Priča o Brezi
Vest u kojoj je viteški profesor, povređen na Gimnazijadi, ostao bezimen, bila je suviše škrta. Kao da je neko želeo da tu divlju agresiju svede na uobičajeni nasilnički ritual u Srbiji.
Vest u kojoj je viteški profesor, povređen na Gimnazijadi, ostao bezimen, bila je suviše škrta. Kao da je neko želeo da tu divlju agresiju svede na uobičajeni nasilnički ritual u Srbiji.
Nova inicijativa građanskog društva pokrenuta je kao odgovor na rastuće nasilje među decom i mladima. Upravo su objavljeni izveštaji radnih grupa za obrazovanje i bezbednost.
VIDEO – Deca su izvor opasnosti protiv koje se borimo policijom i sudstvom. Nemamo krovni zakon u oblasti prava deteta, koja su rasuta u 100 raznih zakona. Govori Nevena Vučković Šahović.
Šta smo čuli u vezi sa nadzorom Poverenika nad Ministarstvom unutrašnjih poslova, a povodom prikazivanja spiska sa imenima dece za koje se smatra da su bila na „listi za odstrel“?
Digitalni svet u kome đaci odrastaju nam je potpuna nepoznanica. Moramo da ih pitamo da nam objasne svoj svet i da budemo spremni da delujemo suprotno logici našeg sveta.
Čija je škola, pitaju se strane u sukobu. I da li je to još uvek škola? Na prvi pogled, sukob nas ne čudi. Treći maj 2023. bio je u toj školi tako strašan, da nam posle njega sve izgleda moguće.
Da li suđenjem treba da se pokaže da država ima odgovor i da se 3. maja nije raspala? Sva je prilika da je to namera režima i njemu lojalnih medija. Režim nas je razdražio i podstakao da tražimo osvetu.
Živimo u zajednici u kojoj su 3. i 4. maj bili mogući jer nemamo dogovor o tome na kojim vrednostima vaspitavamo decu. Istovremeno, nemamo pravosudni sistem koji je spreman da odgovori takvom stanju.
Posle zločina u Ribnikaru vlada je naložila ministarstvima pravde i informisanja „da razmotre mogućnost pooštravanja sankcija za nepoštovanje propisanih obaveza pružalaca medijskih usluga“.
Školska godina je danas počela himnom Srbije. Zakon kaže da se himna pušta da bi se razvio nacionalni identitet učenika. Kako će himna zvučati u Ribnikaru i školama u selima oko Mladenovca?
Ministarka prosvete i ministar vojni su u Velikoj ratnoj sali Starog Generalštaba potpisali Sporazum o organizovanju nagradnog literarnog konkursa za učenike gimnazija i srednjih škola.
Ministarstvo prosvete je poslalo dopise školama u vezi sa majskim tragedijama. Hajde da se pravimo da nismo odavde, pa recimo prvo šta je dobro u njima. Onda ćemo se vratiti kući.
Nemoguće je nabrojati na koje je načine vladar nadahnuo vazale da budu i oni nasilni: voleo bih da u Institutu za nasilje učestvujem u pisanju zakona o novom krivičnom delu.
Vlast je premazana svim farbama, ali je izlišna njena briga da će se desiti neka obojena revolucija. Džabe im što je direktor Bezbednosno-informativne agencije obučen u Rusiji…
Ako Odbor može da ukine samo Skupština, što ona nije učinila, a ipak je ukinut – za mene to znači da ga je ukinuo lično predsednik Vučić, koji se direktno umešao u ceo slučaj.
Zbog čega su advokati doveli svoje klijente u zabludu uveravajući ih da će rad Anketnog odbora ugroziti sudske postupke, iako im je poznato da odbor i sud imaju sasvim različite zadatke?
Student prava koji štrajkuje glađu živi u državi u kojoj vlada mala fides. Nadam se da će razumeti da ni trunčicu svog zdravlja ne sme izgubiti, jer mora da čuva svoju dobru veru u budućnost.
Okolnosti političkog života u Srbiji su pokazale da imamo dovoljno toga zajedničkog da na mirnim, ali buntovnim protestima kažemo šta nam to smeta i šta želimo da menjamo.
Pa zar tako na ekonomskog tigra, nepritajenog zmaja? Da proteste finansiraju fondacije, a ne Vatikan? I to samo nemačke ko da je Soroš u zemlju propao (od stida što je stipsa?).
Fotoreportaža – Akcija na protestu protiv nasilja u Novom Sadu, 24. jun 2023. Građani su dobili svoj minut vriska, da se oslobode straha, da viču, da se njihov glas čuje.
Da je po pravdi, kao što nije, ministrova rečenica je trebalo da vrvi od znakova pitanja jer je upitno sve što je rekao o svom „znanju“ da Nemačka krije ubicu Olivera Ivanovića.
Da scena bude tragikomičnija, Gašić nije rekao ime ubice Olivera Ivanovića, nego da je taj pobegao ni manje ni više nego u Nemačku! Nemci su to, naravno, odmah opovrgli.
Nešto je mnogo trulo u krimi epizodi o ubistvu Olivera Ivanovića koju je Gašić odigrao pred zblanutom skupštinom. Dobio je mlak aplauz svoje divlje poslaničke grupe, po inerciji.
Nije rekao, sram vas bilo lažovi jedni, i onda tresnuo na sto dokaze i zahteve za izručenje. Naprotiv, smerno je izustio, pogrešno ste me razumeli, niste čuli znak pitanja.
Ne počinje nasilje od dve nezapamćene tragedije u Beogradu i Mladenovcu i u pravu su režimski eksperti opšte prakse kada kažu da protesti imaju širi povod. To je sveopšte bezakonje.
Ovo treba da proučava Institut za nasilje, kad bi ga slavna SANU kojim slučajem imala i kad bi se mudraci usudili i uopšte poželeli da nešto pisnu o onome što tišti stanovništvo.
Otkaz zbog kritičkih tvitova je zastrašujuća opomena, ali i povod za pitanje da li su uposlenici javnog sektora upregnuti u „botovanje“ o našem trošku.
Još nije poznato kako Vučić stoji sa ostacima nerava i koliko dugo može da istrpi desetine hiljada ljudi na ulici. Naročito ako započne opšta blokada svega što je već porušio.
Sociolog Vuletić za Politiku naučno objašnjava da se ljudi okupljaju okupljanja radi, da su spontani skupovi najopasniji, a nesvesni ljudi podložni manipulaciji privatnog kapitala.
Samo Vučić zna kada Bog govori i kada ćuti, gde je centralno mesto političke moći i koji narod je pravi. Recimo, 24. septembra i 5. oktobra 2000. ili danas, na ulici, narod je pogrešan.
Nuklearna inženjerka otpuštena je zbog tvitova u kojima kritikuje vlast, što je neka služba godinama pratila da proverava podobnost zaposlene. Takav otkaz je, naravno, nezakonit.
Mirna izdržljivost možda je efikasna protiv nacionalizma, najveće opasnosti za svaku pobunu, jer usplahirenim diktatorima daje krila sekundu pre nego što bi pali u blato.