Objavljeni su preliminarni podaci o kretanju ukupne proizvodnje u drugom kvartalu ove godine. Fleš ocena pada proizvodnje, BDP, korigovana je sa 6,5 na 6,4 odsto, tako da je to zanemarljivo. Sada imamo i detaljnije podatke o promenama u ukupnoj potrošnji. Podaci o proizvodnji objavljuju se mesečno, tako kvartalni pregled ne donosi ništa novo. Ali je zanimljivo videti šta se događa s pojedinim elementima ukupne potrošnje. To je prikazano na Slici 1.
Potrošnja domaćinstava smanjena je za osam odsto, a ulaganja su manja za gotovo 12 odsto. Kao što se vidi, u poslednje dve i po godine ulaganja su bila nestabilna, mada nisu rasla po negativnoj stopi kao u drugom kvartalu ove godine. Još više su smanjeni uvoz i izvoz, mada se oni donekle oporavljaju u julu. Zapravo, državna potrošnja doprinela je značajno privrednim aktivnostima i u prvom i u drugom kvartalu. Njen je udeo u ukupnoj potrošnji u drugom kvartalu bio 21 odsto, što je za oko četiri postotna poena više nego u istom periodu prošle godine. Nasuprot tome, udeo ulaganja je ispod 20 odsto i za oko dva postotna poena manji nego pre godinu dana, ali mnogo manje nego u drugoj polovini prošle godine. Kako nema, koliko sam u stanju da vidim, neke posebne investicione živosti u julu i avgustu, ostaje da se vidi šta će doneti jesen.
Srpska se privredna politika sve više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.
Ovo zavisi od spoljne trgovine i finansija. To bi moglo da ide sporo, ako se ima u vidu ritam privrednog oporavka u Evropi ponajviše. Srpska i pogotovo crnogorska privreda uvoze mnogo, a i izvoze što robu što usluge u ne maloj povezanosti sa spoljnim finansijama. Na Slici 2 vide se kretanja na tekućem računu bilansa plaćanja u nekoliko balkanskih privreda, a ni druge nisu mnogo različite. Poređenje je tu ponajviše da se istakne posebnost crnogorske privrede.
Crna Gora se značajno više od drugih oslanja na strano finansiranje. Jer ovaj deficit se u tekućoj razmeni pokriva stranim sredstvima, bilo da je reč o ulaganjima ili o kreditima. Ukoliko se razmišlja, kao što je svakako slučaj kod stranaka koje se spremaju da preuzmu vlast, o promeni privredne politike, visok deficit na tekućem računu je određujuća karakteristika crnogorske privrede (i srpske, i drugih na Balkanu). Nikako nije jednostavno to promeniti.
Taj je deficit tu jer su Crnoj Gori potrebna velika ulaganja, pre svega u infrastrukturu kako bi se iskoristile prednosti koje su u velikoj meri u uslugama, i to ne samo turističkim. Kao što se čini da se međunarodna politika neće menjati, tako je moguće da se ni privredna politika neće bitno menjati.
Novi magazin, 07.09.2020.
Peščanik.net, 09.09.2020.
ČIJA JE CRNA GORA- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vladimir Gligorov (see all)
- Kosmopolitizam je rešenje - 21/11/2022
- Oproštaj od Vladimira Gligorova - 10/11/2022
- Vladimir Gligorov, liberalni i nepristrasni posmatrač Balkana - 03/11/2022
