio još jedan mejl. U njemu stoji: Upravo sam obavešten da je S.T. preminuo juče na VMA. Vlasnik agencije kaže da ga je juče posetio na VMA i da je čovek i dalje bio vezanih ruku i nogu.
Ne znam baš ništa pouzdano o okolnostima i uzrocima smrti nesrećnog S.T. Očekujem i nadam se da će informacije o tome biti saopštene bez odlaganja. Ali znam da je i inače velika, ogromna, neizvršena, a nesporna obaveza nadležnih da javnosti Srbije objasne šta se sve krije iza događaja u noći 25. aprila – od danas još veća, mnogo veća.
Tekst, koji se tu završava, privukao je veliku pažnju javnosti i izazvao oštre reakcije predstavnika vlasti.
Ministar zdravlja je odmah izjavio da je on zatražio i video medicinsku dokumentaciju i da zna da čuvaru „ništa nažao nije učinjeno“. Ocenio je da je moj tekst „ozbiljan problem“ i da je to što sam uradio „kršenje zakona“. Nije rekao koji sam to zakon prekršio, nije rekao ni da li je on prekršio zakon uvidom u medicinsku dokumentaciju jer za to je ovlašćen zdravstveni inspektor a ne ministar. Mada jeste rekao da je sada potrebno o svemu istinito informisati javnost, nije se baš potrudio, pa je informisanje javnosti ostalo na nivou njegove navedene izjave.
Tekst o smrti čuvara sasvim očigledno nije bio ni insinuacija ni optužba, samo je naglašavao važnost obaveze nadležnih da rasvetle sve što se krilo iza događaja u noći 25. aprila. Što zapravo za ozbiljnu policiju i pravosuđe nije bio težak zadatak. Uostalom i bez njih javnost je dobila manje više potpunu predstavu o akciji i akterima. Čula ju je iz vrlo različitih usta – predsednika republike, supruge ministra finansija, vođe kriminalnog klana, šefa smene u policiji.
U svakoj iole uređenoj, normalnoj državi potpuno je nezamislivo da po bilo čijem nalogu ekipa kriminalaca pod fantomkama, u centru glavnog grada, u gluvo doba noći, koristeći tešku mehanizaciju, ruši privatnu imovinu, maltrerira ljude, oduzima im telefone, lišava ih slobode i vezuje ih – a da nadležni organi, iako pozivani u pomoć, ne preduzimaju ništa i da sve to ostane nekažnjeno.
Kod nas je ostalo nekažnjeno. Odgovornost aktera, i izvršilaca i naredbodavaca, potpuno je izostala. Bilo bi neozbiljno uzimati u obzir igrokaz izveden u koprodukciji policije i pravosuđa, tragikomičan i sa evidentnim elementima korupcije, u kome je za sve proglašen odgovornim nekakav šef smene u policiji, koji je prihvatio krivicu uz obećanje da će biti unapređen i da će mu legalizovati nekakvu divlju gradnju i kažnjen taman tako i toliko da mu ne može prestati radni odnos.
Besramna nespremnost vlasti da odgovori na veliku i nespornu obavezu nije ni posle osam godina obavezu učinila manjom, ali sramotu vlasti i, nažalost, cele države čini sve većom.
Peščanik.net, 25.05.2024.
BEOGRAD NA VODI