Natpis na zidu: Danas ga se ne bojim
Foto: Slavica Miletić

Dva lekara – obojica van Beograda, centra epidemijske pažnje – pokazali su nam svima šta je ljudski i profesionalni integritet.

Dr Miloš Branković, koji je na fejsbuku izneo činjenice o problemima u niškoj hitnoj pomoći i davao savete ljudima koji su oboleli od korone, a leče se od kuće (ne iz besa, nego zato što je činjenica, a ne prazna priča da u bolnicama nema dovoljno mesta), dobio je disciplinsku prijavu. Nije mu to prvi put, objasnio je. Takođe, dobio je status uzbunjivača i očigledno ostao neuzdrman teškom uzbunjivačkom sudbinom hrabrih ljudi. Ovog puta nije disciplinski kažnjen, direktor hitne pomoći je izjavio da ništa nije ni bilo, ali tek pošto se Etička komisija oglasila nenadležnom. Uprkos svemu, prevladao je razum, možda i krajnja nužda koja isključuje zaludnu bedastoću. U političkom okruženju bez zrna empatije, savet stručnjaka je dobro došao poklon velikom broju ljudi, daleko većem od onog koji se uzda u kompromitovani Krizni štab. Lekari treba da leče, a ne da trpe besmislene administrativne procedure, koji ih svode na objekt. Doktor Branković govori glasno i ne dopušta da ga ne čuju.

Dr Nenad Ristović, infektolog iz Zaječara, nedavno odlikovan, vratio je predsedniku Republike dobijeno odlikovanje, javno obznanjujući razloge zbog kojih je to učinio: „Udarce i napade od članova Vaše stranke trpim od 2012. godine i na to sam se navikao. A Vi možete pretpostaviti o kakvom se arsenalu uvreda radi. I moja reakcija ne bi bila ni približno ovakvog intenziteta da dvojac sa kormilarom kriminalaca iz vrha Vaše stranke u Zaječaru, jedan osuđen za zloupotrebu službenog položaja, a drugi za nasilje u porodici, nisu prešli svaku granicu i meru“. Primio je odlikovanje doktor, veruje da ga je zaslužio. A, onda počinju još intenzivniji napadi zaječarskih čelnika SNS. Ristović je objasnio da pojačane napade tumači time što 2021. u Zaječaru predstoje lokalni izbori, pa (napadi) treba da umanje prednost koju je stekao dodelom ordena.

Ne daju se niški i zaječarski lekar ni zastrašiti ni potkupiti. Nastupili su javno pod sopstvenim imenima. Zašto da ne? Nije li to očekivana reakcija? Po redovnom toku stvari i u elementarno demokratskom društvu, to bi bila obična, možda neprimećena reakcija. Ali danas i ovde svako dizanje glave pred anesteziranom javnošću gotovo je ravno heroizmu. Tim pre što je pojačano neizbežnom reakcijom vlastodršca, koja na početku liči na izvinjenje ili objašnjenje, da bi iza toga ostao trag ujeda kao obeležje na čijeg će nosioca kidisati vojska poslanika i ostalih pratilaca obožavanog.

U sumrak usvajanja ustavnih amandmana o pravosuđu, preliminarni rezultati izbora sudija u Visoki savet sudstva pokazali su da su sudije pokazale otpor prema nastojanjima vlasti da se izaberu najpodobniji, a ne najsposobniji. To je posle dugog ćutanja profesije, prvi znak obnovljenog buđenja stručne i ljudske savesti, isplivavanje iz kome. Posle višemesečne konsternacije profesije polako pružaju otpor. Malobrojan, ponekad nestabilan, možda bez praktičnih efekata u bliskoj budućnosti, ali otpor poniženjima, zloupotrebama, neznalačkim potezima.

Profesija političar vladajuće stranke, nasuprot tome, gubi na ugledu, ako je od ugleda još išta ostalo. Sve je to sažeo novokomponovani poslanik Viktor Jevtović, pripadnik SNS: „Želim da podržim Dan nasilja nad ženama“. Da, podržaće ne samo on, svaki dan nasilja nad bilo kim. Svaku vrstu nasilja, verbalnu kao i fizičku, bez diskriminacije. Proći će, a i nastaviće se dani nasilja bez izloženih crvenih ženskih cipela na trgovima i ulicama srpskih gradova, bez ma čijih crvenih cipela, bez tog crvenog koda nasilja. Ako im ne kažemo dosta!

Kako smo stigli ovde? Verujem da smo već odavno tu. Samo je vanredni događaj bacio jako reflektorsko svetlo. Zapravo pitanje je već postalo izlišno. Pravo je: kako da iziđemo odavde. Hoće li nam kad skinemo maske, narediti da nosimo brnjice? Hoćemo li ih poslušati?

Peščanik.net, 10.12.2020.

Srodni link: Miloš Janković – Padaj silo i nepravdo

KORONA VIRUS

The following two tabs change content below.
Vesna Rakić Vodinelić, beogradska pravnica, 1975-1998. predaje na državnom pravnom fakultetu u Beogradu, gde kao vanredna profesorka dobija otkaz posle donošenja restriktivnog Zakona o univerzitetu i dolaska Olivera Antića za dekana. Od 1987. članica Svetskog udruženja za procesno pravo. 1998-1999. pravna savetnica Alternativne akademske obrazovne mreže (AAOM). 1999-2001. rukovodi ekspertskom grupom za reformu pravosuđa Crne Gore. Od 2001. direktorka Instituta za uporedno pravo. Od 2002. redovna profesorka Pravnog fakulteta UNION, koji osniva sa nekoliko profesora izbačenih sa državnog fakulteta. Od 2007. članica Komisije Saveta Evrope za borbu protiv rasne diskriminacije i netolerancije. Aktivizam: ljudska prava, nezavisnost pravosuđa. Politički angažman: 1992-2004. Građanski savez Srbije (GSS), 2004-2007. frakcija GSS-a ’11 decembar’, od 2013. bila je predsednica Saveta Nove stranke, a ostavku na taj položaj podnela je u aprilu 2018, zbog neuspeha na beogradskim izborima. Dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“ za 2020. godinu.

Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)