Kragujevac panorama by night, foto: Deki—KG
Opštine i gradovi u Srbiji su veliki dužnici za struju, zbog čega su u septembru ove godine ulice u Nišu, Vranju, Leskovcu, Prokuplju ostale u mraku. To je bio mogući bezbednosni izazov. Saveti za bezbednost u ovakvim situacijama mogu da reaguju tako što bi na vreme podsetili lokalne vlasti na problem ili pronašli rešenje za njega. U konkretnom slučaju, tako što bi delovali preventivno, zajedno sa policijom, i smanjili strah od kriminala zbog neosvetljenih ulica, dok se ne plate dugovi za struju.
Ideja o lokalnim savetima za bezbednost je dobra, ali u prethodnih 12 godina, od kada je osnovan prvi savet, ona ne dobija pravu političku podršku. Prevencija kriminala izgleda nije dovoljno atraktivna političarima, kao što to očigledno jesu hapšenja. Zbog toga nije bilo policijskih konferencija o 14 preventivnih akcija koje je MUP sproveo tokom 2014. godine. Smanjen je i broj lokalnih saveta za bezbednost, za 7% u odnosu na 2007. godinu.
Lokalni saveti za bezbednost postoje u 76 opština i gradova u Srbiji. Polovini ostalih opština ova ideja je primamljiva, drugoj nije. Zainteresovanost većine opština i gradova u Srbiji za ovaj projekat znači da postoji kritična masa voljna da unapredi bezbednost svoje okoline.
Policija i tužilaštvo nisu jedine institucije zadužene za bezbednost. Važne su i lokalne samouprave, škole, organizacije civilnog društva, zdravstvene ustanove, kancelarije za mlade. Trenutno, kvalitet ove saradnje zavisi od ličnih odnosa predstavnika lokalne vlasti i lokalne policije. Da li to znači da građani ispaštaju ako se oni ne „vole“, kao na primer u Kragujevcu? Policajci smatraju da su lokalne samouprave zainteresovane za bezbednost, ali da ne pokazuju dovoljno inicijative. Među njima često dolazi do nesuglasica, jer lokalne samouprave i policija nemaju iste prioritete kada su u pitanju bezbednosni problemi.
Učestale promene vlasti na lokalu utiču na rad saveta, čak i onih koji su radili dobro. Predstavnici lokalne samouprave uglavnom smatraju da je saradnja sa policijom korektna imajući u vidu zatvorenost ove institucije. Oni su zadovoljni ako redovno dobijaju informacije od policije. Ali to nije dovoljno za dobru saradnju.
Pojedini predstavnici policije i lokalnih samouprava razmišljaju o dodatnom zakonskom uređenju osnivanja saveta (bilo kroz Zakon o policiji ili kroz Zakon o lokalnoj samoupravi). Ideja je da formiranje ovih tela postane obaveza za sve lokalne samouprave. Postojeći zakonski okvir za formiranje savetodavnih tela za bezbednost je odgovarajući, samo ga je potrebno realizovati. Naglasak bi trebalo da bude na jačanju partnerstva kroz izradu posebnog protokola za unapređenje bezbednosti na lokalu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave treba da iniciraju postupak usvajanja protokola. Na taj način se vrši decentralizacija bezbednosti u Srbiji. Moguće je da će biti i novca za to, jer je više od polovine budžeta MUP-a za 2015. godinu predviđeno za bezbednost opština i gradova u Srbiji.
Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
BCBP, 18.12.2014.
Peščanik.net, 25.12.2014.
