Kada je pre 13 godina uspostavljena aktuelna vlast u Srbiji njena tesna izborna pobeda se u velikoj meri zasnivala na za mnoge građane izuzetno atraktivnoj predizbornoj paroli kojom je naglašavala svoju odlučnost da se izbori sa korupcijom.
Proklamovanu odlučnost, odmah po preuzimanju vlasti prvi čovek režima izrazio je rečima: „Rezultati u borbi protiv korupcije će biti vidljivi u najskorije vreme. Građani će videti da institucije rade svoj posao. Ključno pitanje za nas je ko je uzeo i kako da vratimo narodne pare. Državne institucije će preduzeti sve neophodne mere u najskorijem vremenskom roku. Građani će videti da je moguće da država vodi oštriju borbu protiv korupcije i kriminala.“
Samo, najavljene rezultate građani nisu videli, ni „u najskorije vreme“, ni bilo kada za narednih 13 godina.
Nedavno je objavljen globalni Indeks percepcije korupcije (CPI) ZA 2025. koji već skoro tri decenije objavljuje globalna mreža antikorupcijskih organizacija Transparency International tako što se na osnovu više relevantnih istraživanja percepcije korumpiranosti javnih funkcionera i službenika ocenjuje indeksnim poenima (od 100 za sasvim čiste od korupcije, do 0 za totalno korumpirane) i rangira skoro sve zemlje sveta.
I ovaj poslednji Indeks, najautoritativniji antikorupcijski dokument u svetskim relacijama, kao i svi prethodni od dolaska aktuelne vlasti do danas (2013-2025) nije pokazao nikakav napredak Srbije, naprotiv potvrdio je kontinuirano nazadovanje. Iz godine u godinu, naša zemlja je beležila manji ili samo ponekad isti ali nikada veći broj poena i sve lošiji plasman na rang listi.
Nije vredelo to što je vlast u istom periodu usvajala razne „antikorupcijske“ zakone i druge akte, potpisivala i ratifikovala međunarodne antikorupcijske dokumente, sticala članstvo u međunarodnim antikorupcijskim asocijacijama. Bila je to samo „antikorupcijska“ gluma, šmira. Morala je ostati bez efekata jer je vlast zakone sama izigravala ili kršila, nije realizovala strategije ili akcione planove niti izvršavala obaveze preuzete potpisivanjem međunarodnih dokumenata, a preporuke važnih međunarodnih antikorupcijskih subjekata poput GRECO ili FATF sprovodila je nedopustivo sporo i samo formalno ili ih uopšte nije sprovodila.
Da je reč o lošoj, providnoj glumi govore činjenice.
Na talasu predizbornih obećanja i uz vrlo veliku promociju 2013. je usvojena Antikorupcijska strategija 2013-2018. Ali pet godina kasnije ona je tiho, gotovo neprimetno, potpuno neostvarena istekla. Potom, uprkos hroničnim i rastućim problemima sa korupcijom, vlast više od pet godina nije imala bilo kakvu, makar i samo formalnu strategiju za borbu protiv korupcije. A kad je krajem 2023. konačno predstavila nacrt strategije, u njemu je kao cilj projektovala da sa tadašnjeg nivoa od 36 poena, do 2028. godine dođe do 38 poena! Da se do 2028. vratimo na nivo iz 2021. Da nakon protraćenih 12 godina za još četiri godine imamo rezultat daleko lošiji od onog koji je bio ostvaren još 2013.
Takvim projektovanjem cilja, vlast je otvoreno i bez stida potvrdila odsustvo namere da vodi iole ozbiljnu antikorupcijsku politiku. U konačnoj verziji Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije 2024-2028, projekciju cilja je korigovala na 43 poena, ali očito samo zbog oštrih kritika a bez ozbiljne namere da se cilj ostvari. To je odmah sledeće godine potvrdio CPI za 2024. sa 35 bodova, 2 manje nego prethodne godine i 106. mestom, deljenim sa Ukrajinom. A još ubedljivije to je pokazao ovaj CPI za 2025. na kom je Srbija sa još dva boda manje, 33, na do sada najgoroj 116. poziciji sa Panamom, Ekvadorom i Tajlandom. od svih zemalja Zapadnog Balkana i bivše Jugoslavije najlošije je ocenjena i plasirana a u celoj Evropi iza nje su samo Belorusija (31), Turska (31) i Rusija (22).
„Odlučnom borbom“ protiv korupcije vlast je „uspela“ da od 2013. do 2025 broj poena na CPI sa 42 smanji na 33 a poziciju na rang listi pokvari za 45 mesta, sa 72. na deobu 116. Imajući u vidu hronično a sve izrazitije netransparentno odlučivanje o raspolaganju ogromnim javnim sredstvima i aktuelne kampanju blaćenja tužilaštva nadležnog za organizovani kriminal i korupciju, dramatične pritiske na tužilaštvo i slabljenje njegovih resursa intervencijama u zakonima, realno je ubuduće očekivati još gore i ocenu i plasman.
Proteklih 13 godina bi za svakog objektivnog morale biti dovoljne da otklone ma kakvu dilemu o razlozima odsustva rezultata u borbi protiv korupcije. Često vrlo evidentni nesposobnost i diletantizam mnogih kadrova aktuelne vlasti, regrutovanih po stranačkim a ne stručnim kriterijumima svakako jesu razlog ali ne pravi, glavni. Glavni razlog je to što je politička „elita“ korupciju izabrala za svoj modus operandi. Ona je, sa okruženjem, braće, sestara, rođaka, kumova, intimnih i poslovnih partnera bukvalno ogrezla u korupciji i ne može da se bori protiv nje, ne može ići protiv sopstvenih interesa.
Trinaest godina je mnogo vremena, previše. Njihovo traćenje i ogromna šteta za društvo usled toga mora podrazumevati odgovornost. Za nesposobnost – političku, moralnu i materijalnu, za učešće u korupciji i krivičnu.
Peščanik.net, 11.02.2026.
Srodni linkovi:
Zlatko Minić – Svako ima neki hobi
Zlatko Minić – Dužan kao Grčka, korumpiran kao Srbija
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Blagoslov - 16/05/2026
- Besprizorna instrumentalizacija smrti - 09/05/2026
- Licemerno poigravanje sa izbornim uslovima - 06/05/2026
