Foto: Peščanik

Foto: Peščanik

Bez obzira na to koliko se puta sve to ponavlja, nerazumevanje ostaje. Zbog pogrešnog pristupa. Sve se objašnjava nacionalnim, etničkim interesima i sukobima, pa recimo politička nestabilnost u Makedoniji ne može da bude ništa drugo nego sukob Makedonaca i Albanaca. Reč je zapravo o izboru između autoritarizma i demokratije. I ono što je jasnije sada nego što je bilo pre najnovijih nereda u skupštini jeste da je u Makedoniji autoritarizam neostvariv.1 Te sledi demokratsko razrešenje. Koje podrazumeva da skupštinska većina formira vladu, a potom bude ocenjena na sledećim izborima, bilo da su oni prevremeni ili redovni.

Zašto je autoritarizam neostvariv? Predsednik Ivanov je uradio sve da stvori neophodne uslove. Odbio je da poveri mandat skupštinskoj većini jer je „država u opasnosti“. I to od spoljne intervencije, iz Tirane. Vodeću, makedonsku stranku većinske koalicije, SDSM (Socijaldemokratski savez Makedonije) je implicitno optužio za izdaju (države, nacije, istorije) i praktično je pozvao pristalice partije koja je već 10 godina na vlasti, a trebalo bi da pređe u opoziciju, VMRO (Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija), da izađu na ulice. I protesti su počeli i traju nedeljama. I kada je sve to učinjeno, onda šta?

Blokada skupštine. Sa ciljem da se većinska koalicija ili raspadne ili da se ponovo formira koalicija koja je vladala poslednjih deset godina, dakle VMRO i DUI (Demokratska unija za integraciju, najveća albanska partija), ili da se ide na nove prevremene izbore, gde bi ishod trebalo da bude već pomenuta koalicija ili neka druga koja uključuje VMRO i DUI ili neku drugu ili neke druge albanske stranke.

U kom slučaju država više ne bi bila u opasnosti. Zašto? Zašto je država sada u opasnosti? Zato što su predstavnici albanskih stranaka usvojili platformu u Tirani, Tiransku platformu kako je nazvana, koju je navodno SDSM prihvatio ili, bolje rečeno, od koje se nije ogradio. A VMRO bi. Ovde valja uzeti u obzir da je SDSM objavio platformu vlade sa kojom bi da izađe pred skupštinu kada formira vladu. I to nije Tiranska platforma. Šta bi tačno učinila bilo koja druga makedonska stranka ulazeći u koaliciju sa albanskim strankama? Jer se one, te albanske stranke, neće odreći Tiranske platforme. Sledi da je država u opasnosti kada VMRO nije na vlasti.

I sada imamo predsednika države koji je proglasio da je skupštinska većina opasnost po državu, imamo VMRO koji blokira rad skupštine i imamo svakodnevne proteste pred tom skupštinom i širom zemlje. I sledeći korak je šta? Ivanov ne može da proglasi vanredno stanje i preuzme vlast kako bi sprečio spoljašnje neprijatelje i domaće izdajnike da ugroze samo postojanje države. Eventualni međuetnički sukobi, koje svi spoljašnji posmatrači predviđaju ili od njih strepe, ne izbijaju. VMRO ne može da raspiše izbore, jer zemlja ima tehničku vladu a skupština nije ni formirana. Ovo poslednje zato što predsednik skupštine iz prethodnog saziva nije hteo da stavi na dnevni red izbor novog predsednika. I blokada može da se razreši na jedan od dva načina.

Da skupštinska većina izabere predsednika skupštine ili da protestanti okupiraju skupštinu i preuzmu vlast. I zaista, skupštinska većina poziva najstarijeg poslanika da predsedava skupštinom, a on stavlja na red izbor novog predsednika skupštine i on bude izabran. Prvi put od osamostaljenja države, predsednik je Albanac. I protestanti upadaju u skupštinu i nasilje vodi dodatnom nasilju. I potom ništa. Predsednik države i VMRO pozivaju na mir i osuđuju nasilje. Nema vanrednog stanja, Ivanov ne preuzima vlast, nema međuetničkih sukoba. Nema autoritarne vlasti.

Ima dodatne odgovornosti. No to dolazi kasnije. Pre toga dolazi konačno konstituisanje skupštine i izbor vlade. Kako će do toga doći ostaje da se vidi. Jasno je, međutim, da dok nema spremnosti da se zavede autoritarna vlast koja će se osloniti na podršku protestanata, nema drugog do demokratskog rešenja.

Zašto je u Makedoniji moguće demokratsko rešenje? Zato što postoji politička, partijska konkurencija. Zaista, Albanci uglavnom glasaju za albanske stranke, a Makedonci za makedonske, ali unutar tih etničkih grupa postoji stranačka konkurencija. Nema jedne stranke koja predstavlja ukupne etničke interese (štagod to bilo). U multietničkoj zajednici, to je neophodno da bi se demokratija stabilizovala. Monopol na sadržaj nacionalnog interesa i na njegovo predstavništvo podstiče autoritarizam ili međuetničke sukobe ili i jedno i drugo. Ovaj uslov demokratske političke konkurencije je zadovoljen u Makedoniji. Usled čega autoritarizam nije ostvariv, a demokratsko odlučivanje stabilizuje državu.

Konačno, šta reći o Tiranskoj platformi? U meri u kojoj ona sadrži zahteve za čiju realizaciju je potrebna promena ustava, to zahteva odgovarajuću, dvotrećinsku skupštinsku većinu. Jer je potrebna šira demokratska saglasnost. Tu valja povesti računa da dve koalicije predvođene makedonskim strankama imaju 100 poslanika, a albanske stranke imaju 20 poslanika; nijedna vladajuća koalicija ne može realistično da očekuje dvotrećinsku podršku. Nije nepoznato da albanske stranke teže ustavnim i zakonskim promenama koje bi povećale uticaj Albanaca. Kao uostalom i stranke manjina, koje uglavnom takođe najčešće učestvuju u vladajućim koalicijama. A i makedonske stranke takođe imaju ustavne interese. Sve dok se za predstavništvo tih interesa konkuriše unutar najvećih etničkih grupa, to bar stabilizuje demokratiju nezavisno od sadržaja jedne ili druge političke platforme.

Ovde nema potrebe posebno ukazivati na spoljašnje uticaje. Makedonija je važna za regionalnu, balkansku stabilnost i to uglavnom razumeju svi, što ne znači da svi teže da toj stabilnosti doprinesu. Balkan jeste u ne maloj meri još uvek određen svojim zamrznutim sukobima, ali to je šira tema.2 Trenutno je važno očuvanje demokratije u Makedoniji, jer to je uslov njene stabilnosti. Do čega će, mislim, doći.

Peščanik.net, 29.04.2017.

Srodni linkovi:

Dejan Ilić – Makedonski scenario, novi nastavci

Mijat Lakićević – Makedonski scenario 4

Mijat Lakićević – Makedonski scenario 3

Dejan Ilić – Ko ponižava Srbiju

Dejan Ilić – Još malo o makedonskom scenariju

Mijat Lakićević – Makedonski scenario 2

Mijat Lakićević – Makedonski scenario

________________

  1. Što nije slučaj sa nekim drugim balkanskim zemljama, ali to zahteva poseban napis.
  2. O tome Vladimir Gligorov, „Frozen Conflicts“, wiiw discussion paper, 2016.