Iz dana u dan stižu populističke ponude režima studentima i građanima (jeftini stanovi za mlade, besplatan gradski prevoz), ali rastu i represivne mere: sve više specijalaca na Starom savskom mostu, pretnje visokih zvaničnika batinama i vatrenim oružjem, kao i redovni, tobože spontani udari na studentske blokade. Automobilima, noževima, pesnicama, cokulama, petardama. Stoga se najnoviji istup gradonačelnika Aleksandra Šapića na konferenciji za novinare u Starom dvoru može razumeti kao deo režimskog programa za upravljanje krizom vlasti. Naime, on je tom prilikom ponudio čitavu lepezu mera, od kojih jedna najavljuje besplatan prevoz, dok se ostale tiču jačanja kontrole i represije nad maloletnicima, budući da je akcija pre svega usmerena na (za sada) osnovne škole, što može poslužiti kao ogledni model za srednje škole i gimnazije.
Šapić je najavio implementaciju novog bezbednosnog projekta u prestonici koji bi podrazumevao sledeću strukturu sistema nadzora: svaka škola i vrtić imaće po 25 kamera, pri čemu će se koristiti vrhunski softver za nadzor „kakav nema niko u Evropi“ (videli smo to sa softverom NoviSpy). Ove kamere biće povezane sa komunalno-bezbednosnim stanicama (KBS) kojih će biti ukupno 100 na teritoriji Beograda. Pomenute stanice predstavljaće novi vid fuzije između komunalne i beogradske policije, odnosno između ogranka BIA u nastanku, koji će se zvati Beogradska služba bezbednosti (BSB), i centralne Bezbednosno-informativne agencije koja u danima studentskog protesta doživljava procvat kojeg se ni DDR-ovski Štazi ne bi postideo.
Prema Šapićevim najavama, BSB će imati svoja obeležja i definisana ovlašćenja u rangu „privatnog obezbeđenja“. Uvidom u Zakon o privatnom obezbeđenju može se ustanoviti da bi ova služba imala ovlašćenja koja obuhvataju: „pružanje usluga, odnosno vršenje poslova zaštite lica, imovine i poslovanja fizičkom i tehničkom zaštitom kada ti poslovi nisu u isključivoj nadležnosti državnih organa, kao i poslove transporta novca, vrednosnih i drugih pošiljki, održavanja reda na javnim skupovima, sportskim priredbama i drugim mestima okupljanja građana (redarska služba), koje vrše pravna lica i preduzetnici registrovana za tu delatnost, kao i pravna lica i preduzetnici koji su obrazovali unutrašnji oblik organizovanja obezbeđenja za sopstvene potrebe“. Na osnovu „bezbednosne prakse u Srbiji“ koju je narušio izveštaj Amnesty International, teško je poverovati da će se Šapićev BSB pridržavati slova zakona. Iako on kaže da će članovi ove bezbednosne službe biti „uši i oči policije“ postoji bojazan da bi se ova formacija mogla upotrebiti kao deo represivnog sistema protiv eventualnih građanskih a posebno školskih i prosvetnih protesta u skorijoj budućnosti. Najavljen pod parolom „Grad će finansirati našu bezbednost“ u jeku studentskog ali i srednjoškolskog protesta u Srbiji, ovaj bezbednosni projekat otvara čitav niz pitanja na koja će morati da odgovore najpre pravnici, a potom i stručnjaci za prakse bezbednosti.
Komunalno-bezbednosne stanice predstavljaće distributivna čvorišta nadzora po školama i vrtićima i biće raspoređene najverovatnije rejonski. Svaku od stotinu beogradskih stanica obezbeđivaće predstavnik komunalne policije i novopridošli žbir iz BSB-a. Nema, međutim, informacija po kom principu će se birati članovi ove službe. Da li će im biti potrebno neko formalno obrazovanje, srednja škola u Kamenici, ili će svo neophodno obrazovanje moći da steknu na mesečnom kursu Akademije Oxford iz Jagodine? Grad plaća našu bezbednost, no pitanje je čiju bezbednost zapravo namerava da plati Šapić našim novcem? Po svemu sudeći, ovde postoji čitav niz pravnih i ekonomskih nepoznanica, iako gradonačelnik tvrdi da je razvijanje ovog projekta započelo još pre dve i po godine, odnosno pre masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“.
Jedno je sigurno, ni Šapić kao ni Vučić neće morati da brinu za kadrove BSB-a jer postoji veliki partijski rezervoar kadrovika, koji su se svojim uličnim radom tokom studentskih blokada već kandidovali za beogradski Štazi. Imamo primer nasilnika koji je pretio na studentskoj blokadi ispred Rektorata u Novom Sadu, koga je aktivista Nikola Ristić iz grupe „Sviće“ prepoznao kao pripadnika BIA. Ispostavilo se da je isti čovek ranije radio kao vozač hladnjače u Frikomu, da bi se preko članstva u SNS-u kandidovao za posao u državnoj službi bezbednosti. Nema sumnje da će Šapićeva BSB pokušati da od napadača na studentske blokade napravi državno plaćenu formaciju koja će biti ovlašćena da „danju njuška po školama, a noću po naseljima“. Ima Srbija svoju tradiciju još iz XIX veka, kada su radikalski žbirovi radili kao sastavni deo represivnog aparata. Aleksandar Ranković je za potrebe Udbe adaptirao ovu tradicionalnu figuru. Šapić bi sada da je učini operativnijom. Takav potencijal bi u pravnim okvirima mogao biti više nego dragocen za režim. Onda direktor u Jovinoj gimnaziji ne bi morao da kleči pored drveta, drugi ne bi morao da upada kroz prozor blokirane Karlovačke gimnazije, postojala bi lica ovlašćena za tu vrstu gimnastike, kao i za šutiranje i bacanje petardi na đake.
Štazi u DDR-u je prošao dug put od akumulacije najagresivnijih pripadnika, koji su se zakleli Partiji na lojalnost i diskreciju, sve do praktikovanja „tihog“ nadzora i diskreditovanja pojedinaca u javnosti. Šapićeva verzija Štazija podseća na hiruršku intervenciju usled pucanja slepog creva bezbednosti. Radi se naprečac i pojačava se policijska struktura u Beogradu, pod geslom, „želimo da ih rasteretimo“, jer su preopterećeni. Toliko su slučajeva rešili, toliko su građana zaštitili, toliko nasilnika kaznili da jednostavno ne mogu da se bave i poslom maloletničkog bunta koji ovih dana plaši predsednika Srbije. Zato se on zavetovao da će do kraja života biti posvećen borbi protiv zloupotrebe maloletnih lica u političke svrhe, pa je hitno proglasio jednomesečni školski raspust. Isto tako, naredio je Šapiću da krene što pre u akciju kako bi pojačao „bezbednost režima o našem trošku“. To je možda mnogo precizniji opis ovog podmuklog projekta, jer je od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, postalo kristalno jasno da režim ne interesuje, niti garantuje bilo čiju bezbednost, osim sopstvene.
Peščanik.net, 20.12.2024.
NADSTREŠNICA- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Saša Ilić (see all)
- Kako ostati naprednjak u ova šugava vremena - 20/01/2025
- Simbol Vučićeve vere - 11/01/2025
- The shining meridian - 31/12/2024
