pas na ulici
Foto: Predrag Trokicić

Parlament pretvoren u palanački bircuz u kome se nadvikuju đilkoši, ludi polutani, jurodivi i socijalno zapušteni, nastrani varijeteti homo sapiensa – doneće zakone koji su već doneti.

Neki od tih divljih zakona – ili skoro svi – zadiru duboko u tkivo ljudskih prava, ako ih i potpuno ne nište i pretvaraju ovu zemlju u opusteli prostor čemerne anarhije.

Obznana o eksproprijaciji može svakoga od nas, ako posedujemo nešto što je vlasniku zakona zapalo za oko, da ostavi bez imovine u korist privatnog kapitala. Ovo već postaje društvo mrtvih ljudi. Umire se ćuteći, u strahu da niko nema izgleda u okršaju sa pohlepnom silom bez razuma.

Ipak je pre dva dana u Beogradu održan ozbiljan protest. Njegova žestina, koja je u sličnim slučajevima bila zamenjena benignim šetnjama, pokazana je odlučnim govorima. Videlo se da u tome ima buntovne snage, i da je ona možda poruka da će se ići do kraja.

Osetila se iskra, odlučno nepristajanje na kriminalnu samovolju i toksičnu mafijašku logiku, prodaju i istinsku izdaju zemlje. Nema se više gde, kao ni do sada. Ali sada su prostor i vreme za uzmicanje izgubljeni. Naše godine nisu pojeli skakavci nego nepoznati oblici života nastali iz zloćudne radikalske evolucije. Ne znam jesu li nam već oduzeli sve što nas je činilo ponosnim ljudima. Pokušavaju da idu do konačnog poništavanja svakog od nas, pa je opit sa vijetnamskim robovima u kineskom logoru, poruka za nas ograđena žicom.

O tome se kao i ni o čemu drugom sa njima ne može razgovarati. Pljačkaški autizam bande tamo proizvodi odumiranje razuma i morala, neograničenu bahatost i masovnu sektašku tupost.

Možda je protest protiv pretvaranje zemlje u mrtvu koloniju, a ostavljanje građana na milost onih koji je nemaju, u stvari začetak velikog građanskog otpora. Sad se više nema gde, inače će svima obući ludačke košulje ili okačiti lagerske brojeve. Tome se kreću stvari. Uskoro neizbežno sledi Zakon o zaštiti države i čuvanju imena i zločina vladara od reči i misli koje bi mogle da ga učine više bolnim nego što jeste i dodatno osakate njegovu dušu.

Boža Prelević reče da se mora braniti narod od svoje vlasti. S tim što ta vlast nije naša nego tuđa, zatvorena u svom paklenom krugu opasnih zločinačkih poduhvata protiv naroda i države.

***

Vratio se iz Moskve, ozaren svojim podvigom krijući podvijeni rep pred ruskim carem. Doneo je jeftin gas i pričao o svom junaštvu pred kremaljskim titanom koji mu je dao jeftino, skoro pa džaba ono što je za ostali svet koji njega nema, tri puta skuplje. Tako je još jednom spasao Srbiju od sibirske zime, svojim izgledom ofucanog sirotana koji kumi velikog rođaka za nešto cepanica zlu zatrebalo.

Oni koji ne znaju kako to teče i gde idu cevi, kako se mere količine i odvaja šta je za koga, zbunjeni su načinom na koji se o tome odlučuje. Zašto to rade njih dvojica?

Ovaj odavde, željan još jednog spasilačkog junaštva, ide kod neizmerno većeg i pametnijeg brata po veri, pa se presamiti i plačnim glasom kaže: spasavaj baćuška, ako imaš dušu, daj nam nešto goriva da se moji robovi ne smrznu bar ove zime, idu izbori ako me ne oteraju pre njih… Pa udeli malo, tako ti duše, ljubim ti skute, imam usne za ljubljenje, izaberi sam gde sve da te ljubim… Napredujemo ali smo ostali bez para. Nisam sa Sijem čelični prijatelj, nego samo sa tobom, prašćaj baćuška i pomagaj. I kaži nešto za moju kampanju, poguraj me. Rusija je matuška a ti sveti otac, klanjam se i ljubim te.

Samo bez ljubljenja, durak. Imaš gas, okani me se. Idi sad.

Onda ovde slušamo bajke i lovačke priče o hrabrosti, mudrosti i odlučnosti. Slušaj ti Vladimire, kažem ja njemu, nema kod mene… Satima se Minhauzen hvalio svojim gasnim pustolovinama, a tek je počeo.

Oglasio se i Car, pa iz Kremlja poručio: Srbi, nemate boljeg od Vučića.

Dokaz da despot Putin ne voli Srbe ni malog tiranina, ni one koji u Vladimiroviču vide dalekog Mesiju koji će spasiti Srbe od njih samih.

***

SNS je dobio novu članicu, ministarku nečega, Dariju Kisić Tepavčević. Lepo se videlo kako potpisuje pristupnicu. Sekta se malo prolepšala ali nije postala pametnija. Darija više nije mogla da opstane bez atesta da je u najgorem mogućem društvu.

Rasla je zajedno sa epidemijom, kao delegat struke u politici raspirivanja pandemije. Želela je da pogodi najvažnije lekovite misli Gospodara zaraze i saopšti ih kao svoje.

Ima rođake koji se bave lukrativnim rodoljubivim poslovima. Nije njeno da ih u tome sprečava.

Voli i neguje svoj hedonizam. Skupa vina od više hiljada evra, i sve najskuplje za damu koja je očarala partiju a sad i partija nju.

A od mene litrenjak banatskog rizlinga za čast doktorki, 185 rsd.

Peščanik.net, 26.11.2021.


The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)