baštenski patuljak
Foto: Predrag Trokicić

Objavljeni su preliminarni podaci o kretanju ukupne proizvodnje u drugom kvartalu ove godine. Fleš ocena pada proizvodnje, BDP, korigovana je sa 6,5 na 6,4 odsto, tako da je to zanemarljivo. Sada imamo i detaljnije podatke o promenama u ukupnoj potrošnji. Podaci o proizvodnji objavljuju se mesečno, tako kvartalni pregled ne donosi ništa novo. Ali je zanimljivo videti šta se događa s pojedinim elementima ukupne potrošnje. To je prikazano na Slici 1.

Realni rast u odnosu na isti period prošle godine
Slika 1: Realni rast u odnosu na isti period prošle godine, izvor: Republički zavod za statistiku

Potrošnja domaćinstava smanjena je za osam odsto, a ulaganja su manja za gotovo 12 odsto. Kao što se vidi, u poslednje dve i po godine ulaganja su bila nestabilna, mada nisu rasla po negativnoj stopi kao u drugom kvartalu ove godine. Još više su smanjeni uvoz i izvoz, mada se oni donekle oporavljaju u julu. Zapravo, državna potrošnja doprinela je značajno privrednim aktivnostima i u prvom i u drugom kvartalu. Njen je udeo u ukupnoj potrošnji u drugom kvartalu bio 21 odsto, što je za oko četiri postotna poena više nego u istom periodu prošle godine. Nasuprot tome, udeo ulaganja je ispod 20 odsto i za oko dva postotna poena manji nego pre godinu dana, ali mnogo manje nego u drugoj polovini prošle godine. Kako nema, koliko sam u stanju da vidim, neke posebne investicione živosti u julu i avgustu, ostaje da se vidi šta će doneti jesen.

Srpska se privredna politika sve više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

Ovo zavisi od spoljne trgovine i finansija. To bi moglo da ide sporo, ako se ima u vidu ritam privrednog oporavka u Evropi ponajviše. Srpska i pogotovo crnogorska privreda uvoze mnogo, a i izvoze što robu što usluge u ne maloj povezanosti sa spoljnim finansijama. Na Slici 2 vide se kretanja na tekućem računu bilansa plaćanja u nekoliko balkanskih privreda, a ni druge nisu mnogo različite. Poređenje je tu ponajviše da se istakne posebnost crnogorske privrede.

Tekući račun, bilans, % BDP
Slika 2: Tekući račun, bilans, % BDP, izvor: Ameco

Crna Gora se značajno više od drugih oslanja na strano finansiranje. Jer ovaj deficit se u tekućoj razmeni pokriva stranim sredstvima, bilo da je reč o ulaganjima ili o kreditima. Ukoliko se razmišlja, kao što je svakako slučaj kod stranaka koje se spremaju da preuzmu vlast, o promeni privredne politike, visok deficit na tekućem računu je određujuća karakteristika crnogorske privrede (i srpske, i drugih na Balkanu). Nikako nije jednostavno to promeniti.

Taj je deficit tu jer su Crnoj Gori potrebna velika ulaganja, pre svega u infrastrukturu kako bi se iskoristile prednosti koje su u velikoj meri u uslugama, i to ne samo turističkim. Kao što se čini da se međunarodna politika neće menjati, tako je moguće da se ni privredna politika neće bitno menjati.

Novi magazin, 07.09.2020.

Peščanik.net, 09.09.2020.