U noći između 14. i 15. avgusta prošle godine, u Valjevu je izvedena pokazna vežba primenjenog državnog terora. To je bila brutalna opomena šta nas sve čeka ako ne pristanemo na njih. BIRN je objavio dosije o Valjevu, gradu koji je prošlog leta preživeo surovi opit zatiranja građanskog otpora.
Te noći policija nije bila samo valjevska. Nije bila ničija, niti je to bila policija. Dresirane nasilničke grupacije stigle su iz Osečine, Mionice, Uba, Lajkovca, Ljiga, Užica, Prijepolja i Priboja.
Država je, kako je državnik rekao više puta, opremila trupe za pohod na građane. Niko ne može da se igra sa državom, tako je rekao, potpuno siguran u odanost i opsesivni, fanatični entuzijazam praznoglavih nasilničkih odreda.
Bez naredbe i uputstva o neophodnoj svireposti, koju je mogao da isporuči jedino upravitelj Srbije, zločini u Valjevu bili bi neostvarivi. Sve je to mogao da odbije Ivica Dačić, ministar policijske sile, ili bar da pokuša da se odupre. Ali nije. On je bolesno vezan za svakoga ko mu omogućuje iluziju o moći. Branio se logikom nacista pred sudom u Nirnbergu: Šta sam mogao? Dobio sam naređenje!
U dokumentima BIRN-a ima mnogo mučnih scena i podataka koji i danas uznemiravaju inače emotivno razorenu Srbiju. To je nasilje koje ne prestaje i poziva na otpor i pobunu.
Bilo je te noći surovih prebijanja, deset podgojenih i maskiranih bilmeza na jednog maloletnika slabije građe, na primer. Njega su tukli na ulici pendrecima, rukama i nogama, za vreme privođenja, tukao ga u stanici ko je stigao.
Obilazili su kafiće i restorane, isterivali otud ljude i prebijali uz seirenje, prostačke dosetke i sadističko orgijanje.
Zaustavljali su taksije, izvlačili putnike iz njih i udarali ih svim alatima koje su zadužili za zaštitu države. Tukli su i taksiste, tek da se zna da niko nije izuzet.
Kidnapovane dečake su primoravali da laju, uz teške šamare, pesnice i pendreke. Da im pokažu ko su zaista kerovi.
Nasilnici su bili posebno okrutni prema ljudima koji su od batina polomljeni i oboreni na zemlju. Nastavili su da ih tuku bez uzdržavanja, tražeći načine da ih dodatno ponize i devastiraju kao ljude.
Desetine mučenih imaju na leđima, glavi i celom telu tragove surovih udaranja, nekima od njih su trajno oštećeni bubrezi ili drugi vitalni organi. Loše su prošli oni koje su maskirani razbojnici ciljno šutirali u genitalije, ima među njima trajno osakaćenih.
„Policajac“ je nasilno izveo čoveka iz taksija, doveo je svog zarobljenika do kioska gde ga je čekao kolega, a ovaj je više puta udario žrtvu kamenom u potiljak. Ispred njih, grupa policajaca je čoveka oborenog na kolovoz, gazila po glavi i lomila mu rebra teškim cokulama.
Naveden je samo deo inventara mučenja iz ozbiljnog dosijea. Nijedan mučitelj nije odbio naređenje koje se inače ne prihvata. Organi unutrašnje kontrole još nisu otkrili nijedno lice iza maske, niti ime tih dresiranih stvorenja.
Posle te noći, tragične za Valjevo i Srbiju, dahija je izašao pred gledaoce Informera i rekao da je ponosan na policiju, koja je pod napadima reagovala mirno i profesionalno.
To je nepodnošljivo uvredljivi cinizam. Ako je taj organizam zaista neuračunljiv, utoliko gore po nas.
Izvršioci zločina u Valjevu su bili bez lica, i još se ne zna koji su. Saznaće se uskoro.
Oni koji su ih slali na građane Valjeva i drugih gradova, da lome glave i udove slobodnim ljudima, još uređuju život i smrt u ovoj zapuštenoj koloniji.
Zna se koji su to zlikovci i dužnost je onih koji čuvaju zakon – ako takvih ima a zakoni važe – da ih uhvate, stave u gvožđa i privedu pravdi.
Ovo zvuči kao ideja o nemogućem poduhvatu.
Moguće je i neizbežno.
Peščanik.net, 15.05.2026.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)
- Mučilište u Valjevu - 15/05/2026
- Definicija šljama - 08/05/2026
- Prikladna neuračunljivost - 01/05/2026
