Fotografije čitalaca, Rade Vilimonović

Fotografije čitalaca, Rade Vilimonović

Igre su počele. Igrači su Alexis Tsipras i Angela Merkel. Levičarski narodni tribun protiv žene bez svojstava. U igri su grčki dug od 320 milijardi evra, nezaposlenost među mladima u Grčkoj od preko 50 odsto te broj samoubistava koji od početka krize nazadrživo raste. Konačno, u igri je i nemačka dogma da su dugovi posledica krivice i da nema milosti.

Međutim, nisu Grci krivi što se budućnost evra, to jest budućnost Evrope pretvorila u igru pokera. Grci su zaista pravili greške, ali su greške Evropljana, a pre svega Nemačke daleko pogubnije.

Kakva je to ideja da se iz krize izlazi štednjom? Paul Krugman je pre nekoliko dana napisao da to nikada u istoriji čovečanstva nije donelo željeni rezultat. Nobelovac Joseph Stiglitz je još jednom ponovio da su grčki dugovi na početku krize iznosili 110, a sada su 170 odsto BDP. Lek koji su gospođa Merkel i evropski doktori štednje prepisali Grcima pokazao se kao otrov.

Angela Merkel je gurnula Grčku u recesiju koja je gora od zloglasne velike depresije u SAD. Mnogi Grci porede Angelu Merkel sa Hitlerom.

Nemačka je u Drugom svetskom ratu želela da pokori Evropu. Poražena je. Posle poraza su joj oprostili polovinu dugova i pomogli u obnovi zemlje. Grci, koji se mogu optuživati za sve, od korupcije do javašluka, ne snose ni delić one krivice koju je Nemačka imala za Drugi svetski rat. Uprkos tome, nametnut im je program razaranja društvenog tkiva koji ne može da izdrži nijedno demokratsko društvo.

Nemci, to jest barem proamerički nastrojena Angela Merkel, treba da shvate da čak i oni sa druge strane Altantika ne odobravaju nemački ekonomski dogmatizam.

Sada gunđamo zato što novu grčku vladu čine levičarski i desničarski populista. Šta smo očekivali od grčkih birača? Da i dalje mirno puštaju da ih Merkel i Schäuble vode u klanicu štednje?

Otpis dugova je neizbežan. Barem za Grčku. Alexis Tsipras se tu pokazao većim realistom od Trojke. Predlog nemačkog Die Linkea da se svim zemljama u krizi otpiše 50 odsto duga tako što bi troškove snosili evropski milioneri i milijarderi kroz vanredni porez na imovinu ipak je čisto fantaziranje.

Sudbine Atine i Berlina su neodvojive. Ishod grčkih izobora imaće velike posledice na budućnost Evrope. To je evropska unutrašnja politika rođena iz krize. I to je dobro, jer želimo dalje integracije.

Loše je što su se Nemci ponovo umešali u izbornu kampanju jedne zemlje, jer ne želimo dominaciju jačih nad slabijima.

Čini se da svest o Evropi ipak nije sazrela dovoljno da imamo jasnu predstavu o koristima i gubicima u ovoj sve čvršće povezanoj zajednici.

Spiegel, 30.01.2015.

Izbor i prevod Miroslav Marković

Peščanik.net, 30.01.2015.

Srodni linkovi:

Svetlana Slapšak – Pola bog, pola suvlaki: ili kako se pripremiti za ulazak u EU

The New Yorker – Kako je preigrana Grčka

Vladimir Gligorov – Bez dobitka nema igre

Paul Krugman – Igra nerava

Milutin Mitrović – Meteori na grčkom nebu

Svetlana Slapšak – Kada se razvedri, u februaru…

New Statesman – Siriza nije ultra levica

Mijat Lakićević – Merkel ili Cipras

Vladimir Gligorov – Grčki problem

Miša Brkić – Čavez, Lula, Oland… Cipras

Paul Krugman – Kraj noćne more

Svetlana Slapšak – Čiji si ti, mali?

Slavoj Žižek – Zašto je važna pobeda Sirize

Alexis Tsipras – Strah ubija grčku demokratiju